Bonjour . Est-ce Paris?

No, c'est Belgrade

Prva slika

Prvi jutarnji zraci osvetljavaju prestonicu.

Magla se polako diže i sa njom se pojavljuju prvi prolaznici. Neki se vracaju kući, par skitnica se budi i skuplja za sobom svoj mali prtljag, sklanja se i skriva. Trči u prvi jutarnji prevoz da se ugreje i nekako

Dragi čitaoci bloga B92, pred vama je odlomak iz rada koji treba da bude objavljen u novom broju naučnog časopisa "Religija i tolerancija". 

Termin "politička teologija" prvi put se spominje u čuvenom istoimenom eseju Karla Šmita "Politische Theologie: Vier Kapitel zur Lehre von der Souveränität" čija glavna teza oslikava vezu između političke organizacije društva i religiozne svesti koje to društvo poseduje. Drugim rečima političko društvo uvek oslikava njegova verska ubeđenja, pa čak i kada je ono sekularno, ono neizbežno implicira na određenu formu civilne religije:

Svi značajni koncepti moderne teorije države predstavljaju u stvari sekularizovane teološke koncepte koji su tokom njihovog istorijskog razvoja od teoloških sistema prešli u teoriju o državi. Jedan od takvih primera jeste slika Svemogućeg Boga koji postaje Svemogući Zakonodavac.[1]

Poznati rimokatolički bogoslov Johan Baptist Mec (Johann Baptist Metz) početkom 60-tih godina prošlog veka uvodi ovaj pojam u svoj bogoslovski diskurs. Za razliku od Šmita koji je ovaj termin koristio kada je govorio o autorima rimokatoličke kontrarevolucije - Donoso Kortesu, Bonaldu i de Maistre-u, autora koji su bili teisti i ideološki podržavali lični suverenitet monarha uz pomoć teoloških analogija, Mec ovom pojmu daje jedno novo značenje i određuje ga kao svojevrsni kritički aparat društva.

Kaj da vam povedam, protičem sve brže a Vreme, skrštenih ruku na grudima i osmehom na licu, s pažnjom prati moj ubrzani sunovrat.

Danas u podne će biti tačno sedamdesetjedna godina od kako zakmečah dolazeći na ovaj svet. Prošle godine kada sam napunio sedamdeset, moj brat (mlađi od mene nepune

Gost:  Amika - Milivoj Anđelković, književnik

Обично се сматра да је Интернет створио виртуелност. Истина је обрнута: виртуелност је створила Интернет. Уметници су одавно открили виртуелну стварност, она је само добила то име у наше доба. И читаоци, нагнути над књижевним делом, стварају виртуелне ситуације и субјекте који актуелизују смисао текста кроз различите интерпретације. Француски филозоф Пјер Леви сматра да је феномен виртуелности много шири и да превазилази границе информатизације и нашег времена, да је он суштинско обележје који прати људски род од његовог настанка и испољава се кроз тежњу за превазилажењем задатих оквира и временско-просторних одредница. Виртуелност, пише Леви, није супротна стварности већ је «плодан и моћан модус бивствовања, који даје замаха стваралачким процесима, отвара перспективе, дуби изворе смисла испод површине непосредног физичког присуства». Људски род је настао кроз виртуализацију и путем ње, тако да савремене промене могу бити протумачене као наставак процеса «аутокреације човечанства».

Toni i rokeri

/ili kako je Toni zaradio najveći honorar u karijeri/

Toni Fišer je trubač – skrimer.

Da podsetim: klasičan Big bend ima 4 trube, četiri trombona, pet saksa i ritam sekciju,

klavir, kontrabas, gitara i bubnjevi. Prvi trubač Big benda je isto što i koncert majstor  u Simfonijskom orkestru. Ovo je pojednostavljeno objašnjenje, a suština je u velikoj odgovornosti onoga ko svira prvu trubu.

Nota bene.

Od naših muzičara to je bio Mile Pavlović, koji je stekao zavidnu medjunarodnu karijeru na mestu prvog trubača. 

Ne znam ko je bio toliko naivan da očekuje kako će nekakvo veće ili koje god telo da proglasi jednog od par vodećih državnih tajkuna da nije genije, tj. da nije doktor nauka, tj. da nije poštenjačina?! Hajte, molim vas. Uostalom, to bi direktno ugrozilo glavni zadatak naše današnjice.

Celtel,  pan-afrički mobilni operater juče objavio da je ukinuo roaming u svojim mrežama u ukupno dvanaest afričkih zemalja. Ništa trte-mrte, pa dok je turistička sezona, pa "nema roaming samo ima fiksna tarifa za spajanje" itd. Proverio sam, stvarno - nema roaminga, ljudi kad odu u susednu zemlju (ili malo dalje), ostanu na Celtelovoj mreži i zovu lokalno za lokalne tarife. Dolazni pozivi, naravno, besplatni. Ne znam tačno kako funkcioniše interkonekcija sa ostalim mrežama, mada mislim da ni to ne bi trebalo da bude problem, zato što Celtel u

Opor, siv dan. Ulica pod difuznim svetlom. Bez sata, čovek bi mogao pomisliti da je 7 ujutro, isto tako i da je pola 12, ili da je 4 popodne. I ljudi bejahu nekako u skladu sa tim svetlom koje je isisavalo boje. Krenuo sam u banku, da uplatim neke sitne dažbine. Banka je na uglu. Ka njenim dvokrilnim vratima vodi nekoliko savijenih basamaka. Inače, na tom mestu je trotoar širok. Ima jedna klupa, kanta za otpatke, mali kiosk... Solidan prostor. Nešto skoro kao mali trg. Na klupi su sada sedela tri starca. Ispred njih, očigledno zastavši tu da u beskrajnoj dokolici prozbore koju, još četvorica starijih ljudi. Verovatno su svi, ili većina, penzioneri. Jedan je ruke držao na zadnjici, dvojica u džepovima... Svi ozbiljni, skoro namrgođeni. Nešto su drobili i s vremena na vreme klimali glavama jedan drugom u znak odobravanja. Ali, ta scena je svakidašnja i sama po sebi ne bi bila značajna za ovu priču da nije jedne druge minijature, koja je sa već pomenutim penzionerima činila vizuelni sklop koji je momentalno privlačio pažnju. Na sredokraći između ovih koji su razgovarali i ulaza u banku jedna crna kučka je stajala i dojila štene.

U moru blogova koji se bave velikim temama, nekako nema mesta za one svakodnevne stvari, što se ono kaže za stvari od kojih se živi. Ja bih stoga da skrenem pažnju kolegama na tekst intrigantnog naslova: Vaspitačica beogradskog vrtića gola na porno sajtu?

Odmah se nameću tri pitanja (ok, ovo treće i nije pitanje, više je konstatacija):

gost autor: alselone

 Započeti konverzaciju ponekad bude teško. Nekome je teško započeti komunikaciju u baru, nekome je teško započeti poslovni email, dugima je to prva rečenica javnog nastupa, nekome nije ništa od pomenutom a retkima to nije čak ni uvodna rečenica romana. Ovo je blog o njima i njihovim uvodnim rečenicama.

Ovih dana, najčešće meni upućeno pitanje je ono: Ej, šta da pogledamo na festivalu igre? Zato pišem ovaj mali vodič kroz odličan program, u kome je teško odvojiti jedan naslov, ili jednog koreografa... Pronađite vreme, i pogledajte dobre predstave.... Provešćete se sjajno...ili jednostavno - svetski! 

Otvaranje Festivala u Srpskom narodnom pozorištu u Novom

„Čovjek je tek onda zaboravljen, kada mu je ime zaboravljeno." (Gunter Demnig)

© Jochen Staadt

Mesingane pločice se nalaze na trotoaru ispred kuće, posljednjeg dobrovoljno izabranog prebivališta. S tog mjesta put je najčešće vodio u prisilna prebivališta, poznatija kao koncentracioni logori ili logori smrti. Ovo kamenje s mesinganom pločicom, na kojoj uz „Ovdje je živio/la" stoji ime osobe, njen datum rođenja i