Ove godine filmovi koji su nominovani za Oskara su nedostojni ove nagrade ako ih uporedimo sa nekim prethodnim dobitnicima. Da se razumemo, ni Oskar nije više neka posebna nagrada. Ono što je najvažnije kada je u pitanju Oskar jesu haljine i tepih crvene boje. Ono u čemu naše televizije (mislim na RTS i HRT) jeste da ne prenose dolazak gostiju i šetnju crvenim tepihom, za razliku od Nemaca koji najviše pažnje posvećuju baš tome, čak i šalju svog novinara da komentariše događaj i intervjuiše holivudske zvezde.

Pitanje koje se obavezno postavlja glumicama jeste kog dizajnera nose. Svake godine kada je Oskar u pitanju ja stavljam svoju fashion police značku i krećem u akciju.

Haljine koje sam video na crvenom tepihu su slične filmovima koji su nominovani - mahom nedostojne crvenog tepiha. Zbog svega toga izabrao sam samo jednu haljinu koja mi se dopala i zavredila moju modno ekspertsku pažnju.

U pitanju je Givenchy kreacija koju je nosila Zoe Saldana:

Zoe Saldana - Givenchy

Za više uniđite >>>

Dok se zemlja oko sunca kreće

Вратио се СПС
К`о да никад није ни одлазио
Пензије деле к`о лопатом а вреде све мање

Познато?
Новинара (упадљивог неистомишљеника) мало ишипкирали у јавности

Познато?
Не детаљи. Тенденција.
У међународној политици терамо неку своју причу,
Коју једино Руси (НИС) и Кинези (мост) разумеју

Познато?

ukoliko podjemo od pretpostavke da je premijer iskren u svojoj nameri da poboljsa srbiju onda nam imajuci u vidu rezultate kao jedina opcija preostaje da on nesvesno gresi. stoga je nasa obaveza ukoliko zelimo da srbija bude poboljsana da mu pomognemo da neke svoje greske ispravi.

ono sto je ocita greska koju je premijer napravo je izbor saradnika koji previse zavise od njega pa on u svom najblizem grugu nema ljude koji bi se mogli nazvati nezavisnim. ovo je vazan nedostatak jer ovako premijer nema mogucnost da u svom najblizem krugu na bilo koji nacin proveri bilo koju svoju misao

NJUJORK, 20. septembra (Tanjug) - Pre 25 godina, razmišljajući o mogućnostima za humor preko komjutera, Amerikanac Skot Folman, profesor informatike na univerzitetu Karnegi Melon u Picburgu, došao je na ideju da iskoristi tri znaka interpunkcije - dve tačke, srednju crtu i zatvorenu zagradu, :-).
"Predlažem da svaku šalu koju napišemo, ispratimo znakom :-) pročitanu bočno", napisao je Falman u poruci 19. septembra 1982. godine.
Tako je nastao "Smajli", podstakavši novi način izražavanja koji danas koriste svi oni koji šalju elektronsku poštu, bilo putem imejla ili SMS.

Gde je čije kreativno srce, i gde je čije srce kreativne pažnje verovatno nije lako odgovoriti ni samom pojedincu. Odsustvo svake kohezije po ovom pitanju, kako nam pojedinačni životi teku, samo nam, prosečnom pojedincu, obogaćuje život.

Ko-kreacija onda donosi još jednu, i najčešće još lepšu dimenziju.

Kad nam jednog dana algoritmi u procesu kreiranja otmu ono što sad imamo mi ćemo kreirati nove algoritme, ili novo okruženje za kreiranje.

A ako bi nam jednog dana prestali otimati (a ko su oni, sudbina!?) verovatno bi nam i ugasili plamen koji su zapalili još davni preci, kao što je obilje što su onomad donela neka ostrva u Tihom Okeanu posle više od hiljadu godina ugasilo plamen koji je goreo u onima koji su ta ostrva prvi pronašli, najbolji i najhrabriji na putu od nekoliko hiljada kilometara.

Reči iz naslova sa jedne strane, BetaDataFerrett sa druge su nekoliko reči kojima me britanski Economist podseća na nova komešanja koja donosi Web 3. Ovaj ferrett (? domaća lasica, potreban zoolog prevodilac!) je program koji manipuliše, petlja i postprocesira podatke o stanovništvu, dostupne preko weba, da bi građanstvu ponudio razne statističke i ostale derivate, a koji nudi američka vlada.

Meni ime programa budi vesele asocijacije (moja žena tvrdi da smo mi muškarci detinjasti do četrdeset i neke, a posle toga podetinjimo):

- Možda sam omašio u prevođenju, ali ferrett ima nekakve veze sa lasicama (weasel) - živuljkama koje su inspiracija za englesko: weasel words - lukavo korišćenje reči u ne baš najpoštenije i najmoralnije svrhe.

- Za lasice je karakterističan i weasel war dance - ratni ples lasica

"Da bi doneo odluku, presudi; da bi presudio, budi razuman; da bi bio razuman, donesi odluku" - možda petlja u ovoj "logici" i nije najočiglednija onima koji veruju više od drugih, pa nemaju petlju nego liniju koja polazi od verovanja, možda sam je ja pogrešno preveo, možda nije petlja nego spirala, ali tu je negde i petlja, petlja, petljica, kao u onom cirkusantskom cilindru gde vešti momci, ili devojke, voze motore ili mala kola u krug.

Čudo oko tog verovanja (sad više nisam siguran da li sam već pisao o tome i u svom blogu negde, ili samo u komentaru kod Čera, komentara se sećam, godine mi zbunjuju pamćenje zbunjeno od rođenja) je što možemo da ga uključujemo ili isključujemo po želji (tj ko ne može baš u nekom zadatom trenutku može da se obuči da to radi) sa neverovatim i iznenađujućim rezultatima!

i druge trice i skraćenice

(naknadno utvrđujem da je ovo tekst sa puno zagrada)

Papazjanija kao i obično. I preskakanje. U glavi. Asocijacije koje osim mene niko ne bi mogao da poveže u smislen niz. A ni ja ne garantujem da je smislen. Al' mogu da probam.

TEDx Novi Sad je nezavisni TED događaj, sličan mnogima širom sveta, a ove godine bilo mi je i užitak i čast i privilegija da dobijem od njih poziv da prozborim koju o njihovoj ovogodišnjoj temi "Sanjaj. Stvaraj. Promeni. Postani."

Pogodilo se da je pre neki dan završena montaža snimaka i zato danas, na Dan ljudskih prava imam priliku da delim ovaj događaj sa svima i sa koga god zanima.

Mojih 13 minuta posvećeno je jednom ženskom snu, jednom snu o dijalogu kojim se može što-šta i svašta i stvoriti i promeniti, jednom razgovoru za koji mi se čini da bi mogao postati razgovor od koga se mnoga dobra mogu desiti.

TEDx Novi Sad ima pravilo i o kratkom razgovoru sa učesnicima koji se objavljuje zajedno sa snimkom nastupa i ovde ga prenosim u celini, sa linka na početku ovog teksta.

Da mi je neko rekao da ću dan za danom u Picin park, ne bih mu verovao. Ja, naime, veoma malo verujem u individualna dobra dela, ukoliko nije pitanje života i smrti, a posebno ne kada je dobročinitelja troje a ljudi kojima treba pomoć se broj ne zna. Dobročinsta pozdravljam, ali u taj način ophođenja ne ulazim, jer mislim da je sažaljenje prilično jadan osnov za bilo koji međuljudski odnos, kao

Predlog: Pre nego što počnete a čitate ovaj blog, idite na kraj teksta, pustite pesmu pa počnite da čitate 

Vidim, što reče Kusovac, da se svako latio pera pa u papir zbori glede predstojećih nam izbora. Nemojte, dragi blogeri da se ljutite što ću ovo reći, ali smučilo mi se vaše agitovanje na ovu ili onu stranu. Ali, što reče Novak, sve Vas i dalje volim!:))))))))

Lično mislim da je prepiska na liniji DS-LDP uzaludno trošenje vremena i para. Objašnjavati jednima ili drugima šta je demokratija, kako se živelo tokom Slobino/Šešeljeve ere je ništa

"Ko vama daje za pravo da budete umorni u ime ovog naroda? Ako ste umorni idite pa spavajte,bre! Dakle, ako ne bude izglasano ovo, šta će biti ... Ništa! Još godinu dana ćete spavati, pa još deset godina, pa još sto godina, kao Trnova Ružica koja čeka svog princa da je probudi. Prošle su bajke,ovo je realan život, preuzmite na sebe odgovornost, kao realni političari u realnoj zemlji ili brate skonite se s političke scene pa idite i spavajte u nekoj bajci."

Kada ce nasi novinari shvatiti da izvestaj nije puko hronolosko ispisivanje cinjenica?

Cesto dok citam strane novine ne mogu da se zaustavim. Uzivam u nacinu pisanja, metodologiji, metaforama, realnoj slici koju izvestac daje. Isto tako cesto dok citam nase novine, nebitno koje-uglavnom sve, cesto uhvatim sebe kako samo prelistavam strane, kako citam vec procitane vesti od sinoc sa weba, apsolutno identicne bez i jedne nove recenice, nekog zareza,.novog reda. S istom slovnom greskom. Puko prepisivanje agencijske vesti, napisano bez ikakve emocije. I onda, se takvo saopstenje, izvestaj,