Telegrafski:

Upoznali smo se na promociji Jelicine knjige u Novom Sadu, stop.

Otišao sam na Pasuljijadu u Temerin, pozvao me, jeo sam odličan pasulj, on kuvao, stop.

 

Uz njegov svesrdan angažman učestvovao sam u radu Likovne kolonije Jegrička 2010, od 29. jula do 1. avgusta, stop.

 

Bilo nas

Blago niščima duhom, njihovo je Carstvo Nebesko! Šta nam poručuju ove Biblijske reči? Nisam u Lazi, Toponici ili nekoj sličnoj instituciji, ne smatram sebe niščim duhom, znači posle smrti sam najeb'o! Izvin'te me na grubim rečima al' zabole mene šta će biti posle moje smrti. I, pod pretpostavkom da postoji Carstvo Nebesko, koj' će mi moj ono posle smrti, kad ovaj životić sopstveni, živim u Paklu!

Ne znam šta je to TV, na

Poučeni, a i ohrabreni iskustvima sa prethodne ankete, nas nekoliko kolege @a_jovicic i @little_radojica skuvali smo malo bolju, koja obećava da će biti korisnija, informativnija i da će bolje popuniti prazninu koju profesionalne ankete ostavljaju, a to je činjenica da amateri (a gledajući ovu dvojicu rekao bih nadareni) sa potpunim odsustvom bilo kakvog interesa osim radoznalosti mogu da poklone javnosti.

... koga mrzi da čita može odmah na glasanje odavde!

Гледам ја јуче моје блогове и видим да уопште нисам писао о сексу, што му дође као озбиљан превид, те закључих да је петак прави третнутак да то исправим.

Прво да пустимо музику. Нисам могао да се одлучим између ове две

  

па стављам обе.

Шта сам у ствари хтео да вам кажем:

Učenici jedne osnovne škole iz zemunskog naselja Altina već treći dan ne dolaze u školu jer su njihovi roditelji zabrinuti za bezbednost svoje dece, sve zbog novoupisanog učenika šestog razreda.Dečak je zbog svoje naravi menjao nekoliko škola,sve do momenta kada ni jedna ustanova nije htela da ga upiše. Tada je reagovao zaštitnik građana i prosvetna inspekcija i dete je upisano u školu u Zemunu. Dečaku je to treća škola ove školske godine, a od oktobra je nekoliko puta vadio nož na drugu decu, čak i pred roditeljima i nastavnicima. Kao šlag na tortu treba napomenuti da ova

Tužna Morava

Ovaj film su pre desetak dana snimili naši drugari iz kluba eXtreme i zamolili su da ga pokažemo nekom ko  može da pomogne.  Moje slike burića sa odbačenim lož uljem u sred NP Tara kojim sam progonio predstavnike vlasti, kad u zasluženim časovima relaksacije pišu po blogu, su ništa prema ovome.

Ljudi su se vratili sa ozbiljnim infekcijama kože.

Upozorenje za Albicilu: film sadrži materijal neprikladan za njegov mentalni sklop i strast prema rekama, te je bolje da ga na gleda.

                                                                     ili

                                         UZALUDNO I BESKORISNO PAMETOVANJE

 

               Da se odmah razumemo. Ne volim motivacione skupove, ježim se na , ,popravi se sam'' priručnike, kosa mi se diže na glavi od Dragih Saveta, odavno sam digla ruke od svakodnevnog čitanja horoskopa, ne pamtim kada sam poslednji put prevrnula šoljicu sa socom od kafe e da bi mi neko osmotrio sudbinu, nerviraju me kvaziiscelitelji duša koji znaju laka rešenja za teške probleme, iritiraju me muzike za relaksaciju sa dozivanjem kitova, muka mi je od nasmejanih prodavaca svih nadripsiholoških magli i izmaglica, ne padam na jeftinu propagandu majstora za redekoraciju tuđih života...

               Ali, prosto nisam mogla da odolim...

Sažeta, edukativna, efektna, TED predavanja su među ovdašnjim blogerima uvijek uživala visoko uvažavanje. S druge strane  banovanje je jedna od omraženijih blog-kategorija, naročito međ' onim banovanim;)

A, evo i jednog priloga koji objedinjuje obje te "krajnosti" - banovani TED talk:

Skoro svako od nas slobodu pretpostavlja za najveću životnu vrijednost. Pa čak i kad nam je naša mala svakodnevna sloboda  okrnjena (politički)  ili sputana (ekonomski), uvijek nam ostaje utjeha da smo i dalje slobodni da mislimo svojom glavom, da činimo šta nam je volja, pa makar samo između naša posljednja 4 zida. Ako nas već i tamo ne promatraju?

Čini što te volja – kako je već pisalo na zidovima Teleme - ultimativna je definicija slobode, koja je iz kojekakvih praktičnih razloga, u pravničkoj praksi,  iskorigovana  „amandmanima“  tipa – ne čini drugom ono što ne bi želio da drugi čine tebi.

(Interesantno bi bilo vidjeti kakav bi efekat izazavao „amandman“ – čini drugima ono što bi volio da drugi čine tebi ;))

Čitav naš pravni i etički sistem uspostavljeni su  na ideji slobodne volje i našoj mogućnosti da prosuđujemo i odlučujemo, odnosno  da smo odgovorni za ono što činimo.

 

 

Milan Nikolić

Zločinci iz biblioteke su opasni tek kada su ukoričeni, u tvrdom povezu. Kad im se, posle smrti rezimira veličina i okriva značaj. Zbog toga je izloženost njihovih dela nekome bitna. Ovi, koji su za života otkriveni, odavno su se rasporedili po partijama, ideološki su kristalno jasni. I posećuju samo svoju kućnu biblioteku.

I sam naslov mi je nejasan, a potom i sve ostalo. Ne razumem pitanje - “Zašto Srbija, a ne Evropska unija”? Jasnije bi bilo recimo – zašto Srbija na istoku, a ne u EU, ili zašto Srbija tu gde je, a ne u EU?

*
Ponovo u koži radnog čoveka kome uvek nedostaju dani odmora. Nestrpljivo čekam vikend da pobegnem iz grada. Maštam o buđenjima u prirodi i tišini u planinama.

Najzad se i vreme prolepšalo, otoplilo je i kiše su prestale. Sve se namestilo kako treba.

*
Za dva-tri dana treba neznatno manje stvari nego za dva-tri meseca. Čim se kampuje i kuva, mora se poneti sve od opreme. Ipak, sa samo dve zadnje

Sad treba igrati pametno. Srce vuče da se ide na prevremene izbore, ali treba biti razuman, treba misliti strateški, pre svega treba matirati Koštunicu. Ako se sada raspišu prevremeni parlamentarni izbori, pa demokrate i radikali dobiju po četrdesetak procenata, opet neće moći da se formira vlada bez Koštunice, a onda je bolje ni ne ići na izbore. Koštunica je sada u defanzivi i u tom slučaju bi se oporavio. Ono što sad treba da se uradi je da se Koštunica još više satera u čošak, da se prisili da napravi još neku grešku. Evo šta bih ja uradio.

 

 

Imao sam dvanaest godina kada sam primetio da moja okolina smatra da s mnom nešto nije kako treba. Dok su moji školski drugovi komentarisali koja devojčica iz odeljenja ima veće grudi, mene je više zanimalo koja se od njih bolje oblači i kakvu frizuru ima. Ili, dok su oni komentarisali fudbalske utakmice, mene je više zanimalo koji je fudbaler lepši. Oni su skupljali sličice Mondijal Italija '90, a ja Barbie. Oni su se ložili na Alica Coopera i Guns N' Roses, ja na New Kids On The Block, ali ne zbog njihove muzike... Nisam dugo čekao da se moje iskakanje iz dozvoljenih rodnih okvira okarakteriše kao „pedersko" i da druga deca počnu da mi dobacuju. To nekako ide u rok službe, ali, kao da mi je to upisano u gej DNK, znao sam da pomoć i podršku ne mogu dobiti od nastavnika, niti od roditelja.

Od ulaska nama susednih država Bugarske, Rumunije i Mađarske u EU isplivao je ponovo jedan stari problem.- problem dvojnog državljanstva.
Evo jednog primera: vest

Ovaj navedeni razgovor sa Ištvanom Pastorom  je samo povod za šire pitanje praktičnosti, patriotizma i lojalnosti. Ne mislim da je Ištvan Pastor manje patriota, od npr. mene. Ali je razgovor u NOVOSTIMA  sa njim bio inspirativan za mene i ja sam odmah postavio sebi nekoliko pitanje:

da li bih ja u sličnoj situaciji tražio još jedno državljanstvo, da li su svi građani Srbije stvarno ravnopravni, da li su svi građani npr. Mađarske stvarno ravnopravni, da li građani Srbije sa dvojnim državljanstvom treba da imaju glasačko pravo kao i oni građani koji su samo državljani Srbije, da li će protokom vremena biti sve manje državljana Srbije koji imaju samo državljanstvo Srbije, da li je moralno na graničnim pelazima vaditi jedan ili drugi pasoš u zavisnosti od toga da li je to u ličnom interesu ili ne, zašto bi neko tražio i drugo državljanstvo (dobro, ovde znam većinski odgovor), da li mi imamo evidenciju koji državljanin Srbije ima još neko državljanstvo, ...