Деца су чудна. Мени су у ствари чудна. Јер сам на жалост одрастао. Не покрећу ме више исте ствари као њих, није ми све занимљиво, имам предрасуда. Тужно је али тако. С друге стране, ја као одрастао, уређујем свет. Не деца. Тужно је али тако. Боље би по свет било да је другачије, некако сам то схватио и кад год могу трудим се да се прилагодим њима. Ипак они боље бирају. Тако је скорије Заводљива изабрала да оде рано у вртић- чим сване. Да буде прва, пре свих другарица. Прилагодио сам се (тако што сам подржао Сунце у томе да њих две устану рано и оду у вртић у 7).

Резултат?

Uz društvo koje svih ovih godina prosto ne može da se otme iz svoje ideološke i skoro svake druge ilovače – kao najlogičnija slika ide svo ovo višednevno većanje oko načina i mesta sahrane, kojim se baviše elektronski i pisani mediji, zatim i zbunjeno građanstvo, pa čak i sama vlada srpska. Tolika posvećenost pitanju, gde će biti sahranjena supruga nekadašnjeg komunističkog diktatora, sa jedne strane deluje pomalo neshvatljivo, no, kad se cela stvar bolje sagleda – to je potpuno uklopljiv dramaturški detalj u ovdašnjoj zagrobnoj tranziciji. 

Da je kojom srećom moja profesorka Žarana Papić živa i da sam ja još uvek student verujem da bi mi rekla-" Tanja, od ovoga napravite istraživanje za predmet polnost i društvo". Mada je, verujem i antropološki fenomen.

Evo o čemu se naime radi. Moj posao je - sajt za posao, regrutacija i selekcija kao i pomaganje firmama da dodju do najboljih kandidata. Često pravim testove, razmisljam kako da poboljšam uslugu za poslodavce da u najkraćem mogućem vremenu dodju do najboljih ili optimalnih ljudi za svoje firme. Kandidat, iste struke može da bude idealna prodavac za bankarske usluge a grozan u IT firmi.

Ipak - ovaj blog je o ljubavi i poverenju povezan sa poslom.

Beograd je preplavljen bilbordima od pre neku godinu kad je otkriveno da se preko ovih velikih slika mogu saopštiti poruke, političke, komercijalne ili već nekakve i kojima se građani obaveštavaju kako i gde da bitno unaprede svoj život, bilo da glasaju za nekog sa spasonosnim političkim sloganom ili da kupe novi tip mobilnog telefona. Bilbordi svojim šturim porukama koje su takve da bi se čitale u hodu, pored toga što ne saopštavaju ništa važno i što nisu ništa do agresivnog šuma koji je nametljiv, jeste i novi način komunikacije, veoma jednosmerne jer sa takovom porukom nema diskusije. Nemoguće je odgovoriti na nju, ta vrsta i forma poruke je konačna. A ne može se ni napustiti prostor gde je ona, čak ni okretanje glave ne pomaže, jer već na sledećem ćošku sačekuje druga, ista banalna poruka i ne ostaje ništa drugo do prihvatanje, Dakle, da se glasa ili da se ode u prodavnicu, na folk koncert ili u Egipat na letovanje mada MIN to sada ne preporučuje. Bilbord je veoma agresivno sredstvo za pritisak i sasvim nedemokratsko.

Krajem aprila izlazi moj novi novi putopisni roman “Nomad”, a u maju dolazim u Srbiju (već sam kupila kartu) i ostaću do kraja juna. Planiram tribine i druženja, a biće i nekih zajedničkih bicikliranja.

Jedna od danasnjih udarnih vesti je o teskoj saobracajnoj nesreci. I juce. I prekjuce...Ceoni sudari, jedan je preticao i naleteo na drugog. Pazljiv vozac ili ne, nije bitno. Uvek mozes da stradas.

Saobracajna edukacija ocito ne pomaze, ko hoce da pretice, preticace. Ko nece da shvati da treba da stane kad mu se spava, zaspace za volanom.

Kazne ne pomazu, policija u Srbiji ionako uzima reket

Aleksandar Vučić je oktobra 2007. u Skupštini Srbije mahao plakatom sa likom Ratka Mladića:“Samo da vam pokažem ovaj plakat i da vam kažem da je kod nas dobrodošao general Ratko Mladić…” Upitan da li bi danas, sedam meseci nakon što je okrenuo Šešelju leđa, i kao jedan od lidera naprednjaka ponovio isti gest koji je tada učinio u znak solidarnosti sa braniocima Mladićevog lika i dela, Vučić kaže:“Danas je naša partija blizu vlasti i odgovornost za svaku izgovorenu reč i ponašanje mora da bude neuporedivo veće. "RSE: “To znači da ne biste?”

juce je bila 28. godisnjica ubistva Dzona Lenona

ovo je fotografija koju je poslala Joko Ono Boing Boingu sa molbom da na ovom sajtu

http://imaginepeace.com/news/archives/4313

posaljemo svoje secanje na njega, stavila sam link u mom komentaru na njihovom sajtu

PREDLOG ZA OTVARANJE MULTIMEDIJALNOG SPOMEN- PROSTORA „DUŠAN RADOVIĆ" u „BEOGRADJANKI"

Na kraju ceremonije dodele nagrade „Dušan Radović" za književnost za decu i omladinu, održane

 

 

Prica prva.

U nekim zacecima studentskog parlamentarizma, negde tamo pre 20 godina, trebalo je da izaberemo predstavnike. Ko ne zna, fizika je mala i skoro se svi znamo. Neka nedemokratska tradicija bila je da se studenti trece i cetvrte godine dogovore ko ce od studetanata sa trece godine biti student prodekan. Mandat je dve godine, a mi smo zavrsavali na vreme. Na nasem smeru na cetvrtoj smo mene i Peru izvukli iz sesira (bukvalno), pa smo otisli na sednicu NNV gde je bilo raspravljano o izboru. Vec po pretodnom dogovoru sa kolegama sa naseg smera sa trece znali smo ko je kandidat. I pocne sednica, i mi kazemo sta ima da kazemo. Al' ne lezi vraze, javi se izvesni kolega, koji kaze kako to nije demokratski, i kako to treba promeniti, i bude podrzan od grupe vecitih studenata.

Tad nismo uradili nista. Izvesni kolega je kasnije bio "izabran" za studenta prodekana, bio jedan od “lidera” studentskog protesta '92, posetio Slobu tokom istih, i bio jedan od vodecih “volontera” u Panicevoj kampanji. Kasnije se suskalo da je u JUL-u.

Sad, koliko znam, nije u politici.

* Zajednica srpskih opština imaće predsednika, skupštinu i izvršno veće

* Imaće regionalnog komandira policije

* Apelacioni sud treba da bude u Severnoj Mitrovici

http://www.scribd.com/doc/72833282/Radovan-Nastic-I-NAPRAVIM-SE-DA-JE-SVE-U-REDU

 uz meni strašno drag film, vraća u detinjstvo.

 

uživajte.