Popismo Zorka i ja kafu u Zemunskom porodilištu, pa sad - šta nam Bog da.

Kola smo parkirale pooooodaleko, da nam ne bi ko jopet napravio epiziotomiju na gumama. I zadržasmo se u kraćem razgovoru s načelnicom ginekološkog odeljenja i načelnikom porodilišta cirka četiri sata.

Zemunsko porodilište u julu ove godine slavi petogodišnjicu od početka renoviranja. Kad će renoviranju doći kraj - niko ne zna. Renoviraju ga, vala, ko Skadar na Bojani. Već je ono

Odavno već dugujem ovaj tekst. A i čim grane sunce ja počnem da razmišljam o odmoru. Za one koji nemaju pojma o čemu pričam, neka pogledaju prva dva dela tunižanske avanture.

 

Tunis, početak jednog divnog prijateljstva

 

Kako se NE kupuje u Tunisu

 

Ovo je u neku ruku user’s manual za samostalni obilazak severnog dela Tunisa, tj. glavnog grada i njegovog bliskog okruženja – Kartagine i Sidi Bu Saida.

 

Kad ga prvi put vidiš na trotoaru, upitaš se:
- Šta je ovom čoveku? Zašto mi maše? - pomisliš da te je s nekim pomešao. Eventualno mu, ako si takav čovek, uzvratiš osmehom.
Kada ga drugi put vidiš kako ti maše, pomisliš da je nekakav dobroćudni čudak ili pijanica. Nasmešiš mu se i odmahneš mu.
Vidiš ga treći, četvrti, peti put. Stoji ispod semafora, pored saobraćajnog znaka koji zabranjuje skretanje na desno. Prepoznatljiva figura, visok i mršav, aristokratskog držanja. Uvek nosi naočare od crne plastike, zalizanu belu kosu i dugi šal. Uvek je besprekorno odeven, staromodno ali na svoju ruku, u odelu i dugom mantilu, uredan, obrijan i čist, kao da je krenuo u operu. Stoji, nasmejan i maše ti.

 

Da je onako kao što bi trebalo da bude, a ne ovako kao što jeste, ja bih danas išla da tražim cveće za Tanjin rođendan. U saksiji, za njen balkon malo veći od osrednje saksije. Onda bih se našla sa drugaricama i išle bismo kod nje na sitne kolače i negojeći slaniš. Pušače bi povremeno isterala na balkon i, sređena za rođendansku priliku, sa finom ešarpom koju bi napravila sama, smejala bi se naokolo, trudeći se da svi imaju sve što im treba. Ovako...

Danas je u Skupštini grada, po treći put stajala njena slika, crno-belog mekanog osmeha, lice do bola poznato i, uprkos trudu da bude posthumno, živo i nedostajuće. Po treći put se okupio neki fini i dobar svet, toliko njih da ponovo nije bilo dovoljno mesta, uprkos dodatim stolicama. Po treći put se stajalo uz zidove, i ljubazno pomicalo tako da i drugi mogu da vide šta se dešava. Po treći put su aplauzi bili duži i energični no što to obično biva na dodelama nagrada. Prosto nisu mogli da stanu.

  

(листајући дневник ероцкими)

  

допутовала ми угосте рођакиња, ал’ даљна. никад није била овде па је позвах.старија девојка, повучена, више послу окренута (учитељица ) док се осврнула ,прилике за удадбу се размилеше и она остаде дису кола бииила.

               Moja draga gošća iqiqiq:              

 

 

               Samo otvorite hronike novina, iz meseca u mesec, naslovi su: „.. SAMOUBISTVO U CENTRU BEOGRADA: Devojka skočila ..." (<LINK), ,,Devojka (16) sekla vene žiletom...'', ,,..TRAGEDIJA U NOVOM BEOGRADU: Muškarac skočio sa sedmog sprata''...

edit: (odma da metnem na početak) - ne nudim kuče. i ne dam ga. oglas (za ne daj bože) odnosi se na stan. ako, ne daj bože, zatreba. 

uzela sam štene. doneli ga iz petrovaradina. imala sam nameru već neko vreme da uzmem mešanca (malog!!!) i ovaj mi je delovao najlepše. ličio je na vučjaka s kojim sam živela godinama, ali to u meni nije probudilo ni tračak sumnje da ova osoba koja mi se šetka po stanu može i da poraste. mislim, ozbiljno da poraste. takođe, simpatičan mi je bio (i dalje je) jer liči na privezak šarplaninca. po'sves' je čudo - ja ustvari najbolje volim velike pse. dakle, pravila sam se da ne znam da nešto što je nastalo mešanjem vučjaka i šarplaninca - ne može da bude malo. 

i nije da mi žena iz petrovaradina, koja ga je dovela kod mene, nije rekla da on ima "nešto malo" krvi tog lovca na vukove i druge međede. rekla je. 

e sad, pedro i ja se lepo slažemo. bistar je i, mada ima između mesec i po i dva, već je shvatio gde je njegov WC.

"Prethodnih dana mnogo se pričalo o 9.9.2009., danu kada 4 nacionalna tima Srbije i Novak Đoković igraju odlučujuće mečeve na takmičenjima na kojima učestvuju."

Sport - B92

Fudbal nije počeo skandalom.  Na fudbalskoj utakmici Srbija-Francuska predsednik Srbije Boris Tadić (sa njim u loži Dodik, premijer RS, Dačić, ministar unutrašnjih poslova Srbije ... puna loža ) .... penal dosudjen za Srbiju ... !!!! 

 

Milan Nikolić

jedne večeri, na rubu starog dela grada, u nekom parku...

drugari Đina, Marko i Ivan, trojka koja se sa svojim psima uvek okupljala u isto vreme, stigli su u trenutku kada je razgovor, valjda se može reći razgovor, između Selene i Pukovnika, uveliko bio počeo...

Ovih dana situacija dolazi do tačke usijanja, a mi smo svedoci nekih događaja o kojima pre samo par godina nismo mogli ni da sanjamo!

Kao što se iz naslova vidi

 

Jutros je 70 rudara slovenačkog rudnika Trbovlje-Hrastnik sišlo u jamu sa namerom da iz nje izađe tek kada država ispuni njihove zahteve. Rudari štrajkuju i ne traže mnogo. Kao što nikada mnogo nisu tražili, niti su imali. Samo zahtevaju da im se isplati cela januarska plata i da 135 rudara koji su postali višak dobiju obećane otpremnine.

Razgovori sa resornim ministrom više nisu pomogli, rudari su odbili da odlažu svoj štrajk, traže ono što su zaradili i ono što im je obećavano. I dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, rudari će ostati u jami. Sa sobom su jutros poneli, kako kažu »prnje« i »nešto malo za jelo«. Mnogo više od malo i tako nemaju.

 Za svega nekoliko sati počinje prvi gren slem sezone, za nas tradicionalno najvažniji (otkada je prepodobni No1e retroaktivno postao nezaobilazni deo svih naših tradicija), na kome smo do sada osvojili tačno polovinu od "naših" 16 gren slem titula u singlu (naravno da nisam zaboravio da uračunam i Moniku). Jedno od mogućih objašnjenja za to je opštepoznata i statistički dokazana činjenica da naši ljudi u skoro svim sferama života (a naročito rada) najbolje rezultate postižu van Srbije, a Melburn je udaljeniji od Srbije nego Pariz, Vimbldon (London) i Njujork zajedno! Drugo moguće objašnjenje leži u našem mentalitetu, jer mi odmah na početku demonstriramo svu raskoš našeg talenta, i posle nam više nije interesantno da bilo kome išta dokazujemo, pa onda ovi drugi "rad, red i disciplina" mogu više da dođu do izražaja kako sezona više napreduje.

Nešto sam u poslednje vreme bolešljiva. Imam skoliozu i spazam (?), išla po doktorima, kupila pola apoteke, a u stvari treba da menjam stil života, znate ono - mora da se doručkuje hrana, a ne cigarete i kafa, mora nekad da se jede supa, ne može svuda da se ide taksijem, a o sedenju ispred kompjutera da ne govorim. I tako. Bolovi užasni. I onda na sve to dobijem virus or something, kašljem kao magarac, temperatura...

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u Užicu da država mora da pomogne FK Crvena zvezda, koja se nalazi u teškoj finansijskoj situaciji.. A jel država, isto tako, uzimala pare kada su prodavani igrači i kada su milioni završavali u Zvezdi? Od kada je u ingerenciji predsednika kako će se trošiti pare poreskih obveznika, i dok ljudi ostaju bez posla (a krizi se ne bliži tako brzo kraj kao što