- b92 fm, drugi deo, a o tome kakva je to divna nova novotarija da svi koji su na FM mogu pisati i imati The Blog na B92, kako do tih tekstova "doći", čitati i komentarisati i zašto je to sve baš zanimljivo -

 

ja sam ih prvi put videla
na onom glupom vudstoku posle 25 godina.
ne znam dal'ste gledali taj koncert, al bilo je strasno.
em '94, ovde se dogadja haos po sebi,
hteli smo , bar nas nekoliko da se
setimo kako je to bilo onih dana koje , naravno,
nismo pamtili....
za mene je stvarno bio shok.
nekoliko potpuno blatnjavih ljudi svira nesto
ali drugacije.gorko, crno, energicno, ludo...

  

On August 4 1995, Croatian army and police pursued a military operation   officially named   "storm". This military campaign   resulted in recapturing the region of Krajina, the territory previously controls by local Serb rebels.   

In 1991, after unsuccessful negotiation to resolve the future of Yugoslav state, Croatian parliament declared independents from Yugoslavia. Local Serbs reacted by proclaiming the autonomy in the regions of Croatia where they have majority.

Soon, local Serb militia confronted government forces. Superior to government forces, mostly

 

 

 

 

Kraftwerk je nemacka pop grupa koja je zaduzila savremenu muzicku scenu zahvaljujuci nekoliko zaista revolucionarnih ambuma koji ne samo da su pripadali razlicitim muzickim pravcima vec su i mnoge muzicke pravce i sami osnivali.

U jednom periodu života imala sam nadimak "Fosna". To je bio direktan komentar na veličinu mojih grudi, gde me je majka priroda krajnje nepošteno zakinula. Joj, radosti moje, kad su počele da rastu ko pečurke posle kiše nakon što sam ostala u drugom stanju! Čudo su mi za samopouzdanje učinile, u devetom mesecu trudnoće umalo se nisam pobila s jednim čovekom na parkingu, dva

  

састав на тему . . . шетну

  

ко резултата уистину примереног понашања удруштву, аутобусу, продавници,наплажи, те улицом, дозволила ми мила Ташта, док несложи пасијанса, да се малко пропатикам нековече крајмора у лаком касу,знате оно,пета предпрсте ,па наново, док је кондицие, онако ушорцу и сливлес  мајици  да ми  уоче нови татуу (којим прикривам све млићкавије бицепсе и трицепсе )  те рутавос екстрема (кото воле) кад већ косамеће

Evo nas u Oshu, nadomak granice Kirigistana i Tadzikistana. Kao sto pomenuh u uvodu, 650km koje smo od Biskeka prevozom presli dovde, prakticno su samo "prilazni" kilometri –  da se domognemo pocetne tacke za pedaliranje na Pamir hajveju.

 

No s obzirom na to da smo se transportovali malim (milim) kombijem sa vozacem, mogli smo juce da
napravimo uspon biciklima na 3520m visoki prevoj  Tyu Ashu. Izasli negde na 1200m, vozili do gore, spustili se divnim spustom nizbrdo, i posle oko 70 predjenih km ukombirali se (usli u kombeta) i nastavili dalje. A sve to u cilju pocetne visinske aklimatizacije.

Na današnji bi dan (mislim na 4 avgust) Luj Armstrong napunio 108 godina da je poživeo. Nađe se još po koji njegov vršnjak živ po svetu. Sam Armstrong bi se verovatno usprotivio proslavi, i održao je mesec dana ranije, jer je tvrdio da je rođen 4 jula 1901. No činjenice su dokazane.

O njegovom životu i karijeri se sve zna, i lako je dostupno. Izdvojiću najznačajnije momente. Najpre je potrebno naglasiti da je Luj Armstrong ne samo ozbiljan džez muzičar, nego i inovator koji je presudno uticao na razvoj džez muzike tokom 20tih i 30tih. Period po kojem je mnogo bolje

 

Smrt Aleksandra Solženjicina podstakla me je ne samo da se vratim mnogo godina nazad nego i da ponovo razmišljam o uticaju starosti na politička uverenja. Za mene je Solženjicin prvo bio pisac a tek dosta godina kasnije disident. Iz disidentske faze prešao je u rojalističku. Što je bio stariji sve je više volio carsku Rusiju. Teško bi se mogao nazvati levičarom kao što je to neko pomenuo na Forumu B92, uporedjujući ga sa Dobricom Ćosićem. Srećom, Aleksandar Solženjicin se nije uključio u aktuelnu rusku politiku pa je tako ostao izvan domašaja tajkunsko-kagebeovskog

Na crnogorsko krštenje u jednom manjem vojvođanskom mestu krećemo oko 14h, izbegavajući autoput, (čak i neke magistralne) kako bi mogli da uživamo u lepotama severne pokrajine i njenih sela... Kako smo prošli i poslednje mesto koje pripada Beogradu (Dunavac), puštamo disk sa tamburašima i doživljaj je potpun!  Drug (moj budući kum), sa kojim idem na krštenje njegovog rođaka, vozi prilično dobro i lagano, jer nigde nismo ni žurili, a pošto će on da pije , dogovor je da ću ja voziti nazad (to je jedan od razloga što me je i poveo).  Stižemo prvo u jedno veće mesto,  u kojem

Ne stidim se onih koji su napolju, jer moji sinovi su napolju, niti ću se ikada stideti svog roditeljstva, i nikada im neću negirati kubanstvo - sami su izabrali svoj put - sve dok ne okrenu oružje protiv domovine u kojoj su rođeni. (Eusebio Leal na 7. kongresu UNEAC-a, Udruženja kubanskih pisaca i umetnika, u originalu Yo no me avergüenzo de los que están fuera, porque mis hijos están fuera, y jamás me avergonzaré de mi condición de padre, ni jamás les quitaré a ellos el nombre de cubanos -ellos decidieron su camino- siempre y cuando no hagan armas contra la patria que los vio nacer.)

Jednog vrelog i prašnjavog tropskog popodneva moj kubanski poznanik (recimo da se zove Hugo, imena ponekad pomažu da priča lakše teče) i ja prolazili smo kolima kroz Marianao, čija je 114. ulica, glavna saobraćajnica koja zapadni deo Havane povezuje sa aerodromom, još uvek bila sveže okrečena za Samit nesvrstanih, tog u svetu zaboravljenog i marginalizovanog pokreta koji još uvek zauzima vrlo važno mesto u kubanskoj spoljnoj politici. 114. ulica podsećala je na pozorišne kulise. Pošto su tuda prolazile gotovo sve delegacije Samita, sve oronule kuće u njoj sveže su okrečene u živopisne boje - zelene, žute, plave, sve zamislive. Naravno, čim se sa glavne ulice skrene, decenijama stari i ofucani, nekada beli malter, odvaljuje se sa onoga što je ostalo od zidova. I tu, ipak, ljudi stanuju.