Iz saoštenja NVO Centar za otvoreni dijalog, Novi Sad

Prethodnih dana mnogo se govorilo o povlačenju antidiksriminacionog zakona iz skupštinske procedure nakon pritiska tradicionalnih crkava i verskih zajednica na čelu sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Bilo je veoma mnogo rasprave u medijima o spornim članovima predloženog zakona, (18 i 21) kao i njihovih eventualnih implikacija kada zakon bude pravosnažan. Međutim, ono o čemu se u medijima nije posvetila dovoljna pažnja jeste jedna druga vrsta diskriminacije koja provejava u ovoj svojevrsnoj apologiji konzervativno-tradicionalnih vrednosti sa jedne strane i liberalnih sa druge.

O čemu se zapravo radi. U zvaničnom saopštenju kojeg su sastavile sve tradicionalne crkve i verske zajednice jedna od primedbi je da nadležni organi prilikom sastavljanja predloga zakona nisu o njemu konsultovali tradicionalne verske zajednice. Ono što izaziva čuđenje jeste činjenica da u celokupnoj javnosti niko nije primetio da je ovde došlo do svojevrsne duple diskriminacije i to tzv. malih verskih zajednica jer je dobro poznato da su u bliskoj prošlosti upravo one neretko bile predmet verskih diskriminacija, diskvalifikacija i etiketiranja.

 Helou pipl ! Baba , deda i strina marta su me upravo obavestili da su se nešto smorili od globalnog podgrevanja te da će zimu ove godine produžiti 2 godine i kusur meseci, pa sam odlučio da ponovo okitim jelku i mumificiram se jorganom, što i vama preporučujem.

"PROLAZEĆI BICIKLOM PORED KUĆA I ZGRADA NA HAJLEND PARKU"
... bio sam impresioniran

Svi se pitaju ko su ljudi iz Crvene podrške, supertajanstvene inicijative za kojom bezuspešno traga cela intelligence „Kolektivnog Zapada"?? Evo, budite i sami tragač/ica Vašingterne i uradite profiling po ovom izveštaju sa osmomartovskih događanja u režiji BG leve scene. Za početak zapazimo da, kad su u pitanju čak i osmomartovski shvaćena prava žena, u BGu nesinhronizovano postoje barem dve leve scene, nešto kao dve leve noge.

Kao što svi bumeri znaju, nit se može nit se treba više zamarati detaljima o savremenosti.

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno sam javno reagovao povodom činjenice da je Agencija za privatizaciju, na svom veb sajtu, u Službeno glasniku Republike Srbije i u jednom tiražnom dnevnom listu, objavila spisak više od 33.000 građana koji nisu ostvarili pravo na besplatne deonice. Na spisku su pored punog imena i prezimena i imena roditelja, navedeni i jedinstveni matični brojevi građana (JMBG). Reagovao sam kao Poverenik za informacije (i zaštitu podataka o ličnosti), ocenjujući da su, i bez zle namere, takvim postupkom, očigledno i ozbiljno povređeni privatnost i pravo tih

Autor: Rodoljub Šabić

Danas sam, listajući na brzinu press cliping dobio lepu malu lekciju iz „dijalektike". Jedan dnevni list, „Pravda" izabrao me za „gubitnika" dana. Obrazloženje: „Šabić je svoj posao shvatio ozbiljno i podneo krivičnu prijavu zbog zloupotreba biračkog spiska nacionalnih manjina." A drugi dnevni list, „Blic" proglasio me za „pobednika". Razlog: „podneo krivične prijave zbog zloupotreba biračkih spiskova manjina".
Nisam siguran koliko ima smisla u tome da bilo ko dobija priznanja samo zbog toga što nastoji da radi svoj posao onako kako

Autor: Rodoljub Šabić

„Od kako je u pritvoru četiri puta je bila na lekarskom pregledu. Ustanovljen je benigni tumor na jetri koji je imala od ranije i koji se drastično uvećao. On joj pravi najveće probleme, jer ukoliko bi pala ili dobila neki udarac tumor bi mogao da pukne i stvorilo bi se unutrašnje krvarenje. Zbog toga bi intervencija na jetri trebala da se uradi što hitnije. Pored toga, pojavila joj se i cista na bubregu, kila na želudcu, a problem sa jednjakom svakodnevno izaziva gorušice i gušenje. Često plače, što je jedan od uzroka napada..."
Šta je ovo što citiram? Odakle mi ove informacije?

Autor: Rodoljub Šabić

Nezavisno udruženje novinara Srbije i list „Republika" organizovali su danas u 12 časova u Medija centru okupljanje pod nazivom „Omaž Verici Barać".
Bio sam tamo i govorio. I u svoje ime i u ime kolege Saše Jankovića, zaštitnika građana koji me je za to zamolio, jer nije mogao da prisustvuje, zbog obaveza bio je van zemlje (Verica, Saša i ja smo zajedno proglašeni za počasne članove NUNS-a). Naravno, bio sam samo jedan od govornika, uz Vukašina Obradovića, predsednika NUNS-a, i Oliviju Rusovac i Zlatoja Martinova, novinarku i urednika „Republike". Posebno nadahnuto govorila je Olivija Rusovac.

Autor: Rodoljub Šabić

Izbori su. A „u postupku sprovođenja izbora opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja u toku izbornih aktivnosti sprovodi Nadzorni odbor.“ Tako piše u članu 99. Zakona o izboru narodnih poslanika.

I dalje, u čl. 100. precizira se šta sve Nadzorni odbor radi i kaže da: „prati predizborne aktivnosti i ukazuje na eventualne nepravilnosti u postupanju političkih stranaka, kandidata i drugih učesnika, kontroliše postupanje sredstava javnog obaveštavanja radi obezbeđivanja ravnopravnih uslova za predstavljanje podnosilaca izbornih lista i kandidata sa izbornih lista, predlaže mere za poštovanje jednakosti kandidata, obraća se javnosti radi zaštite moralnog integriteta ličnosti kandidata, upozorava na postupke političkih stranaka organa uprave, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja kojima se ometa izborna kampanja i ugrožava jednakost prava svih kandidata.“

Autor: Rodoljub Šabić

Pod naslovom „Bizarna igra smrti" u medijima je preneta vest da je u Novom Sadu hicem iz pištolja ubijen policajac A.S. Ubio ga je njegov kolega M.R. vitlajući pištoljem u neverovatnoj pijanoj igri u lokalu u kome su, van svog radnog vremena, trebali da budu nekakvo obezbeđenje.
Vest je šokantna sama po sebi. Međutim, možda još šokantnije su informacije koje su nakon ubistva počele da se pojavljuju i u medijima. Npr. informacije o tome da je M.R. i ranije praktikovao ovakve igre, da je uživao u njima - „bilo mu je smešno kako se ljudi uplaše kad im oružje uperi u glavu".

Autor: Rodoljub Šabić

„Način na koji kritikujemo druge često više govori o nama nego o njima." Na ovu staru izreku juče me podsetila kritika koju mi je sa skupštinske govornice uputio narodni poslanik Aleksandar Jugović.

Gdin Jugović, narodni poslanik SPO, pošto se u debati „osvrnuo" na probleme naplate kazni za nepropisno parkiranje i naveo da se prilikom tih naplata „krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti", je javno pozvao Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića (i MUP) da objasni kako su preduzeća koja se bave naplatom mogla da dobiju baze podataka o ličnosti. Jer, ta preduzeća, kako je rekao, „nemaju pravo da dobijaju te podatke".

Piše: Rodoljub Šabić

U pravnom poretku Srbije od nedavno je i jedna nova, "vrlo zanimljiva" uredba - " Uredba o bezbednom ukrcavanju i iskrcavanju pomorskih brodova za prevoz rasutog tereta".

Uredbom koju  je Vlada Srbije donela pre par sedmica se  propisuju uslovi i način za  bezbedno ukrcavanje i iskrcavanje pomorskih brodova za prevoz rasutog tereta, koji "viju zastavu Republike Srbije" i koji pristaju na lučke terminale radi ukrcavanja ili iskrcavanja krutih rasutih tereta. 

Epitet "vrlo zanimljiva", upotrebio sam, pretpostavljam da je to očigledno, s ironijom,

Piše: Rodoljub Šabić

            Jedan provajder elektronskih komunikacija nedavno me doveo u priliku da se suočim sa "pričom", koja mislim, sasvim opravdava ime ovog posta. 

            Povod za obraćanje Povereniku za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti je bio zahtev koji je provajder (SBB) dobio od tužilaštva (Tužilaštva za organizovani kriminal) kojim je traženo da provajder tužilaštvu stavi na raspolaganje podatke o telefonskoj komunikaciji uključujući i korišćene bazne stanice i lociranje mesta sa koga

Eto mene kako obavljam roditeljske dužnosti. Što će reći, ona pita, a ja odgovaram. Ispred nas fotke, stare, B/W, četvoro nas u akciji pentranja preko nekih stena na vidikovac iznad Dubrovnika.

- Ovo si ti ? Baš kao bebica izgledaš... Kada je to bilo ?
- Auh... Joj... Pre, hmmm, pa prošlo je... 26 godina...
- Baš

Jerina Branković (rođena Irina Kantakuzin, u narodnoj tradiciji poznata kao Prokleta Jerina) je bila srpska despotica, poreklom Grkinja iz porodice Kantakuzina, žena despota Đurđa Brankovića (vl. 1427-1456), za koga se udala 26. decembra 1414.

Ne zna se tačno godina njenog rođenja, uzima se približno da je to 1400, moguće je da je rođena i nekoliko godina ranije. Njen otac bio je Dimitrije I Kantakuzin, koji je imao titulu sevastokratora od decembra 1357. i despota Moreje 1383. Rođen je bio oko 1343. a umro između 1384. i 1420. Dimitrije je bio unuk