- Slušaj – nastavi se Zlatko, nakon što je progutao zalogaj i sasuo čašicu rakije u sebe – pronađene su zalihe target toalet papira iz ’99 i ponuđene su mi, znači nije skroz beo, ima metu na svakom listiću. Negde između skroz belog i požutelih novina, takva je i cena…

            - Meni sve zavisi od cene – prekide ga Raka.

            - A spavaća kola i kola sa rezervacijama? Kod vagona sa sedištima nikad nije išao, to znam.

            - Realno, tržište za toalet papir je veoma limitirano. I ne mogu da se uguram u spavaća kola.

            - Da, zasad.

            - Kako to misliš?

            - Mogao bi da ga prodaješ jeftinije, da se oprostiš dela zarade…

            - Kako to mogu Papa?

            - Kad bi manje čitao Wall Street Journal ne bi sebi gradio kulu od slonovače, u glavi…

            - Pa neću valjda celog života da se valjam u ovom blatu, izlazim i ulazim u Čačku*?

            - Samo ti puštaj filmove…

            - Šta se dešava sa bakrom, aluminijumom, mesingom?

            - Ta je šema zatvorena.

            - Kako?

Prva pristigla priča na temu Moj prvi rođendan nalazi se, od danas, na našem blogu.
Naslov priče je:

1. Nikolinin prvi rođendan

Glasanje se vrši davanjem preporuka (klinkom na oznaku PREPORUČI) u komenataru priče.
Glasanje je otvorenu u naredna 72 sata.

Zainteresovani mogu slati priče do kraja meseca na imejl: maminaprica@bitkazabebe.rs

Najmamina priča u mesecu maju ulazi u svoju završnicu.

Danas objavljujemo dve priče:

1. Prvi rođendan Lanin
2. Nadin divan dan

Glasanje se vrši davanjem preporuka (klikom na oznaku „PREPORUČI" u komentaru priče).
Glasanje je otvoreno 72 sata od postavljanja na blog.

„Oni poseduju neverovatnu snagu! Oni čine da poželiš da zaigraš valcer sa njima, lica prepunog suza. Oni te vode do smiraja dana kada tuga nestaje i samba navire u mozgu. To je njihov šarm, njihova prepoznatljiva nalepnica, unatraške ispisna pravila koja teraju igru našeg vremena od površnosti, i daruju joj sadržaj". Ovu su reči jedne pozorišne, odnosno plesne kritičarke švajcarskog magazina Le Temps. Govori se o plesnoj trupi Alias.

Aleksander Ekman je danas jedan od najtraženijih koreografa u svetu.  Rođen je 1984. godine u Stokholmu. Učio je školu i dobio svoj prvi angažman u Baletu Opere u Stokholmu, a zatim otišao u Holandski plesni teatar, pa u švedski Kulberg balet...

Odličan igrač, bio je u fokusu najboljih koreografa, poput Jiržija Kilijana, Matsa Eka, Hansa Van Manena... A onda, sa samo 23 godine, u punoj igračkoj formi, odlučio je da prekine da igra!

Držeći se mojih tema, poželeh da skrenem pažnju na jednog koreografa. Po mnogima najveća zvezda britanske i svetske plesne scene, a svakako najnagrađivaniji plesni stvaralac u vremenu našem, Akram Kan, partner Žulijet Binoš i Silvi Gilem, saradnik Aniš Kapor i Kajli Minog, poželeo je da predstavi

odlomak iz rukopisa ''Brodolom Filipa Gradinskog''

Pa, dobro, jesi li ti normalan? Kakve ti to ideje padaju na pamet, da mi je samo znati? Iz kog skrivenog ugla svog otupelog mozga uspevaš da izvlačiš takve gluposti? Iz kakve, bolje reći, pomrčine svog otupelog mozga, da mi je znati, samo izvlačiš sve te gluposti, koje ti nedeljama, ako ne i mesecima unazad naviru kao gliste posle kiše, i koje, isključivo zaslugom svoje čvrste volje, uspevaš da vratiš u zemlju, hoću reći - mozak? Skoro ti je četrdeset godina a ponašaš se krajnje infantilno. Piši

Gost autor ;   Ranko Pivljanin 

 M.Bećkoviću

Plaha reko u tom kanjonu dubokom

Možeš li šta vodom surim liticama

Što se u visini hvališu pticama

Da oduvek tvojim upravljaju tokom.

Zvezdo, što te sunce u zoru nadjača

Oplakuješ li sudbinu u tmini

Il nalaziš utehu gore u visini

Iznad zle zavisti, iznad svakog plača.

Srce, grudvo krvi okovana telom

Znaš li kome, čemu silnu snagu davaš

I dok, pumpajući vene, malaksavaš

Čezneš

DNEVNIK

Mart 2020.

Danas sam raskinula sa dečkom. U stvari ne znam ko je sa kim raskinuo. Rekao je da ne možemo više zajedno i da ga presingujem. Ja sam mu rekla da je dosadan i da smara.

Mami nisam rekla,znam šta će da kaže.-Ne paniči pomiriće te se.

Tati nisam rekla jer on misli da sam još uvek njegova mala devojčica koja sa društvom bleji u parkiću i vraća se kući sa prvim mrakom.

Sa drugaricama se dopisujem preko vibera. Kažu da se pojavio neki novi virus.

 Pogledajte pricu o Zoranu Milanovicu, velikom borcu.

http://www.youtube.com/watch?v=vtavTt9vmNA