Prošlu nedelju je obeležilo nekoliko važnih dogadjaja za mene lično:

1.stigao je poziv da upišemo ćerku u školu

2.saznala sam da roditelji mogu da dobiju 5-godišnju vizu ukoliko su im deca "trajno nastanjena"u Nemačkoj

3.zalutali kamen na auto putu smrskao mi je šoferšajbnu

4. u našu kuću stigao je TV total - pa sada mogu da pratim domaće kanale non stop

5.toliko smo se drali, svo troje, kad je pobedio Novak Djoković da su se komšije uskomešali po hodicima pitajući se kakva je neman ušla u našu kuću...poslednji put smo se moja ćerka i ja drale i kukale kad je miš sa terase ušetao u našu dnevnu sobu....... čudo je kako je to sve povezano....

Zašto se ja iznova nerviram zbog manipulacije statističkim podacima kod nas, više ni sama ne znam. Ama, činjenica je da se nerviram. Eto, sinoć čitam još jednu u moru izjava naših zvaničnika (što ministarstva zdravlja, što zdravstvenih ustanova), i mislim se šta da radim, dal' OPET da pišem blog o Pinokijima Srbije ili ne? Pa odlučim da ne pišem, pošto su me nedavna dešavanja oko skandala s operacijom kičme tzv. ministra zdravlja u Minhenu u potpunosti uverila da mišljenje građana ove zemlje, i kritike građana ove zemlje, ne vrede ni pišljiva boba, niti se ikad uzimaju u razmatranje zbog bilo čega. Mislim, čemu sve to?

Jutros se predomislim. Ma, ima da pišem, i da se ponavljam iznova i iznova, svaki put kad uhvatim nekog Pinokija u akciji! Ne zbog zvaničnika ove zemlje, već zbog građana ove zemlje. Neka na internetu bar postoji trag o svim tim Pinokijima, i neka svako od građana, pa i novinara, ko gugluje u potrazi za statističkim informacijama može na ove informacije da natrči. Kad im već ništa kritikama ne mogu, pa makar da ih sramotim, i da ostane zabeleženo za buduća pokoljenja s čime smo se mi, jadni, morali zamlaćivati, u nedostatku normalnih i sposobnih ljudi koji bi predvodili ovu zemlju!

Najnoviji slučaj vezan je za izjavu direktora ZC "Studenica" u Kraljevu, dr Arsića. U jučerašnjoj "Politici", lupi čovek i osta živ (citiram):

Nisam dobila tražene kopije zapisnika sa sednica nastavnog veća i roditeljskih sastanaka OŠ "Mladost", naravno da nisam. Nekako sam znala da mi poštar neće doneti zapisnike, već rešenje o odbijanju zahteva. Kako? Intuicija valjda, šta li...

Uprkos tome, s nestrpljenjem sam iščekivala da pročitam koji će razlog biti naveden u obrazloženju za odbijanje zahteva. Na osnovu njega vidim da je neko u OŠ "Mladost" ipak proučio Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ali, avaj, selektivno. "Ovaj mi se član sviđa, na njega ću da se pozovem. Ovaj mi se član ne sviđa, njega ću da ignorišem."

"Umro Majkl Dzekson."

Iskusno kucam u pretrazivacu "Michael jackson died". Najbolje sto uspevam da nadjem, da bih potvrdio Ivanovu informaciju, je da je Majkl u bolnici i da je u komi. Samo jedna mala, meni skroz nepoznata, internet stranica tvrdi da je mrtav. Na sajtu CNN uzivo snimak iz helikoptera bolnice u kojoj je Majkl Dzekson. Kucam.

"Nije jos potvrdjeno."

"Dovezen je u bolnicu nakon prestanka rada srca."

"Zvezda takvog kalibra ne umire dok je ne opeva CNN."

 
"Crko je! Crko je!"

Jos je i podvriskivao je sa izrazom lica, kao da cestita novu godinu. Ispostavilo se da je slicna atmosfera i u celoj firmi. Do nas dopire prilicno glasna muzika i zamor. Kolege iz druge kancelarije, znatno vece od nase o necemu glasno razgovaraju ali ne razaznajemo detalje od muzike. Zvuci od prilike kao kad nasa reprezentacija postigne go na veoma vaznoj utakmici. Marko koji je okrenut zidu i koji je do tada isto imao slusalice se prikljucuje:

"Sta je ovoj budali."

"Majkl Dzekson je u bolnici. Kazu i da je umro."

"Pa sto se ovi ovoliko raduju."

Na to nismo imali odgovor.

"Zadivljen fotografijama nekih ljudi iz Indije, koji slikaju vozove, a pre svega činjenicom da je tamo vreme stalo, neprijatno sam se iznenadio kada sam posle ko zna koliko godina otisao na Nišku . stanicu, slikao vozove, i ustanovio da su Indijski za nijansu moderniji."

Autor citata i fotografija: moj kum Mimi Stojanović

Osim što ćemo imati prilike da se divimoslikarskom umeću mog dragog kuma (a zašto ne i malo nepotizma na mom blogu, može mi se)  moćićemo da sagledamo užas "brzih pruga Srbije" 

1. Nađi parking mesto koje je za metar ipo duže od tvog auta
2. "Daj migavac" to jest uključi pokazovač skretanja
3. Proveri u retrovizorima da ne ugrožavaš nekog dok skrećeš
4. zaustavi se pored auta koji će biti ispred tvog na parkingu na metar rastojanja
5. Opet proveri retrovizore, pogledaj napred, nazad i sa strane pre nego kreneš unazad, pazi na pešake i druga vozila
6. Kada je sigurno kreni sasvim polako unazad
7. Kada prednji kraj tvog auta bude u liniji sa zadnjim točkom auta na parkingu smotaj brzo smotaj volan skroz u desno i polako počni da uparkiravaš auto na parking mesto
8. Ispravi točkove tik uz ivičnjak
9. Možda je potrebn ići nekoliko puta napred nazad dok se auto ne poravnja ivičnjakom i zauzme podjednako rastojanje od automobila ispred i iza
10. Podigni ručnu, ubaci menjač u prvu brzinu i isključi motor.

Dva su vola masna debela
došla u grad iz rodnog sela.
Neće više kola da vuku
hoće bolji posao i struku.

Uzeli stan u centru grada
smislili plan - život bez rada.

Čitam u novinama kako su neki u ime svih nas, verovatno, lomili automobile, tukli neke ljude pa čak i zabadali oštre predmete u meka tkiva, samo zato što su ti ljudi iz Hrvatske. I žao mi je, i besan sam.

Toni i rokeri

/ili kako je Toni zaradio najveći honorar u karijeri/

Toni Fišer je trubač – skrimer.

Da podsetim: klasičan Big bend ima 4 trube, četiri trombona, pet saksa i ritam sekciju,

klavir, kontrabas, gitara i bubnjevi. Prvi trubač Big benda je isto što i koncert majstor  u Simfonijskom orkestru. Ovo je pojednostavljeno objašnjenje, a suština je u velikoj odgovornosti onoga ko svira prvu trubu.

Nota bene.

Od naših muzičara to je bio Mile Pavlović, koji je stekao zavidnu medjunarodnu karijeru na mestu prvog trubača. 

Ovo nije fudbalski blog, ali je blog o fudbalu

Večeras i sinoć imali smo prilike da pratimo dva različita televizijska priloga o fudbalu. Najpre smo se suočili sa tamnim licem našeg fudbala (ovde treba da ide link na Insajder), sa kriminalom koji je već odavno, preko 20 godina, sastavni deo naše nogometne svakodnevnice. Nameštaljke i gledanja kroz prste razmaženim zvezdama, omiljenim kod političara koji su ih kljukali novcima samoupravnog socijalističkog plebsa, nasledile su organizovane horde "ljubitelja voljenog kluba", kasnije "boraca za dostojanstvo svog naroda", sve do organizovanih iznudjivača i dilera droge. Tužna i tragična priča kojoj nejaki naslednici nekadašnjih političkih veličina i nekadašnje fudbalske veličine sa dva razreda večernje škole nisu mogli da se odupru svojim šićardžijskim mentalitetom. Sve garnirano neveselom budućnošću jednog sistema koji ni danas ne može da u tri godine izrekne ni jednu pravosudnu kaznu majmunima koji uništavaju ono što mnogi volimo.

Kada nam je naš domaćin, direktor Medjunarodnog skautskog centra Kanderšteg rekao da idemo na svečanu večeru u tropsku baštu u obližnjem Frutigenu, pomislili smo da ga još uvek drži groznica koji je upravo preležao. Ko bi očekivao da na jovanjskom mrazu, u danu kada je napadalo 30 santimetara svežeg snega, na nadmorskoj visini od oko 800 metara, u srcu Alpa, idemo na večeru u tropsku baštu? Toliko mi je to bilo neverovatno, da nisam ni poneo svoj foto aparat. I zažalio sam. Dovitljivi Švajcarci iskoristili su dar prirode da naprave ovo čudo.

Sada su svi svesni značaja grupe Velvet Underground.
Nemerljiv je uticaj koji su oni izvršili na popularnu muziku.
U vreme kada je Amerika bila u flower-power fazonu,
oni su uveli u igru potpuno nove, za to doba apsolutno
neprihvatljive teme. Travestiju, homoseksualizam,
upotrebu i , naročito zloupotrbu droga, nasilje, otudjenost....
Zvuci koje su proizvodili, monotonost kompozicija,

koliko je moguće
da ja budem ja
a da se tebi svidim?

danas mi mikele na njegovom blogu

reče da ga je kupio vito nikolić, stihovima:

Dane ,djubre jedno , ne svice se tako ,
gubi se natrag pa pristojno svani...

i ja htedoh da mu pustim linak na blog koji sam napisala

ja mislim, u novembru 2008 kada je pao prvi sneg te godine.

link nisam uspela da nadjem jer mi stranica

na kojoj je taj blog baguje,

pa sam rešila da ga ponovim,

jer vito je divan, uzbudljiv i gorko vedar

i leti:)))

blog ponovo: