Poštovani,

Hoću da vas pozovem na diskusiju koja će se održati u ponedeljak u 13 časova u CZKDu,

OKRUGLI STO - REGIONALNI CENTRI: ALTERNATIVNA ILI JEDINA MREŽA INTELEKTUALNE, KULTURNE I UMETNIČKE RAZMENE

NEKADA DRŽAVA SADA REGION, KAKO OD SPIN-OFF PROJEKATA DO INSTITUCIJE KULTURNI CENTAR

Razgovor će se baviti ulogom i značajem kulturnih centara u regionu osnovanih od 1990-tih do danas, odnosom novih institucija i države, načinima produkcije i konstrukcije novih institucija, odnosno kulturnim centrom kao mestom produkcije, i mestom participativnih

(link poslala blogerka zana)

Izbor profesora Dr.Dragoljuba Mićunovića za šefa poslaničkog kluba Demokratske Stranke u Skupštini R.Srbije, za Demokratsku Stranku znači samo jedno!

Sedeo sam na istom mestu na kojem sam sedeo gledajući revanš meč Pakjao vs Bredli. 

Nisam sluteo da ću 10 godina kasnije živeti 200 metara od tog paba. Nisam slutio da ce mi društvo praviti brazilska shemale. Niti da će mi ta, silikonima i hormonima prsata persona, biti neka vrsta ribe. Hana. 

Majkl Bafer najavi Klička kao tipa koji ima PhD. Lenoksa kao velikog šampiona. Sudije se ne sećam, ali nije bio stari šmeker Mils Lejn, a nije bio ni nesposobni Džo Kortez. 

Publika je bila zadovoljna jer je Kličko stalno napadao, ali Luis

  ili

porodiljsko, ko kome to da plati i koliko dugo?

prvo da se razumemo, bela kuga nije tema. smatram da je odluka o deci licna odluka pojedinca i da ne sme postojati nikakvo nametanje obaveze "spasavanja srpstva".

drugo, polazim od premise da smo za decu odgovorni mi odrasli. ona nisu birala ni da li ce doci na ovaj svet, ni u kom broju, ni u kojim okolnostima...

iz pocetne premise smatram da drustvo ima obavezu prema sreci

Čitam s jezom tekst "Protiv dobrovoljačkih straža" na B92 u kojem se pominju civilne straže u "dobrovoljačkim četama", pa "uzimanje zakona u svoje ruke", pa kako tamo "neki obilaze mađarska naselja u Vojvodini i ljude uveravaju da se tako organizuju" - i isprepadah se! Prvo što mi je kao munja proletelo kroz glavu je - pa neće valjda opet! I tresnuše me svi prituljeni užasi iz devedesetih kad su ovakve vesti o civilnim stražama i dobrovoljačkim odredima najavljivale još veće zlo, smrt i rat.

I shvatim da mi ništa ne vredi ni što upravo čitam knjigu Laša Svensona "Filozofija straha" (Geopoetika, prevod Ljubiša Rajić), u kojoj pisac kaže da je "strah, bez sumnje, najvažnija roba koju masovni mediji iznose na prodaju", te da je "strah postao neka vrsta kulturne lupe kroz koju posmatramo svet".

Nije problem kad je đavo crn, već kad je anđeo siv, ili još gore -kariran.

U vreme počivšeg Miloševića bilo mi je normalno da on, i ljudi oko njega, rade loše, besmislene, štetne i glupe stvari, jer su bili upravo to - zlo sa kojim se treba izboriti/crna strana stvranosti koja preti da nas uvuče u sebe i poništi. Kao što mi je  bilo normalno da se mi (neki drugi i drugačiji ljudi) borimo protiv njih, baš zato što su takvi. I bilo je za očekivanje da ćemo se uvek razlikovati - belo i crno; dobro i zlo; pametno i glupo; vaspitano i nevaspitano... 

Jula

Ne znam u čemu je fora ali ovo su vesti koje sam ja večeras "zakačila" na TV-u. I to ovim redom:

-Ministar (valjda) poljoprivrede Saša Dragin, Zoran Cvijanović i Vlade Divac (opet) su uručili pomoć u hrani Svratištu u Krfskoj.

-Održan je zajednički nastup Beogradske filharmonije i Beogradskog sindikata u krcatoj sali (i hodniku bogami) kojim je (po prvi put) dirigovao direktor filharmonije

Teško je praviti prognoze, jer svi znaju, manje ili više, da ne postoje ustaljeni kriteriji po kojima se  najznačajnija svetska literarna nagrada dodeljuje. Cinici kažu da se retko događa da najvažniji kriterij bude književno delo kandidata, aludirajući da politički, geografski i ne znam koji još kriteriji igraju značajnu, a često i presudnu ulogu.

Ipak, delimičnim uvidom u francuske i britanske medije, slobodan sam da iznesem ove prognoze:

Mnogo aktivnosti i mnogo vesti unutar GI "Majka Hrabrost" ovih dana. Ne stižem uredno ni da vas obavestim šta se sve dešava, pa mi se sad nagomilalo više toga što moram da strpam u jedan blog. Da krenemo redom:

Završetak projekta "Progovori - uzmi stvar u svoje ruke!"

Poslednja u seriji akcija preduzetih pod ovim projektom

13.12.2013.

Večeras je publike bilo otprilike k'o na Karleušinom koncertu na Ušću...

Povelja UN kaže: "Mi, ujedinjeni narodi, odlučni smo sačuvati buduća pokoljenja od užasa rata". Zvuči ujedinjeno i humano. Da li je baš uvek tako?

Krajem prošle godine, nakon desetogodišnjeg mandata, otišao je Kofi Annan i po mišljenju mnogih ostavio za sobom prilično diskutabilan legat i najvreliju diplomatsko - humanitarnu stolicu prepustio nasledniku Ban Ki Moonu,

               ,,Nije mi cilj da promovišem Vukija već da se o njegovoj bolesti priča. To je veoma retka bolest i muka mi je više da lično edukujem sve koji imaju posla s njim.''  

               Ovo mi je napisala. I zamolila me da objavim ovaj tekst u kome priča o bоlesti svoga sina. Zato što je umorna od nerazumevanja, od sudaranja sa zidovima birokratije, od prekih pogleda i nesuvislih komentara.

               Želela je da joj ne pominjem ime, što ću da poštujem. Usput molim i one koji je eventualno poznaju, a čitaju ove redove, da se drže te njene želje.

               Hvala.            

Za mene postoji samo jedan Erik (Eric)!

U Istoriji je bivalo zanimljivih Erika, npr Erik Crveni (950 - 1003.), Viking, moreplovac, istraživač. Osnovao je prvu koloniju na Grenlandu. Pa njegov sin Lajf Erikson, za koga se smatra da je bio prvi Evropljanin koji je kročio na tlo Amerike, na Njufaundlend. Pa Erik ovaj, pa Erik onaj....samo mi nemojte pominjati Kleptona, molim vas! Volite ga vi koliko hoćete ili ma koliko ga vi voleli, ja ne!

Jedan jedini Erik je Eric Burdon!

Gost autor: aca52ns

ДАН СЕДМИ

„Путниче, стани! Овде леже они!

Гомиле ове прах краљева крију.

С капом у руци њима се поклони,

И редом тако ижљуби их свију!“