7. jul se decenijama slavio. Danas tihuje. Ali ne kao nešto čija je namena definitivno određena i odloženo je da miruje među poštovanim antikvitetima istorije. U tom tihovanju ostadoše pritajenost, nemirne vizije, podeljenost... Jer, i dalje o ovom datumu jedni govore jedno, drugi drugo...

Šta je u stvari bio onaj sedmojulski pucanj? Startni znak u borbi protiv fašizma i u borbi za slobodu? Ili spontani bratoubilački akt koji je posle godinama u udžbenicima štampan kao mit o besprimernoj hrabrosti u ratu protiv zla? Ili, pak, samo početak još jedne od nesreća u seriji koje su preko nas protutnjale tokom 20. veka? Ili samo delić večitog srpskog klatna, gde je istina čas jedno, čas drugo izdanje privida, zavisno od toga u kom se položaju klatno u datom deliću sekunda zatekne? 

Nešto mi ovaj "patriotizam" poznat. U Srbiji je ovih dana, nakon još jednog od haških tumačenja "pravde", i među tzv. običnim ljudima i među intelektualcima na delu slična histerija kakva je bila ona s kraja 80-tih godina

Direktor nečega koji sedi pored mene se okreće i počinje nešto da mi priča, onako vidno ljut. Niko nije savršen ali ovom baji smrdi iz usta kao da se taze izbljuvao. Ne znam da li je čuo za osveživače daha, Orbit, šta bilo... Prilično ošamućen držim ruku preko nosa da se ne bi onesvestio, samo mi se oči vide. Da imam maramu umesto ruke preko nosa izgledao bi' kao nindža. Klimam glavom u znak odobravanja šta

Kada neko našem čoveku pomene Evropu, niko ne krene da razmišlja o tome šta sve Evropa nudi i može da ponudi. većina običnog sveta prvo pomisli na duge redove ispred amabasada, maltretiranje ispred šaltera, vraćanje u neku službu po neki dodatni papir.... Spisak je podugačak.

U dijaspori je mnogo bolje što se svega toga tiče. Tačno se zna šta se od papira traži, znaš koja su tvoja prava ali i ograničenja. Igrom slučaja i ja sam upao

Kao i svi studenti, tako i ja kao student, nikako da dođem do nekih para. Sve je to nešto sitno, nemaš šanse da zaradiš iako hoćeš da radiš, doduše ako ćemo pravo za malo toga si i kvalifikovan. Tako sve nešto hoćeš a mogućnosti - nula.
Onda su tih godina krenuli da se pojavljuju raznorazni plakati po fakultetima a i drugim raznoraznim mestima, "Amerika", "Radite u USA", "Zaradite onoliko, zaradite ovoliko". S obzirom na našu zemlju i sveopštu trenutnu situaciju odmah sam pomislio, koja li je samo ovo prejebotina. Tako se sve i završilo prvih par godina. Svake sledeće

Šta da kažem, što brže bereš više ćeš da nabereš. To nam je sada glavno načelo. Jagoda i nema mnogo negde oko 30-40 hektara ali polako stići će još posle. Svi se držimo i beremo polako, tačnije neko brže a neko malo sporije. Cenić je i dalje na začelju ali ovo nam je tek početak na novoj farmi pa se to sada i ne primećuje. Meni i Pavlovića i dalje seru redovi. Šta da kažem bitna je tehnika, nemože svako brzo da bere jagode to je bre umetnost.
Još

Jagode se beru pet i po dana u nedelji . Subota se radi do podne. Posle toga imamo ostav i onda smo slobodni. Svo slobodno vreme koje imamo koristimo za skitanje po okolini. Faveršam nije interesantan, zato idemo dalje. Karta do Londona košta nešto preko 30£ pa tamo ne idemo još uvek. Za sada se obilaze gradići u oblasti Kent, oblasti gde se trenutno nalazimo. Kažu Englezi koji tu žive da taj deo Engleske ima ubedljivo najbolje vremenske prilike u zemlji. Ne možeš a da ne pomisliš kakvo li je onda vreme u drugim delovima Engleske ako je ovde najbolje. Od tog trenutka sam u potpunosti

Što bi reko Bora Đorđević, na zapadu ništa novo. Dani nam prolaze jedan za drugim. Upali smo i ovde u kolotečinu. Ustajanje i pravljenje užine u pola šest. U šest smo u autobusu koji se polako klacka ka našem "omiljenom" voću. Jagode se beru do tri sata popodne. Do ta tri sata te obično ubije neka trlema. Sada nije bitno da li je to sunce ili kiša i vetar u svakom slučaju šta god da je najebo si. Onda se vraćamo u bazu, pa pravo na tuširanje. Posle toga ko hoće trči da uhvati Dejvida sa autobusom a ko neće, hvata zjala po kampu. Ja sam svaki dan kada sam mogao išao do grada.

Sad smo već mesec dana ovde. Ukrajinska ekipa koju je činilo više od polovine ženskog sveta počela je da traži muževe van svog tabora. S obzirom da je nas tamo bilo samo petorica sada, može da se kaže da smo bili prava egzotika. Mada ne damo se mi tek tako lako, nismo mi lake ribe. Osim toga svi smo iza sebe imali najjači poljoprivredni fakultet. Svi ostali su studirali neko boraniju a ne kao mi Elektronki fakultet u Nišu, istureno odeljenje Poljoprivrednog fakluteta

Kada čovek pročita naslov pomislio bi da idem sa stočne pijace, a ja zapravo pričam o blogerima. Samo iskusni korisnici Brajove azbuke možda nisu primetili kakvim se tonom sve češće i sve više pišu komentari na blogu. Autori sve čećše dobijaju dojave u moderatorskom panelu da brišu neke komentare. Moj vispreni prijatelj Horatio, koga nema već par nedelja bi rekao “čemu?“. Ne znam ni ja, zar toliko ljudi

Kažu da je blog lični dnevnik, pa onda neka bude.

Imala je tada samo nekoliko meseci života više od mene. Upoznali smo se u selu. Došla je početkom tog leta kod svoje rodbine. Ja sam svako veče posle celodnevnog posla po njivama trčao na košarkaško igralište u školskom dvorištu da proverim ima li ko bolji, a ako nije bilo onda bar da potvrdim svoje mesto na tronu.

Svi su je gledali kao uobraženu Beograđanku što nikako nije bila ali je na fin način puštala sve oko sebe da misle šta hoće totalno ignorišući zle jezike.

Jednom sam pitao jednu prijateljicu da pogleda neko moje pisanije. Rekla je da ima pogan stav ali to je njeno mišljenje da svi pesnici treba da odleže  jedno deset godina kako bi im izvetrela ta patetika pa tek onda da se uzmu u razmatranje. Ovo je starije od deset godina, ne znam da li je sad zbog toga možda manje patetično. Ovo je

1. Objavićemo spisak donatora;

2. Objavićemo ugovore sa "Fijatom" i "Etihadom";

3. Do kraja marta izlazimo sa programom rešenja za probleme u fabrici "Jumko";

4. Ukinućemo RTV pretplatu;

5. Smenićemo neuspešne i nestručne direktore javnih preduzeća;

6. Uvešćemo red u korišćenje službenih vozila;

7. Spustićemo granicu aflatoksina u mleku na 0,05%;

8. Dovešćemo "Ikeu" do proleća 2014. godine;

a

  Djordje Balasevic nije pozeljan u  Staroj Pazovi , tako su odlucili Radikali !? Stvarno uzasno   “radikalan”potez lokalnog rradikala Gospodina Komazeca koji je ocigledno svestan  svog poteza uputio  demanti ove vesti . Naravno verujem da se gospodin Komazec nije “naprasno” opametio nego je s vise distance dobio logicnu uputunekog ko “vise” razmislja” u ovim predizbornim     danima.  Ponekad se stvarno pitam kako ljudi poput  radikala uopste osvoje  ijedno mesto  u drzavnom parlamentu.  uvek sam smatrao nije problem sto

On August 4 1995, Croatian army and police pursued a military operation   officially named   "storm". This military campaign   resulted in recapturing the region of Krajina, the territory previously controls by local Serb rebels.   

In 1991, after unsuccessful negotiation to resolve the future of Yugoslav state, Croatian parliament declared independents from Yugoslavia. Local Serbs reacted by proclaiming the autonomy in the regions of Croatia where they have majority.

Soon, local Serb militia confronted government forces. Superior to government forces, mostly