Za Blog B 92, Vera Didanovic, novinarka nedeljnika "Vreme" . Vera je 90-tih godina pisala za Nasu borbu i Evropljanin.

 

Glupo je da krijem: o Zoranu Đinđiću, dok je bio živ, nisam napisala ni jednu pohvalnu reč.

Mislila sam da nezavisan novinar ima ulogu da postavi pitanje i pošteno prenese odgovor, da se moje lično mišljenje čitaoca ne tiče, da novine u kojima radim nisu moja dedovina… 

Sve same gluposti, kad malo bolje razmislim. 

Nisam, naravno, bila među onima koji su, svesno ili nesvesno, stvarali atmosferu linča koja je prethodila 12. martu 2003. Ali, da sam volela da zanovetam – jesam. Naročito u razgovoru sa onim retkim sagovornicima koji su mi bili zanimljivi i koje sam poštovala. Dakle - naročito u obraćanju Zoranu Đinđiću. 

Jednom mi se, zbog nekog “nezavisnonovinarskog” zvocanja, otvoreno nasmejao u lice i rekao da on svejedno zna da ga politički podržavam. Kao ekspres lonac sam se pušila od besa i jedva čekala priliku da demonstriram svoju “nezavisnost” i “profesionalizam”.

  

састав на тему . . . .алалмуга

наглашеном унесеношћу у тему одбранијо је мој познаник из струке Милан докторску титулу пред  дупке празним Анфитеатром у реконструкцији пуном скела и подупирача јер се плафон бијо обрушио. сем  фамилије свечано анцуговане за ту прилику и нас пар намерних уочили смо & неке муваџије

  za :

 

Srećan kraj 

• Nemam vremena.

A on kaže ▪Troše mi ga drugi. 

I tako ih slušam. I čudim se. Zašto im to dozvoljavam. A šta ću? Nemam druge ovakve. Da li pomažem, ovako? Ne znam. Oni to traže od mene. Ne mogu da odbijem. Na nešto drugo, od ovoga što činim, nemam pravo. A tako bih rado. Da (im) kažem.

Tokom posjete Banjaluci Dr Zoran Đinđić je  21 februara 2003 u vjećnici Banskih dvora održao predavanje studentima na temu Nacionalizam i patriotizam.

Ovo je bilo njegovo poslednje obraćanje studentima. BUKA je bila  jedini medij koji je ovo predavanje objavio na svojim stranicama. Tokom proteklih godina ovaj govor smo na godišnjicu atentata slali na razne forume i nevjerovatno je koliko je zadržao svježinu i bitnost. Mislim da u Srbiji ne postoji političar koji bi znao

U drevnoj Evropi postojao je veliki broj proročišta. U jednom od najstarijih i najčuvenijih, u Dodoni, Zevs je šuštanjem lišća svetog hrasta oglašavao ljudima svoje namere, tojest postojali su sveštenici koji su ljudima te šumove tumačili.

Posebno je bio veliki ugled delfskog proročišta. U Delfima su proročice, ili Pitije, Apolonove

 "Uistinu, jedina autentična pravda bi bila da se traži raspuštanje NATO-a, za koji smo videli da ga čini međunarodna neodgovorna naoružana banda, vrlo opasna za ljudska prava i narode, i da se isto tako traži ras­puštanje suda [u Hagu], čija autonomija suđenja, očevidno, ne postoji, i koji če uvek optužiti i osuditi samo one za koje Amerikanci procene da je kori­sno za njihove posebne interese da budu optuženi i osuđeni. To će reći uskoro i sigurno: svi oni koji predlože revolucionarni preobražaj uspostavljenog poretka. Verujte, nikad neće biti teško da im se prikači neka afera s "ljudskim pravima". Američki marinci ih mogu onda uhvatiti, uz put će pobiti stanovništvo okolo, a sud će ih osuditi. Demokratija obavezuje."

Kao što smo očekivali, pobednica je Jelena Tomašević (iz Negotina/Kragujevca, završila Numeričko-matematičku Gimnaziju), sa pesmom koju je pisao Željko Joksimović (inače voditelj ovogodišnjeg finala Evrovizije). Zli jezici  se nadaju da će on naučiti Engleski do maja, a za našu predstavnicu kažu da je pobedila na temu Kosova, Vidovdana i imitiranja Kosovke devojke. Ovaj baner sa foruma njenih obožavatelja govori o tome.

Za one koji ne znaju, pesma se zove „ORO“ i pominje se Vidovdan (3 puta za sada). Pesma je već prevedena na sve relevantne jezike... Najvažniji je ruski, na kome je Vidovdan, logično, postao „Vidov dan“, dok je na engleskom Vidovdan postao „St. Vitus Day“.

And now for something completely different from current politics... and yet, sadly, just about as depressing. A few B92 blog readers have emailed me asking if I have any tips on teaching their wives/girlfriends/boyfriends Serbian. Here's what I know - if you have any tips to add please do.

#1. Be nice. Serbian is a very hard language to learn.

In the first throes of love or infatuation, your new partner will inevitably volunteer to learn your language. Then he or she will actually try to learn some. Unless he or she is a language-genius or you live fulltime in Serbia surrounded

 

piše Lepa Mladjenovic

Pre neki dan u autobusu 26tici mladić do mene je prepričavao svom prijatelju koji je došao iz nekog drugog grada kako je to u stvari bilo 21 februara. I kaže mu kako je prvo bio ispred crkve, i tu je bilo mirno i sveće... a onda kaže on „cimne me ortak i kaže ajd’ sidji dole, policija nas je pustila na američku ambasadu, treba nam pojačanje

 

Dragi blogeri, dragi komentatori,

 

Na poslednjem postu Mariopan se desila vrlo neprijatna situacija, a ja sam o njoj obaveštena tek danas.

Kako ja nikada ne postavljala nikakve vulgarne fotografije na blog ili bilo gde drugde, ili bar ne bez jakog razloga, ona koja je neprijatnu situaciju i napravila jeste bila na neki način rezultat zavere, baš kako se fotka i zove - conspiracy.

Ako ukucate conspiracy u google i date mu da vam prikaže fotke, prva u nizu koja se pojavljuje je neka baba/deda sa nekom folijom na glavi, za stolom ispred gomile elektronskih

 

Milan Mladenovic (EKV)_TV Poster_1992. deo 1.

 

Moj odnos sa pop kulturom zapadnog sveta bi se najbolje mogao opisati kao love-hate relationship. U isto vreme je obožavam i mrzim, a prilično sam siguran da to isto i ona misli o meni. Među svim tim šupljim holivudskim pričama i industrijski štancovanim pop zvezdama, uvek ima ponešto za šta bi stvarno mogli reći da nosi legitimno kulturno obeležje perioda u kojem živimo. Na svakih deset bezličnih, štancovanih Shakira i Christina Aguilera ima jedna Gwen Stefani koja mi deluje autentično, na svakih deset industrijski sastavljanih Linkin Parkova i Nickelbackova ima jedan Audio Slave koji je stvaran spoj ideja izvesnih muzičara pa, tako, na svakih bezobrazno mnogo promotivnih skandala smišljenih samo da bi se limelight ponovo centrirao na jučerašnje zvezde naiđe tu i tamo poneki "skandal" koji je uistinu zanimljiv, humorističan i jednostavno sjajan fazon. Ovo je jedan od takvih.

Kada počnem da kukam kako su stanovnici leve obala Dunava građani drugog reda, često mi zameraju da sam previše lokal patriota i da preuveličavam stvari. Ok, možda sam lokal patriota, ali stanje je toliko očajno da ga je nemoguće preuveličati.

Jutros sam, srećom, krenuo znatno ranije na posao i ponovo sam upao u katastrofalnu gužvu na Zrenjaninskom putu. Uzrok gužve je sudar na Pančevačkom mostu, a dok ovo pišem verovatno još mnogi čekaju da dođu

Trivijalne stvari u nekoj zemlji najbolje pokazuju kakve su „ozbiljne stvari“ u toj istoj državi. Kod nas je postala tradicija da izbor domaćeg predstavnika za Eurosong u liku festivala „Beovizija“ ne bude uvek onakav kakav je planiran. Umesto da se završi kada je planirano (23.30), večerašnje polufinale je trajalo skoro do