Ovim pismom koje sam poslao bratancu pre dva-tri dana završavam seriju za početnike. S obzirom da su to samo malo editovana pisma ljudima sa kojima se pišem i pričam, pa po prirodi stvari neke stvari o Turskoj već znaju, stvar nije zamišljena kao detaljni "brifing" o turskoj stvarnosti ali, nadam se, pruža neke osnove, a možda i neko seme preispitivanja.

Rodjen sam u malom, ziveo u vecem, a sada sam opet nastanjen u omanjem gradu. Zato i ne cudi osecaj u grudima koji ponekad zakuca u ritmu sirokih ulica, glamuroznih zgrada i uzurbane reke ljudi na ulici. Moj prvi susret sa Kuala Lumpurom (u daljem tekstu KL) mi nije ostao u secanju bas dobro jer sam tek izasao iz aviona skroz zbunjen i osamucen od visednevnog leta, tako da sam jedva cekao da ugrabim neku novu priliku da ga upoznam malo bolje. I docekao sam je.

Tog jutra je alarm na telefonu poranio koji sat. Nije mi smetalo jer sam znao da me ceka satanak prvo sa klijentom a potom

Prve pahulje su pale pre nesto vise od mesec dana, a meni je to iskreno falilo. Kada sam ugledao prvu odmah mi se smehom ozarilo lice kao malom detetu spremnom za sankanje. Pahulja, tako nezna i savrsena,kao da je licno moja, pa jos kako se umiljato spusta na lice ljubeci ga dok se topi. Savrsena pahuljica.

Evo vec mesec dana kako sam okruzen snegom i ledom, istim onim kojeg nisam osetio skoro tri godine, jos od pre odlaska na tropsko ostrvo. Onda, dok sam sa terase svog tadasnjeg stana umirao od vrucine gledajuci tih i smiren Indijski Okean nisam ni slutio da ce mi -15c biti svakodnevna temperatura uskoro. Onomad +30c svakodnevno, a sada -15c.

Preko hiljadu i po kilometara po snegu, ledu, vetru, suncu, nocne i dnevne voznje je za nama u proteklih 8 dana; izletanja u zaledjene njive, voznja od 20km/h satima, neverovatni pogledi na planinske vrhove i nepregledno more. Sabac, Zvornik, Han Pijesak, Sarajevo, Jablanica, Mostar, Medjugorje, Split i Sibenik, sto prolazenje, sto ostajanje po par dana. Sve je proslo kao u jednom dahu, pa cu tako pokusati i da napisem ovu neverovatnu avanturu.

Počinjemo polako da se uhodavamo. Svaki drugi dan otprilike beremo jagode a ostatak vremena radimo sve i svašta. Za berbu jagoda je potrebna posebna oprema. Sve nas je malo na početku zbunila komanda Marjoša :"Go there and pick up your sledge!" Pomislio sam kakav bre sledge pa neću ja da se sankam po jagodama. Ispostavilo se da je Marjoševo iskustvo na farmi pobedilo. Svaki gologuzan mora da uzme plastične sanke napravljene od jake plastike. Sanke izgledaju kao igračka za decu od nekoliko godina, kao mali sportski automobil bez točkova. Taj "automobilčić" od dodatne opreme ima zašrafljene

Treblo je više dve nedelje da prođe od Božića pa da objavim ovaj tekst. Što zbog previše obaveza a što zbog previše uzburkanih strasti ovde na blogu oko tog najvećeg hrišćanskog praznika. Pošteno da kažem, nisam to očekivao. Mislio sam ipak da su neke vrednosti iznad svake kritike i diskusija i da nema potrebe da se razglaba oko toga. Pogrešio sam očigledno.

Neki

Moj djed je bio lugar pa samim tim i lovac. Svoj radni  vjek je proveo setajuci sumskim stazama i puteljcima cuvajuci sumu i njene stanovnike od ljudi, ali i sebe od zivotinja.

Nije se bojao zivotinja,a ako i jeste , bilo je to manje nego od ljudi. Bar se sjecam da mi je tako pricao. Bez lugarske  sapke i kozne torbice na svoj posao nije eisao,a    pusku bi nekad i ostavio kuci.

Kad je jedne zime snjeg zatrpao vijugavu seosku cestu u tom lickom selu podno  Male Kapele, stavio je djed pusku o rame pa pjesice prteci snjeg pravo do susjednog sela.  

Isao je djed do svog dobrog prijatelja kome je umro otac pa kako to obicaji nalazu da  i on bude jedan od onih koji ce da bdije tu noc uz kovceg preminulog komsije.

Evo nas u Horogu (Khorog), pomalo nesudjenom glavnom gradicu Pamira. Da se usred gradjanskog rata, koji se odvijao otprilike kad i nasa zurka, pitala pamirska Skupstina, Horog ne bi bio nesudjeni glavni gradic nego Glavna Gradina Pamirske Republikcine (GGPR) koja bi se ondak vratila natrag u okrilje majcice/macehice Rusije - takav je bio plan, ali se u istopio u onom haosu. Za sada.



Malo krhkih zica, cevki, guma, torbica, gaca, majica i spakovanih satora