Pre nekoliko trenutaka se završilo finale WTA turnira u Lincu u kome je Ana Ivanović pobedom došla do svoje prve titule nakon dve godine. I prethodna Anina titula je bila osvojena u Lincu. Međutim, između ove dve titule postoje velike razilke. Titula iz 2008. godine je osvojena u sred serije loših rezultata i bila je izuzetak koji potrvđuje pravilo – da je Ana u rezultatskoj i igračkoj krizi. Ova titula dolazi nakon dobro odigranog drugog dela sezone, u kome je prikazala značajno bolju igru nego u periodu od osvajanja Rolan Garosa 2008. do polovine ove sezone, periodu u kome je Ana imala mogo problema i puno rezultatskih i igračkih razočarenja.

Pre nedelju dana vidim u medijima da je Skupština donela Zakon o ostvarivanu prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, kojim se deci, trudnicama i porodiljama omogućava da idu kod lekara i bez overene zdravstvene knjižice. Danas pročitam da se pojavila kontroverza oko tog zakona, predsednik Skupštinskog odbora za zdravstvo i porodicu Dušan Milisavljević kaže da je njima previđeno uspostavljanje registra abortusa, te uzmem da ga pročitam, da vidim o čemu se radi.

Verovali ili ne, srpski pisci zakona ne mogu ni 10 članova, koliko ovaj zakon članova ima, da napišu ljudski, bez otvaranja gomile pitanja šta, kako i zašto.

U ovo praznicko raspolozenje koje vec odavno svodi na obijanje trgovina u potrazi za sto vecim poklonom - vizualno, posto malo tko razmislja o onome sto drugome zaista treba i sto ce ga razveseliti, u doba kad panicno pokusavamo pozavrsavati sve moguce poslove do 31. 12. jer ce 1.1....valjda...Zemlja stati...u doba kad se mir i veselje bespotrebno pretvaraju u neopisivi stresssss...

Malo opustanja uz prigodnu muziku.

   Kiša zna da natera čovek da se uvuče u sebe. Dok nemilosrdno pada, pokazujući svoje moći i potrebu za padanjem, sa njom pada i čovek ili se rastapa iznutra ne dozvoljavajući da negde probije, prokapa. Pad može da znači i podizanje. Kiša zna da izazove setnost, ali i radost, zna da pomeša  jedno sa drugim, što bi moglo da se razume kao rastočenost trenutka. Da li je neophodno da se shvati zašto kiša pada baš onda kada nama ne odgovara, kada nam je stalo do sunca ili to priroda čini u dogovoru zaobilazeći čoveka. Kiša je uglavnom dobročiniteljska, nadoknađuje rezerve vode, pomaže rastinju da izdžiklja, da se održi ta namera, da se čovek održi, da ne bude usamljen. Apsurd!?

   Ako hoćeš da upoznaš ljude, da vidiš stvarno kakvi jesu, onda ne izlazi iz kafane. Pre 30-ak godina tašta mi je u nekoliko navrata dobronamerno uputila primedbu, u vidu pitanja „zašto svakog dana moraš u kafanu.„ Moj odgovor je bio iskren „da se vidim sa ljudima i prijateljima, dogovorim posao, saznam ono što sam propustio, odigram koju partiju karata, i naravno, uz sve to, nešto popijem.„ Bilo je tako. Kafana je institucija duše, mesto rasterećenja, oduška, bezbrižnosti, iskrenosti, inventivnosti...na čijim se vratima misao povučena spolja prekida i počinje druga namenjena i važeća samo za taj prostor. U njoj se rađaju specifični odnosi, alkohol nema veze sa tim, u kojima nije bitno ime, reč je neprikosnovena, razgovor otvara začepljene „retorte„ čovek otkriva sebe do srži...a šank pamti nedovršene slučajeve i sledeći put podseća gde se stalo, nutka pomoć kao starije čeljade deci bombonu.

               Eto, a za sve je kriva ona dama Šonagon što je u desetom veku živela na dvoru japanske carice Sadako i dugo vreme prekraćivala pisanjem. Jer, imala sam naslov, imala sam čitavu priču o drvetima raznih vrsta, lepo skockanu i sređenu, danima po mislima pretumbavanu - samo na papir da je bacim, kada sam počela da čitam njene dnevničke beleške pod imenom ,,Zapisi pred san''.

... kad mu vrijeme nije.

Samir Bano (Liban)

Drvo o kome je ovdje riječ  zapravo je termin iz bodibildinga, i slikovito opisuje detalj donjeg dijela leđa, koji kod ekstremno izdefinisanih takmičara, svojom trouglastom formom i ispruganošću podjeća na božićnu jelku.

Tko bi rek'o da ću se baviti modom ;)

Moja potonja zanimacija.je kreiranje aplikacija za majice (domaće, obične, međ narodom poznatije kao T-košulje)

Zasad sam uradio 3 komaTa, al uskoro će ih biti  još. Šta ima veze, zezamo se...

 Ovo sam danas skockao. Provjeravao po netu je l' ima nešto slično (vjerovatno ima) al nisam našao.

to će ujedno biti muzička podloga ovog bloga.

A ovo su već odrađeni modeli iz

Gost autor Alselone

Na redditu danas naletim na sliku koja me je šokirala i koja me je odvukla da pročitam priču koja ostavlja bez teksta.

Slika sa sudjenja koja ostavlja bez teksta, vizuelna sumarizacija poslednjih recenica nesrecnog momka.

2011. grupa policajaca u Kaliforniji brutalno je pretukla nenaoružanog, mentalno retardiranog, mladića beskućnika Kelija Tomasa. Pre par dana su proglašeni nevinim.

Snimci sa sigurnosnih kamera pokazuju mladića koji sedi na autobuskoj stanici čekajući oca.

Pre par godina sam bila prisutna, kada je jedna od naših prestižnih modnih kreatorki šila i poklonila haljinu i to prelepu haljinu Avi Karabatić jer je smatrala i smatra da je ona pripadnica visokog društva i društvene elite.

Nedugo zatim, shvatila sam

Pogledajte najbolji predizborni spot iz ove kampanje. Uradio ga je ko drugi nego Hattori Hanzo.

Ostalo je još sedam dana do dana odluke!

Posto mi je, po prirodi stvari, ova tema ne samo svakodnevna, nego i svakodnevno skakljiva (na mnogim nivoima, i po mnogim osnovama) odlucih da olaksam dusu i da blog opteretim svojim razmisljanjima i opservacijama o njoj... Ove (crne?) misli se nekako narocito nagomilaju u jesenjim danima kada po ostrvskim prozorima ponovo pocne da dobuje kisa (u ritmu tam-tama), dok je u glavi jos uvek svez utisak poslednje posete (jos uvek) sarenim stolicama (jos uvek naseg) najdrazeg stadiona, u stomaku se jos uvek valjaju nesvareni ostaci mlevenomesnih djakonija (Graficar, et. al.), a culo mirisa jos uvek moze da oseti miris Dunava tokom ispijanja kafe na splavovima kod hotela Jugoslavija.

 
Tužilac iz Barija Đuzepe Šelzi juče je izjavio da je Pukanić bio ključni svedok u istrazi šverca cigareta na Balkanu. Uz Pukanića, rekao je Šelzi, drugi glavni svedok bio je Duško Jovanović, glavni urednik crnogorskog lista „Dan", koji je likvidiran 2004. godine. Tužilaštvo u Bariju kao osumnjičene za šverc pominjalo je Mila Đukanovića i Stanka Subotića Caneta, čiji je moguću vezu sa ubistvom Pukanića poslednjih dana objavljivao „Nacional". Subotićevi advokati su zbog „monstruozne kampanje protiv njihovog klijenta" najavili podnošenje

Bojimo se da će se ova naša civilizacija suviše kasno setiti Hristovih reči:“ Bez mene ne možete činiti ništa.“

Iz uskršnje poslanice patrijarha Pavla

Ova Jelenizacija što je viđate po bilbordima nema veze samnom. Moja religija je jelenizam, a i više sam pro Rubinov roze nego jelen pivo. Svodi se na to se svako veče svetu oko mene zahvalim na dvoje žive i zdrave dece, što smatram neviđenim blagoslovom, jedinim što sam  ikad iskreno i želela. Podrazumeva i da delim, recikliram, etc, al najviše se