Jezik naš nasušni, pun je zamki. Ima puno začkoljica koje ga čine komplikovanim, te je teško govoriti ga sasvim pravilno. Evo, i ovih par uvodnih rečenica sigurno krije neku gramatičku grešku, koliko god se ja trudio da pravilno govorim i pišem. Mom uhu posebno nisu drage tri nekima uobičajene greške ili fraze. Uz sav rizik da kao polukvalifikovan govornik srpskog jezika dobijem dosta ispravki od onih koji su za to veoma stručni, reših da ovo (kako se to moderno kaže) podelim sa vama.

 

 

 

Siguran sam da ce neko da napravi post o Dilanovoj Nobelovoj nagradi mnogo bolje od mene.

Ovo je samo mala lična beleška o čoveku koji mi je obeležio ne samo mladost, nego ceo život.

11.06.1991 sam bio prvi i jedini put na koncertu Bob Dilana, čoveka koga sam u mladosti idelizovao više nego bilo koga drugog.

Stadion Galenike nije bilo mesto na kojem sam očekivao da prvi put sretnem Boba. Ali daj sta daš.
Mislim

"Bolje da smo mi oko njjih nego oni oko nas. A najbolje - mi oko nas!"

Tako se nekako završava "Radovan Treći", bolna komedija o samoizdaji Duška Kuvačevića. I kao da je konačno kucnuo čas da se i Srbija odluči, opkoli i osvoji samu sebe. 

Sirenski zov kao da je postao prejak i da je došlo vreme za tu, poslednju, sudbonosnu odluku u našem vremenu.

Pod uslovom da alternativa uopšte postoji, pred Srbijom će se - sad je već izvesno - ono sudbonosno pitanje iz tamnog vilajeta : NATO, da ili ne? - postaviti vrlo brzo.

Skupi sva svoja sranja i nosi se u tri lepe-nepovratno!

Stigao je odgovor Prof. Dr Stanojevića na moje otvoreno pismo iz prethodnog bloga.

AUTOR: PROF. DR DUŠAN STANOJEVIĆ, Načelnik GAK Narodni front

 

Poštovana gospodjo Krugolina,

Smatram da ste izašli iz okvira pacijenta i da pokušavate da svojom neobaveštenošću kritikujete nešto što se dogadja u našim porodilištima, a što izlazi

Dokle, bre? O'ladite malo

“Duško Dugouško je prvi put rekao “Šefe koji ti je vrag” u crtanom filmu Divlji zec iz 1940.”

“Banovanje je restrikcija za jednog korisnika da ponovo uđe na taj kanal. Banovanje je veoma jednostavno za shvatiti i glavna tema ovog dokumenta će biti baš to.”

       Ljudi poseduju razne neobične sklonosti i strasti koje se mnogima čine devijantnim ili bliskim perverziji. Šta su uopšte devijacije, ko ih i kako determiniše, i da li ih sami konstruišemo zatrovani predrasudama, rigidnim ubeđenjima i večitom potrebom za osudama? Fetišizam je pojava koja se većinski jednostrano smatra devijacijom i o tome se retko piše afirmativno. Ne tretira se kao uobičajena, stečena ili urođena sklonost, već i dalje predstavlja tabu. Tabui egzistiraju u tabuiziranom društvu, a tabuizirano društvo je nazadno, pa samim tim i opasno. Ono vidi devijaciju i nastranost čak i tamo gde ih nema. Dokle god ne prelazi u nekontrolisanu opsesiju i ne utiče štetno ili razarajuće na nečiji psihološki status i kvalitet života, svaki fetiš je normalna pojava.
        Fetišizam (Fetishism) je otvoreno ili pritajeno obožavanje predmeta ili delova tela, odnosno praksi koje nas "pale" - uzbuđuju, čine srećnim i ispunjenim, što često i pored omasovljene zablude nije vezano za koitalni seks, genitalije i seksualni vrhunac, tj. orgazam. U raznovrsnoj paleti ženskih i muških fetiša, najupečatljiviji i najzastupljeniji su muški fetiši, pa stoga ovaj tekst posvećujem njima.
        Najčešći fetiši su vezani za odevne predmete koje muškarci uglavnom ne koriste na sebi, ali ih zato vole videti na svojoj partnerki. Prednost se daje uniformi, odnosno kostimu (medicinske sestre, sobarice, policajke, učiteljice, monahinje, prostitutke...), a u vrhu liste su i kožna odeća, aksesoar (kape, šeširi, lisice, perike), najlon čarape, halteri, donji veš (gaćice i brushalteri od mreže i čipke), lateks, plastika, maske na licu, ili obuća sa visokom štiklom (čizme, cipele, sandale, papuče). Što se tiče delova tela, dobro su poznati fetiš ženskih grudi, zadnjice, duge kose, ušiju i ruku, s tim što je sveprisutni fetiš ženskih stopala (Foot Fetishism), jedan od najinteresantnijih.

 

Dok smo mi bili na "odmoru" i pisali "lake" teme, teniseri i teniserke su sezonu nastavili severno-američkom turnejom čije veliko finale predstavlja četvrti gren slem sezone - US OPEN. Devojke su već odigrale jedan turnir, premijer u Los Anđelesu na kome je najbolja bila Flavija Peneta. U istoj meri su i muškarci bili vredni. Oni su igrali 500ticu u Vašingtonu. Najbolji je bio Del Potro.

Danas počinju dva turnira, ženski u Sinsinatiju (takođe premijer), na kome igraju obe naše igračice i muški u Montrealu (1000), na kome od naših igraju Novak i Viktor u singlu, odnosno Ziki u paru sa Nestorom i Novak u paru sa Vemićem u dublu (prenos Montreala počinje danas od 17h na SportKlubu).

Ipak, za ovu priliku malo menjamo format praćenja ovih turnira. Fokus nam neće biti sa samim turnirima već na stvarima "van terena". U tom cilju sam, za početak, spremio kratko ispitivanje javnog mnjenja. Sve što je potrebno jeste da se u komentaru opredelite između sledećih ponuđenih alternativa:

Ali pre njih Ferer protiv Nadala. Došli smo do momenta kada se odlučuje o šampionima ovogodišnjeg Roland Garros-a. Prvo će muškarci danas odlučiti o tome ko će doći u priliku da uzme titulu i 2.000 poena, pa će se Šarapova i Erani sutra boriti za titulu, da bi se i današnji pobednici u nedelju borili za titulu.

 

Pored singla, koji je kao i uvek u centru pažnje, vredi pomenuti i dublove. Juče su u misku titulu osvojili Sanja Mirza i Mareš Bupati. Danas u finalu ženskog dubla igraju Sara Errani (ITA)[4] / Roberta Vinci (ITA)[4] protiv Maria Kirilenko (RUS)[7] / Nadia Petrova (RUS)[7]. Sutra će u finalu muškog dubla igrati Max Mirnyi BLR (1) / Daniel Nestor CAN (1) protiv Bob Bryan USA (2) / Mike Bryan USA (2). Sutra će se igrati i finala dubla kod juniorki i junior, a u nedelju finale single.

Dvadeset četvrtog marta 1999. godine u 19:45 otpočeli su vazdušni napadi na ciljeve u Saveznoj Republici Jugoslaviji u okviru NATO operacije pod kodnim nazivom "Saveznička sila" (u oružanim snagama Sjedinjenih Država vodjene pod kodnim nazivom "Plemeniti nakovanj" ) ...