Autor: Zorka Kovačević (Spartanka_Afrodita)

Pre par dana Gi Majka Hrabrost dobila je zvanični poziv od Ministarstva zdravlja RS da danas, 9. oktobra 2009. godine učestvuje na okruglom stolu pod nazivom "Јаčanje odgovornosti i unapređenje efikasnosti zdravstvenog sistema Srbije".

Kao teme koje će na okruglom stolu biti

Jutros, uz prvu jutarnju, nađavola otvorim da čitam tekst na B92 o arheološkom nalazištu Vinča, nakon čije posete pre 15 meseci umal' nisam infarkt dobila kad sam videla na šta liči, pa sam o tome i ovde na blogu pisala. Mislila sam, nesrećnica, da se nešto u međuvremenu popravilo, pa se sad time hvale, s obzirom da na uvodnoj slici uz članak stoji nova tabla (kako je izgledala stara, možete pogledati ovde).

E, što se pređoh. Glava me zabolela, utroba mi se prevrnula, jedva živa ostadoh koliko mi se slošilo. Definitivno rizik po zdravlje. Ali, molim vas, budite hrabri, rizikujte i pročitajte: "Vinča koju su svi zaboravili".

Isplati se makar samo zbog sledeće izjave arheologa Nenada Tasića:

"2008. godine bila je stogodišnjica od prvih arheoloških istraživanja na Vinči. Ja sam tada predložio da se odužimo Vinči tako što ćemo novac utrošiti na sređivanje lokaliteta. To je odbijeno jer je država htela da da za izložbu. Organizovana je velika izložba 'Vinča, praistorijska metropola' na kojoj je bilo oko 55 hiljada ljudi. Na kraju se niko od političara nije pojavio na otvaranju izložbe. Za ostale ne znam, ali Tadić je morao na manifestaciju 'Zlatni opanak' u Valjevo. Neću ni da pominjem da te godine nismo dobili novac za iskopavanje sa obrazloženjem da su pare date za izložbu."

Evo me gde opet "nedovoljno dobro razumem političke procese", kako to reče bivši predsednik. U stvari, nisam baš sigurna da su politički procesi ono što ne razumem. Pre bih rekla da ne razumem ponašanje političara, koji (meni bar) na sve liče samo ne na - normalne političke procese.

Jedan funkcioner DS-a iznese u javnost priču o zahtevu od 7,5 miliona dolara za pokrivanje troškova aktivnosti drugog funkcionera DS-a, uz ocenu da je iznos skandalozan. Znači, priča i ocena o skandaloznosti ne potiče iz redova drugih partija, već iz redova iste partije. To priči i oceni daje težinu.

Kako saznajemo iz dobro obavestenih izvora 08.08 2008 godine u 20:08, u okolini Belanovice, uhapsen je mladic R.M. star 22 godine, pod sumnjom da je izvrsio delo teske kradje obijanjem trafike "Vise od autonomije - manje od nezavisnosti".

Za R.M. njegove komsije kazu da je fin momak koje pohadjao vecernju ministarsko/policijsku skolu, dok se preko dana se bavio tihovanjema. Saznajemo, jos, da je R.M. veliki

Glasna muzika i stroboskopsko svetlo u poznatom striptiz klubu "Badda Bing" Las Vegasu mi polako, ali sigurno idu na nerv. Kolega prigodnog nadimka Marinac, i ja brinemo da se Celo, gangster pokajnik, sigurno vrati u Srbiju gde ga ceka sudjenje.

Vece tece kako ti vec ide iz sampanjac i striptizete. Ja s mukom mezim neku klopu, Marinca pivo poteralou WC, a Cela uziva sa par riba. Imam grc u stomaku, nesto mi ne daje mira. Osecam se kao da nas neko posmatra. Iznenada u ogledalu vidim siluetu koja nam se priblizava. Mahinalno okrecem glavu i vidim marinca Marinca svog u krvi sa odsecenom rukom. Ne cujem kako vristi od preglasne muzike. Krecem ka njemu medjutim jak udar me zaustavlja. Vidim bljesak i osetim drugi udar . Gledam moju sivu kosulju sivenu po meri kako se natapa krvlju. Treci metak me pogadja u dijafragmu. Ne mogu da disem.

Jedno malo mesto pored Beograda i jedna super fensi fabrika. Četrdesetak radnika i menadžment od svega par ljudi. Velike plate i fenomenlna organizacija posla su nametnule radnu etiku kakava postoji samo u Japanu. Svi srećni, svi zadovoljni.  Vlasnik, intelektualac, povratak iz inostranstva kao student patentirao neki vrlo bitan deo u izradi pojačala, sada je partner vrlo poznate kompanije koja proizvodi audio tehniku. Fabrika "namunjena" što kažu Novobeograđani naseljeni po ča-ča-ča mestima u okolini Beograda (Ovča-Borča-Krnjača). Najsavremenija oprema za proizvodnju smeštena u pametnoj zgradi koja koristi toplotu zemlje i solarnu energiju za klimatizaciju i proizvodnju struje. Sve na dugme, sve na senzor, ... Ma namunjeno do bola. Gastarbajter povratnik, radost ministarstva za dijasporu, perfekcionista u svim segmentima,  čak je i taolete sredio po svetskim standardima, kao u najskupljim hotelima. Graniti, italijanska keramika, bidei, fotoćelije u česmama, guz papir na elektro motor, LCD displeji sa national geographics iznad pisoara, ... sve kupljeno u "Akvabutiku".

Danima smo u prilici da posmatramo u vestima kako Engleska gori. U plamenu su London, Birmingem, Liverpul, Notingem... Sve svetske stanice prenose da su demonstranti na ulicama i da pale, lome i pljačkaju. Ono što je simptomatično, jeste da niko ne kaže zašto. Koliko god sam osluškivao medije i internet, nigde u javnosti se nisu pojavili zahtevi, protesti nemaju vođe, nijedna politička ili sindikalna organizacija ne stavlja se na čelo protesta. Samo se pali, pljačka i ćuti.

Većina trezvenih izveštača sa ulica punih dima i akcije protest „vatra i ćutanje" analizira u kontekstu

U javnosti se neko vreme spekuliše da će doći do prevremenih izbora. Nekako je zamrlo ono “vlada je jedinstvena po svim pitanjima” a sve češće se čuje “ne bih smeo da se zakunem da izbora neće biti”. Ako se ne varam neke novine objaviše fotografije Zemuna oblepljenog plakatima Vučića sa naočarama i natpisa “Sigurnost” sugerišući nam da se SNS uveliko sprema za izbore.

Nikada mi ona Heraklitova da ne možeš dvaput zagaziti u istu reku nije bila jasnija no drugi put na Kaminu. Poučena prošlogodišnjim iskustvom, vrelinom u julu, težinom ranca, upalama tetiva, a poznajući put, krenula sam 19. maja. Računala sam na toplotu - bez vreline, na zelenilo umesto sprženih predela, na odmorišta pokraj puta, na jedno potpuno opušteno putovanje - u kome ću se, bez preteranih fizičkih napora, nauživati u prizorima, razmišljanjima, druženjima.

Iznenađenje me je čekalo već na početku, u San Žanu. Kiša, hladnoća i zatvoren tzv Route Napoleon preko Pirineja, zbog snežne mećave. Dobro, idem alternativnim putem.

Moj gost danas: naš mladi blogokolega pocetiodsebe

Par uvodnih reči

Namera sa kojom se upuštam u pisanje ovog članka je da započnem raspravu na temu budućnosti dece u Srbiji ako se pogleda okruženje u kome odrastaju. Naime, već sa ovih malo leta, previše negativnog vidim da mogu dozvoliti sebi ono što većina ljudi u ovoj državi sebi dozvoljava tokom poslednjih pola veka - da pustim da se stvari oko mene od direktnog značaja za moj i život moje porodice dešavaju bez ikakve kontrole.

Ovih dana se sećamo tragičnih događaja tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Sudbina radnika RTS - a koji su ostavljeni da budu legitimne mete svakome je poznat i opomena je da više nikada ljudi ne mogu žrtvovati u patriotske i političke svrhe. Manje je poznat isto tako tragičan događaj u kome je poginulo sedam vojnika Gardijske brigade Vojske Srbije i tri pacijenta KBC "Dr Dragiša Mišović".

U oba slučaja, rodbina i prijatelji stradalih optužuju odgovorne da nisu postupili po zakonu i obezbedili da se njihovi voljeni zaštite. Direktor RTS - a osuđen je i već odslužio kaznu, dok je komandir Gardijske brigade oslobođen optužbi (ali je žalbeni postupak još u toku).

Nešto mi vreme izmiče...neobjašnjivo.

Već nedelju dana je prošlo, a nikako da objavim ovaj blog.

A bilo je zaista zanimljivo...

Moja sestra od ujaka zivi malo u Čikagu, malo u Kragujevcu.

Nedavno se vratila iz US, i baš sam jedva dočekala da je vidim...

Ovi praznici su bili prava prilika za to...

Ali:

Ona voli da se bavi raznim stvarima

kao što je ikonopisanje, slikanje na staklu,

izrada tiffany vitraža...i tako dalje...

Bila je pozvana na hepening

inspirisana poslednjim

milutinovim blogom, edi - va ima ideju: