...When a man named Al Capone
Tried to make that town his own
And he called his gang to war
With the forces of the law ...

Paper Lace, The Night Chicago Died,  1974

Ima toliko toga sto hocu da kazem. Ima toliko utisaka. Bice vremena i prilika. I za “analiticniji” blog o pravnom utemeljenju dolaska misije, da odgovorim na vrlo zanimljivom postu  profesora Jovica i jos nekima, o de facto i de jure podeli, o pravoj meri nuzne reakcije zvanicnog Beograda... I  o Milosu Jovanovicu i kako bi trebalo protiv njega

Kao što mnogi od vas znaju, jer su pravi ortodoksni blogeri, danas je blogerska slava Prepodobni Sisoje Veliki. Na Saboru srpskih blogera održanom prošle godine izabrali smo Prepodobnog Sisoja Velikog za našeg sveca zaštitnika, jer želimo da pokažemo celom svetu da nismo sisali vesla.

Ove godine po prvi put organizujemo javnu proslavu naše slave i bio bi red, kao što Bog i naša Srpska Pravoslavna Crkva nalažu, da Dejan Restak, kao domaćin bloga odnese kolač ranom zorom u crkvu da se preseče. Kolač smo napravili/e mi prepodobne domaćice s bloga, Jelica Dži, Jasmina Ti, Vesna Kej Ćej i moja malenkost Peđa Em Ej.

Domaćin bloga bi takođe mogao, poštujući viševekovnu tradiciju, da pozove nekog vladiku koji je zadužen za cyber prostor da osvešta i blogoslovi ovaj naš blog i tako rastera svo ovo zlo i naopako što se na istom zapatilo.

Neophodno je udruženim snagama upozoriti javnost da jezik trpi u vremenu u kom živimo, izjavio je povodom pokretanja akcije "Negujmo srbski jezik", gradski sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević.

- Školstvo nam je bilo, jeste i biće sranje, zato građane Srbije moramo da učimo srpskom jeziku preko bilborda, izjavio je gradski sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević na konferenciji za štampu u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda o nedavno potpisanom protokolu o saradnji u cilju zaštite maternjeg jezika.

Poznate ličnosti fotografisalo se držeći Pravopis srpskog jezika, Normativnu gramatiku srpskog jezika i Rečnik srpskog jezika u izdanju Matice srpske, kao i Srpski jezički priručnik i Gramatiku srpskog jezika. Na fotografijama su ispisane i kratke poruke kojima se skreće pažnja na najčešće greške.

Ana Radmilović:

Da li Srbi treba da izadju na izbore koje raspisuje kosovska vlada? Da li na taj način daju legitimitet vladi koja jeste sačinjena od bivših (koji nikad ne mogu biti bivši) terorista, ljudi koji su svoje živote založili i potpuno posvetili „oslobodjenju“ Kosmeta od Srba, koji su, što je najtužnije od svega, na kraju taj svoj cilj u velikoj meri i ostvarili? Ostvarili su ga, istina, uz veliku pomoć Srba i Republike Srbije, još od vremena kada je Srbija bila u sastavu Jugoslavije. Ostvarili su cilj i oslobodili ili oteli Kosovo, na prvom mestu, uz pomoć

gost autor: st.jepan (mimica) 

fragment poliptiha Srdjana Markovića - Djileta 

..................................................................... 

Priča je, videćete, sjajna, al' najpre jedna mala digresija.

Спорт није лоша ствар.

- post posvećen SAJMU KNJIGA, sa  predlozima za prevod nekih autora i njhovih knjiga, a do sledećeg Sajma knjiga u Beogradu 2009., verujem da su ti prevodi iz kategorije "neće da se baci i ne može da škodi", i da ne bi bilo loše da se čitaju i na našem jeziku -

Ako pažljivo slušate ljude primetićete da kao da nekako VOLE da daju sud o pojedinim temama i  stvarima, smatraju da (naravno!) na svoj sud imaju pravo i izriču ga često s lakoćom koja ponekad zapanjuje. Ništa "možda...", nema "čini mi se.." ili "mislim da sam čitao/la...", a nikako ili sasvim retko "ne znam, nemam stav, ček` da vidim...". Manje-više svi ti sudovi imaju nekakve veze ili sa moralom ili sa politikom ili sa nekakvom "socijalnom dimenzijom" ili sa religijama, pravima i pravdom. Sledeća stvar koju možete primetiti je da posle izricanja suda o nečemu (nekome, ičemu) teško da može biti ikakvog dijaloga među sagovornicima, nekako stvari postaju "lične" (bez prave potrebe) i u suštini - komunikacija o onome što je predmet suda - prestaje.

RETHINK,  REDESIGN,  REBUILD

je tema, slogan, duh i ideja ovogodišnjeg Svetskog Ekonomskog Foruma (SEF):

 The 40th anniversary of the Annual Meeting is a defining moment for world leaders as they meet under the theme "Improve the State of the World: Rethink, Redesign, Rebuild". Over 2,500 leaders from over 90 countries representing business, government and civil society will work together on pressing challenges. "We must look at the Meeting in the context of what's happening in the world and we see that the present system of global cooperation is not working sufficiently,"

Improve the State of thr World - Svetski ekonomski forum 2010, Davos, Švajcarska

Poslednja januarska nedelja 2010. biće obeležena godišnjim sastankom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

WEF (ili SEF) ima zanimljivu istoriju koju vredi prelistati na internet stranici na koju vodi ovaj link.

Kretanjem po X-osi, a sve gledajući "unazad" možda bude jasnije koliki je i kakav uticaj ovog Foruma od 1970., kad se osniva, pa sve do danas.Kontekst u kom su se donosile pojedine odluke na godišnjim sastancima važan je taman toliko koliko i posledice odluka koje su se donosile.

Ovaj tekst je pokušaj "skice za kontekst" u kom SEF (WEF) predlaže - Promišljaj, Preobliku, Popravljaj.

ili

- post o volji za glasinama i širenjem straha, o lakoći naše sklonosti ka glasinama i o ponekad neverovatnoj lenjosti da svima dostupne činjenice sami proverimo i tako se sa glasinama izborimo -

Ima taj "tekst" (citiran u ovom tekstu) o vakcinama koji "kruži" internetom, ni prvi ni poslednji sastavljen od potpunih, očiglednih laži, lupetanja, izmišljanja i laganja, kojim (gle čuda!) dobija na uverljivosti, hrani razumljiv strah roditelja od sadržaja vakcina  koje treba dati detetu različitog uzrasta, od novorođenčeta do poslednje revakcinacije, tekst koji može naneti neprocenjivu štetu jednoj oblasti za koju bi moralo da važi : "daj jasnu, nedvosmislenu, proverljivu činjenicu o vakcini koju treba da dam svom detetu".

Jer neverovatno veliki broj roditelja do kojih širinom interneta dospe ovakav tekst imaju zebnju kao prvu reakciju i zastrašeni se pitaju "ima li tu nešto?".

Nema.

Ali su činjenice protiv percepcije uvek sasvim nemoćne. Strah pokazuje potpunu otpornost na racionalna, proverljiva objašnjenja jer je sumnja u valjanost vakcina koju izaziva briga za dete takva i tolika da svako onaj ko pokuša da dokaže da je izmišljotina nešto što je očigledno da je laganje, može samo da upozna svu dubinu bespomoćnosti nad smanjivanjem ili uklanjanjem štete koju ovakvi tekstovi već čine ili tek mogu učiniti.

Zato mi i nije namera da bilo koga činjenicama razuverim, to je i nemoguć i neproduktivan posao, niti smatram etičkim da se u suprotstavljanju ovakve izmišljotine ponudi druga izmišljotina, namera mi je da kroz nekoliko rečenica otvorim dijalog (ako je i to moguće) o razlozima i motivima koji nas od pitanja "koliko puta smo slagani o nečemu važnom?" dovede do stava "uvek!" kojim smo onda očigledno spremni da poverujemo u "ćelave, bele laži" koje kao glasine dolaze iz raznih izvora i stiču "uverljivost" upravo širenjem "od usta do usta" kao što to glasine čine od kada je ljudi.

Ne razumemo se fakat. Prebacim Basari da je pogrešno razumeo „Utisak nedelje“, on mi odgovori da ja nisam razumeo njega. U redu, u jednom se očito slažemo: ne razumemo se.

To je dobro znati za početak. I naslanja se na ono što sam pokušao da kažem u diskusiji, ne razumemo jedni druge, mnogo smo uobraženi, mnogo smo se uzvisili, mnogo smo gordi, mnogo smo puni sebe, mnogo nam u glavi jako trešti stranačka pleh muzika... pa iz toga sledi: mnogo se ne poznajemo, mnogo se mrzimo, mnogo jedni drugima želimo zlo, pa ćemo ovako, bojim se, mnogo brzo svi skupa i da propadnemo.

Mi, brate Basara, od sve te agresije i ne znamo više u čemu se tačno ne slažemo.

Naslov jedne vesti od pre dan-dva svojom me je skrivenom porukom uznemirila. Naslov glasi: Manuel Vals: "Slika utopljenog dečaka iziskuje hitnu akciju." kada sam je pročitao pomislio sam kako je istina da đavo leži u malim stvarima. Hitnu akciju međunarodne zajednice, sudeći po Valsovoj izjavi, ne iziskuje izbeglička kriza koja desetine hiljada ljudi nateruje u izbeglištvo i moguću pogibelj, već slika dečaka čiji je leš voda izbacila na neku tursku plažu. Da fotograf u datom momentu nije bio na tom mestu, da li bi bilo povoda za hitnu akciju iako bi masa izbeglica i dalje završavala na dnu Mediterana ili na budimpeštanskoj železničkoj stanici ako je uspela da preskoči ogradu od bodljikave žice?

Ovaj tekst prvobitno je bio namenjen za rubriku «Pisma», u uglednom nedeljniku NIN. Zapravo, povod je beznačajan, pomalo smešan, ali nosi neku dozu poražavajućeg besmisla, kada se sagleda taj tekst u celini. Dakle, u poslednjem broju NIN-a (3147. od 21.04.2011.), izašao je treći po redu nastavak teksta «Novac i politika u kulturi». Ne znam ko je cenjeni autor ovog teksta koji sve ukupno više liči na paskvilu nego na istraživačko ili bilo kakvo drugo novinarstvo. U njemu nisu navedeni stvarni uticajni ljudi, a autor se pomenutim imenima, njihovim uticajima i delima, bavio na trivijalan način. Pri tome još, oskudevajući u originalnosti, goroj od rekla-kazala po kafanama. Zato sam odustala od pisanja pisma NIN-u, tako da mogu slobodno da nastave, u skladu sa zakonom o (ne)informisanju, da pišu koješta. Šteta za čitaoce i šteta za NIN, od koga se uvek očekuje više.

Međutim, mene zanima zašto u tom tekstu nema istine ni o novcu ni o uticaju politike na kulturni život u Srbiji?

Nemojte da nosite pistolje.Sta ce vam pistolj, uopste?! U sta hocete da pucate, koga hocete da ubijete? Zar pistolj da nosite sa sobom ?!!!!

Nemojte da ubijete coveka u kafani ako vam kaze ruznu ili uvredljivu rec. Pijan je, istrpite, izadjite napolje, cekajte da se otrezni pa mu onda recite sta mislite.

Nemojte da ubijate druge ljude, vase zene i muzeve i njihove ljubavnike ili lubavnice, zbog ljubomore. Ima i drugih nacina, zivot nece stati ako neko ode od vas.

Nemojte da ubijate druge ljude samo zato sto navijaju za drugi klub, ili zato sto nosi dobar sat, patike

Pa reakcije su uglavnom "ajmo sad vakcine", "al ce Tomica da napuni dzepove" ... veoma slicno onoj prici sa svinjskim virusom.

Srpsko-hrvatski odnosi su uvek bili ključ mira, stabilnosti i bezbednosti regiona i šire, pa bi bilo normalno da su upravo Srbi i Hrvati najviše zainteresovani da oni uvek budu što je moguće bolji. Međutim, nije uvek bilo tako, pa i još nije, i upravo zbog toga oni koji se trude da civilizuju i uljude međusobne odnose zaslužuju najviše pohvale. Da su uvek kroz istoriju, dalju i bližu, na čelu oba naroda bili ljudi,  ne bi ni bilo potrebno da na početku druge decenije 21.veka radimo ono što su moderni narodi davno učinili, dakle izvinjenje, žaljenje, utvrđivanje istine i pomirenje. U istoriji, kao i u životu pametni uvek moraju da ispravljaju ono što su neodgovorni, i  budale upropastili.

Predsednici Tadić i Josipović su poručili da su odlukom da posete Ovčaru i Paulin Dvor, kao mesta stradanja pripadnika oba naroda, pokazali da nema sile koja će ih sprečiti da okončaju proces pomirenja.

"Niko ne treba da nas natera da budemo ljudi", a oni su pokazali da su državnici i ljudi.

Prema njihovim rečima, Hrvatska i Srbija će morati da sruše još mnoge barijere, a prvi i najvažniji korak u tom pravcu biće utvrđivanje istine o sudbini nestalih u ratu.
"Nema te politike koja će nas dvojicu sprečiti