Na sedeljci u subotu uveče moje drugarice su se iznenadile koliko je moja sestričina porasla. U glas su rekle: „Kad pre je napunila deset godina, pa juče se rodila!"

Rišelje i njegovo osnivanje Francuske akademije će potvrditi jedno pravilo koje će važiti u svim vremenima i koje ćemo moći primeniti u ocenjivanju formata nekog nekog državnika uopšte - što će neki državnik biti većeg formata, biće sklon da oko sebe okupi ljude jednakog formata iz drugih oblasti; nauke, umetnosti i uopšte oblasti vaskolikoga stvaranja, u nekom nekspliciranom pravilu „društvene sile teže" čija će gravitacija voditi do grupisanja inovativnih i kreativnih umova jednih uz druge, kako bi mogli poslužiti zajedničkom cilju. Jednostavno govoreći, svakog državnika i političara uopšte, moći ćemo da ocenimo po kvalitetu saradnika kojima se okružio, kao i po procvatu raznovrsnih društvenih oblasti tokom njegovog vladanja. U tom smislu se može reći da je „svetovni kardinal" Rišelje, od samozatajnog i tihog Di Tremblea kao „sive eminencije" poretka, preko niza drugih saradnika, koje je, mora se reći, kandidovao uglavnom iz tajnovitih crkvenih redova, stvorio pouzdanu elitu države, nadograđujući je umetničkom i naučnom elitom okupljenom u Francuskoj akademiji (čija je prva svrha trebala da bude zaštita francuskog jezika, a time i francuske kulture, čime se Kardinal ne ukazuje samo kao tvorac moderne francuske nacije u političkom, već jednako tako i u kulturnom smislu).

Za vreme Bonapartinog boravka u Egiptu stvari se u metropoli komplikuju na unutrašnjem planu jer jakobinci ponovo pobeđuju na izborima u aprilu 1799. godine, a u međuvremenu je Francuska širom Evrope pretrpela niz poraza u ratu protiv druge protufrancuske koalicije evropskih monarhija. Popularnost Direktorijuma je usled svega toga bila veoma niska, te Bonaparta odlučuje da je vreme za akciju kojom bi sebe predstavio kao stabilizatora prilika i faktički preuzeo vlast u zemlji. U pozno leto 1799. godine se vraća iz Egipta u metropolu na svoju ruku, bez eksplicitnih pisanih naređenja za takav čin (Direktorijum ga je preplašen pred mogućnošću spoljašnje invazije i sâm mislio pozvati, ali ova naređenja nisu došla do njega).

     Ima jedan glumac što se zove Đulijano Đema, on brani slabije i uvek pobeđuje. Ima prave pištolje i pravo kaubojsko odelo. Uvek sanjam da i ja imam takvo odelo. Mama je obećala da će da piše svom bratu koji živi u Belgiji da mi tamo kupi kaubojsko odelo. 

  Gost autor ;  Ranko Pivljanin

    Bilo je pitanje dana, tačnije teške i, pretpostavljam, debelo plaćene marketinške stupidarije, kada će se tribine na kojima se kalio, podjednako kao i u zgradi Magistrata pod dirigentskom palicom političkog huligana Vojislava Šešelja, obiti o glavu Aleksandru Vučiću. I desilo se upravo to!

Ajd’ da se ne zezamo.Debeli raspojasni bizMismen otkude Niš kupio 2-3 televizije za 180 milona evra. Mora biti da ih mu je tata dao ili je sam zaradio.

Bog naravno ne postoji.

Jer da postoji imao bi kompjuter i vodio računa o savakom od nas. Bar kad mu se molimo ili kad ga psujemo. Ovako prepušteni smo sebi i svojoj pameti. A ponekad i sveštenicima kao tumačima Boga.

Sećanja su jedna čudna i nepouzdana stvar. Sećanja su uvek lični doživljaj.  Sećanja na ljude  i aktere tih događaja nisu naravno pouzdani ni relevantni. A šta je pouzdano?

       Istoriju pišu pobednici tako da ni to nije baš pouzdano ali se ipak nešto podkrade pa se nešto i naslutiti da. Naročito kad pisanih tragova nema a rekla kazala dobija na značaju. Priče postaju legende, legende ikonografija a sve zajedno postaje predanje. Realnost gubi na značaju.

Kako je sve počelo?

Sećam se.

Kako se raspadala Titova Jugoslavija.

Име аутора због његове сигурности нисам смела да објавим, јер су услови у којима живе изузетно тешки и по његову породицу и по њега њега опасни за живот.

 film Lazara Stojanovića

http://www.youtube.com/watch?v=f6-82M0Lpfg 

http://www.youtube.com/watch?v=vwIx2YPL54I 

http://www.youtube.com/watch?v=0FjuYFx9-f0 

http://www.youtube.com/watch?v=8Z9E78JEqAg 

http://www.youtube.com/watch?v=S5ia3MLVSrU 

http://www.youtube.com/watch?v=n23ClMIjtgI 

Smrt pesnika

Nemirno mrdas glavom u tvom  pesnickom krevetu
boris se protiv nevidljivog bola, kazu doktori
kasljes sa vidljivim mrljama  krvi pravo iz pluca
okreces svoju smezuranu malu lobanju trkackog konja
daleko od mojih zamagljenih ociju
Ne odgovaras na moja pitanje vec drzis govore
kao uvek
o zivotu smrti ljubavi politici
bio si hrabar, mala kukavice,  decko kakvog iznutra dobro  poznajem
I verujte mi narode
nje hteo da ode
Rasa Livada je hteo da zivi
kao  uvek, na svoj nacin
protiv svih pravila, gluposti,

Pored svih bitnih stvari (Generalna Skupstina UN) koje se ovih dana odrzavaju u Njujorku, nas je najvise obradovalo gostovanje male trupe nasih glumaca. Oni su ovih dana izvodili tri predstave, dve su monolozi, "Ziveo zivot Tola Manojlovic" Petra Kralja i Mostovi iz "Na Drini Cuprije" u izvodjenju Tike Stanica, a treca je "Jazavac pred sudom", gde su se pomenutoj dvojici pridruzili Aleksandar Stojkovic i Djordje Markovic, glumci Narodnog pozorista iz Banja Luke.

Mi smo ih gledali prvog dana u petak u Srpskom klubu u Kvinsu. Ne znam da li zato sto je ovaj klub daleko od svih, osim onih