Postoji interesantna teorija po kojoj uzroke nerazumevanja koje postoji između, na primer, Engleza i Iraca (kad smo već kod toga, verovatno i mnogih drugih) ne bi trebalo isključivo tražiti u, ne znam, njihovoj teškoj međusobnoj istoriji, već, a ako ne i pre, i u njihovom različitom doživljaju vremena. Ili između Nemaca i Slovena, na primer, ili Francuza i Italijana. Po nekima, čak bi se dobar deo uzroka mnogih viševekovnih sukoba i nesporazuma mogao delom svesti upravo na to - na drugačije otkucaje časovnika različitih naroda i država.

Šta je javni interes posebno u urbanizmu, u urbanoj matrici ali i van gradske strukture, negde u pejsažu? To je kada ima stvar koja se tiče svih ljudi u gradu ili na planini a obuhvata sve što je bitno za njihov opstanak, život i funkcionisanje uobičajenih a neophodnih rutina. To je Infrastruktura, zelenilo, ulice i trgovi, javne zgrade poput škola, dečijih ustanova, zdravstvenih ustanova, spomenika kulture i istorijskih utočišta gde se prošlost i dotadanje stvaralaštvo naroda čuva a ne treba zanemariti ni one zgrade gde se događa kultura a treba da je dostupna svima.

Naravno uvek postoji neki nenaglašeni ali prisutni konflikt između različitih viđenja, bilo da se radi o potrebama, moći i kapacitetu ljudi da razumeju šta je preče i da se usaglase, stvarajući savremenost koja im je potrebna ali i da poštuju ono stvoreno pre njih. Onda treba da je država sa svojim zakonima prisutna i obavezna da usaglašava nesaglasije među građanima ali i nerazumevanje i oprečna mišljenja građana i vlastonosaca i neprekidno upozorava na značaj javnog interesa kako bi grad opstao. Ali, dali je baš tako ovde, u ovom gradu, Beogradu i zemlji Srbiji. 

Nikada se ovo neće desiti ni u kom sportu. Zato, uživajmo još kojih par meseci, ili godinu, dok Federer svoj reket pod pritiskom bora na rukama ne okači o klin, jer tada to više neće biti GOAT trojka, već trka dvojice, i 5-6 ostalih koji čekaju kiks te dvojice (ne potcenjujem, ali, realno, nisu ni blizu ovih kada su bili u njihovoj dobi, a ni sada osim na mahove nisu dorasli, u kontinualnom smislu). Dakle, početak kraja dijamantske epohe tenisa i početak finiširanja u kome će se odrediti ko je osvojio najviše "slemova". Korona je najviše donela Federeru, najviše omela Đokovića.

               Krenuvši da razvrstavam fotografije za novu hazart sesiju, iznenadila sam se kada sam primetila da je na većini nekakav lik, čovečiji ili životinjski, stvaran ili izmišljen, tek - tu je, kao lice ili kao njegovo naličje - maska. Stoga sam odlučila da ovaj inicijalni post bude tematski.

Skupi sva svoja sranja i nosi se u tri lepe-nepovratno!

Vreme je praznika i darivanja. I hvala bogu, još uvek, knjige su čest poklon. Moglo bi i češće ali kakva nam je država, dobro je i ovako. I naravno, bar meni nije sve jedno gde ih kupujem.

Radmilo Mulić oduvek je bio neka vrsta revolucionara. Bio je upravnik Doma omladine gde su se održavale prve džez pa potom i rok svirke. To se tada naravno zvala igranka. Danas je tu Spomen galerija Rajka Mamuzića, na uglu Vase Stajića i Mike Antića. Kada smo snimali seriju o istoriji rok end rola u Vojvodini, nekolicina rokerskih prvoboraca su ga posebno sa zahvalnošću spominjali.

No,

 http://djordjebobic.com/?p=6915

Mi je bio četrnaesti rođendan! Toliko godina je proteklo od mog infarkta. I dalje pušim kao Turčin, bolje reći, kao kreten. Alkohol sam batalio pre dvadesetpet godina ali cigarete nikako! Svestan sam da mi štete, da mi zagušuju pluća, da sam u godinama kada bih morao da dobro pazim na svoje zdravlje ali toliki sam ovisnik da nisam ni pokušavao da ih ostavim. Dobro, pokušavao sam da smanjim broj cigareta na dnevnoj bazi ali vrlo brzo bih počinjao da pušim mnogo više nego pre odluke. Ne znam niti pokušavam da saznam koliko su mi oštećena pluća i arterije a sigurno je da jesu.

               Tu negde, sasvim blizu velikog, nervoznog, užurbanog grada, lenji se i proteže duž moćne reke jedna varoš, a u njoj...

               Ne, ne, ne!
               Za ovako malo priču kakvu želim da ispričam, ovo je suviše veliki i moćan uvod, mada mi se jedno vreme činilo da je baš onakav kakav treba da bude. No, eto, predomislila sam se.
              Dakle, idemo iz početka:

Nisu samo pisci iz senke ljudi čije se knjige štampaju i prodaju u stotima hiljada primeraka, a da njihovo ime ostane potpuno nepoznato čitaocima. Čak i kad je o nauci reč, gde egzaktonst dominira, u senci Alberta Ajnštajna, ostala je ne samo supruga Mileva, već i najveći matematičar-logičar XX veka Kurt Gedel. Šta tek reći o manje egzaktnim oblastima, kao što je muzika, primera radi.

     Видовдан, празник кнеза Лазара Хребељановића и његових палих витезова, случајем је назван по хришћанском свецу са Сицилије светом Виту, који пада на дан Косовске Битке. Код Срба се овај дан није обележавао све до 1889. године. У црквеним календарима Ђурђа Црнојевића из 1494. или Вука Стефановића Караџића из његове књиге-годишњака

Gosn Kopicl je danas istrcao 8 km. Napravio dorucak, rucak, oprao sve sudove, bio na poslu, cuo se sa par drugara, bio na treningu tenisa sa juniorom 1 sat, napravio veceru (krcka se u rerni), zavario dzonglu i resio da napise nesto ne pokusavajuci da prikrije u kom je stanju.

Elem, Alex dunja je bila smaracica na odredjeni nacin. Mi smo se videli par puta ali nisam bio impresioniran. Jedina stvar koja ovde stoji je da ovde ima samo 2 veca smaraca od Dunjice.

Spiridon (van konkurencije) i Trener

treba naglatiti da ima nas par debila koji se preterano lozimo na muziku

                I Federara, i pravdu, i balet, i umetničko klizanje, i  Branka Miljkovića i još mnogo štošta jednostavnog i običnog. A sada je više nema.