Nerviraju me svi ti turisti koji su opseli Kjoto. Jer to je moj prvi utisak – da je grad pod opsadom. Na najjačem udaru su 'must see' mesta, koja trpe najezdu i stranih i domaćih posetilaca.

Ne zna se ko se više folira: lokalci koji su obukli tradicionalna kimona I japanke sa

Izgubili smo preko 250.000 zaposlenih u poslednje 3 godine. Duplo više po anketi o radnoj snazi koju koristi MMF. Država korumpirana do srži. Demokratska partokratija kao društveno uređenje. Sa 3 (i slovima: tri) nezavisne institucije sistema. Transparentna kao ugovor sa Fijatom. Duplo centralizovana. Bez suvisle ekonomske politike.

A glavna tema progresivne opozicije? Preokret politike na Kosovu kao najglavnije pitanje. A glavna tema medija? Isto to.

Bio jednom jedan car koji se zvao Voja. U toga cara bila je kita kozja, pa je redom zvao čobane da mu je čuvaju; ali kako je koji išao, nije se natrag vraćao, jer kako bi koji završio sa kitočuvanijem, car Voja bi ga zapitao jel mu se kita dopala, a čoban bi odgovorio da ružniju u životu nije video; onda bi ga car Voja odmah sabljom posekao.

Tako dođe red na jednog čobana, al’ mu beše mrsko da ide kod cara Voje, te se učini bolestan, pa pošlje svog zamenika Rumenka. Kad ovaj iziđe pred cara, zapita ga car što nije glavni čoban došao, a on odgovori da je bolestan. Onda car Voja sede te mu Rumenko čuvaše kitu. Momak, čuvajući kitu, opazi da je to kozja kita, ali kad ga Voja zapita kako mu se sviđa, on odgovori da u životu lepšu kitu video nije, da je treba slikati, uramiti i držati na zidovima svih škola i državnih institucija u carevini. Svide se caru ovo laskanje te Rumenka primi u službu glavnog kitočuvara sa mogućnošću napredovanja u službi i dade mu dvanaest dukata. Kad Rumenko otide kući, zapita glavni čoban kako je u cara, a on mu odgovori da je dobro i da ga je car primio u službu i pokaza mu dvanaest dukata što je od cara dobio, ali mu ne reče da je u cara video kozju kitu.

slobodno se vije u san franciscu

borba za slobodu u sarajevu

Volio bih

Zlata

Ima li smisla sećati se prošlosti uopšte, kada je ravnodušna prema našim rečima i gluva za naknadno mišljenje?

Pismo glava, Slobodan Selenić

Ravnodušna, gluva, hteli mi to ili ne prošlost obitava u nama i malo malo isplivava na površinu. Aksiom je da je prošlost nepromenljiva ali svako od nas je ipak ulepšava, doteruje, izbacuje neprijatne detalje i situacije, poliva je šećernim sirupom kao da je baklava, istinitu nepatvorenu i nepromenljivu prošlost, kalamburski pretvara u igrokaz u kojem se sve završava

Šta vi pomislite kada čujete/pročitate „BP“? OK, moguće da asocira na naftnu kompaniju, ali za mnoge znači i „Baden-Powell“. Zbunjeni ste? Dopustite mi da objasnim.

Lord Baden-Powell je bio general-potpukovnik Britanske vojske, osnivač Pokreta izviđača sveta. Milioni mladih bivših i sadašnjih izviđača mogu da isprate istorijat svog hobija sve do avgusta 1907. godina kada je „BP“ okupio grupu od 22 dečaka i poveo ih u kamp ekpediciju na ostrvo Braunsi (Brownsea) u Dorsetu. Ovaj skromna akcija razvila se munjevitom brzinom i prerasla u međunarodni

Glumac iz Niša, Davorin Dinić, dobio je prestižnu nagradu  festivala pod imenom „Hollywood international independent documentary festival- HIIDA FESTIVAL“  na kome se svakog meseca biraju pobednici iz raznih kategorija filmova. Nišlija Davorin Dinić je učestovao na ovom poznatom mesečnom festivalu i odneo pobedu. Konkurencija je bila velika, ali je Davorin „oborio sve sa nogu“ svojim klipom u kome se vidi umetnički prikaz Niša.

ako nemam slobodu da kažem šta mislim i koga volim... ako ne mogu da

uđem u pozorište jer koristim kolica ili u prodavnicu jer moja koža nije

dovoljno bela, da držim svog dečka za ruku i sa devojkom se poljubim jer je

volim... ako me tuku jer nisam kao svi, ako pripadam onima koji su Drugi i

Različiti... ako imam pravo da glasam a za sve ostalo ćutim, ako na mene

pokazuju prstom jer izgledam siromašno ili poštujem neki drugi praznik... ako

noću sanjam strah, a danju ga živim... ako se ne družim – ne zato što neću već

zato što me se drugi stide... ako nemam podršku jer se moj problem drugih ne

tiče... ako ne smem da kažem da mi je loše i da mi telo lomi virus... ako se

plašim od reči i pogleda, ako strepim od silovanja i batina...

AKO NE MOGU DA PLEŠEM

 Ускоро стиже нови..

Napomena: Na samom početku želeo bih da naglasim da ovaj blog nije plaćen od strane distributerske kuće Tuck, niti od strane Katoličke crkve i ovi evrići što vire iz mog džepa su se tu našli sasvim slučajno (prenosio sam neke gajbice preko vikenda).

Bliži se beogradska premijera petog dela sage o Hari Poteru, a ja sam tužan jer ću tada biti na Exitu. Da mi je neko ponudio da biram između nastupa ruralnog - igram preperevku umesto da sečem uši kao što doliguje - Van Gogha i premijere Harry Pottera sa sve crvenim tepihom – ne moram ni da vam kažem šta bih odabrao. Ali pošto mi to niko nije ponudio, već su me potplatili gomilom karti za Exit samo da se kao velika blogerska zvezda pojavim i uveličam spektakl, ja ću novog Harija gledati sa zakašnjenjem. Onog ko je zakazao premijeru Harija za prvi dan Exita treba kazniti pretvaranjem u žabu na neodređeno vreme ili onog ko je smislio da Exit počinje kada je premijera Harija. Ne zanima me, dogovorite se ko je kriv, i neka taj bude kažnjen.

U principu sam očekivao da će cela ova frka sa Dabićem da bude iskorišćena da se promuva neki nepopularni zakon ili pak poskupljenje nečega ali nisam ni sanjao da će RATEL, koji je u test fazi od 120 dana pošto ga je Ministarstvo za nauku i informaciono društvo ukinulo ili pripojilo, pokušati na mala vrata da nam uvede Velikog brata ali ne u vidu nekog distorziranog glasa u ispovedaonici nekog Ministarstva, već u vidu same Udbe, Ozne, BIE ili kako se već sad to zove.

Da ne duljim, preuzeo sam tekst sa bloga

ГЕНИЈАЛАН ФИЛМ

Deo prvi

Que va a la estacion de metro de Callao? Iako mi je moja drugarica Ljilja rekla da je vrlo jednostavno snaći se u Madridu: Sve piše, postoje mape sa stanicama, čas posla ćeš sa aerodroma stići do hotela... ja sam ipak zlu ne trebalo naučio ovu rečenicu/pitalicu. I ne samo nju nego još mnogo drugih reči koje se upotrebljavaju u svakodnevnoj komunikaciji. Što se tiče razumevanja, čak i natucanja španskog jezika, uzdao sam se takođe i u poznavanje francuskog, latinskog i italijanskog jezika. A i ako sam se odlično snalazio u Parizu, Cirihu, Ženevi,

Serbios Unidos

Udruženje Srba Latinske Amerike "Serbios Unidos" (http://www.serbiosunidos.com/), formirano iz potrebe da se zaštite životni interesi srpskih iseljenika u zemljama Latinske Amerike, ovim proglasom otvara kampanju, čiji su kratkoročni i srednjeročni ciljevi: