Čije su naše institucije kulture? 

Kakve se poruke iz njih šalju?

Kome se one obraćaju ― i da li je u njima ama baš sve dozvoljeno?!

Samo su neka od pitanja koja u poslednjih 50-ak dana sebi mogu da postave posetioci i  uposlenici  u novosadskom Muzeju savremene umetnosti Vojvodine ―  od kada na vratima jedne od kancelarija MSUV, ispod imena dvoje kustosa, uposlenog PR delatnika institucije i jednog bivšeg direktora, imaju priliku da se susretnu sa "izloženim" likom Josifa Visarionoviča Staljina.

Šta, dakle, traži Staljin u Muzeju

Ove nedelje bi Komisija za kukuruz Ministarstva poljoprivrede trebalo da objavi prve rezultate svog rada. Želim da verujem da ti rezultati neće biti da su se sastali i da su doneli zaključak da treba raditi. Želim da verujem i da će članovima komisije prvi rezultati vanrednog inspekcijskog nadzora dati rezultate koji će moći da ih usmere na pravu stranu.

 

'Država' je rekla šta je imala o zagađenju kukuruza aflatoksinom - Različiti svetovi Srbije i očajna potreba za vođom.

 

... I, tako... ponudite čoveku da napiše naučni blog, on prihvati, a posle bi da satiriše na nevažne teme... pardon ‒ sporedne, ali važne...

Gost-autor: mozzart89

Pokrenut ovim napisom (i sličnima), rešio sam da i sam smislim jednu sportsku vest i stavim je u budućnost. Možda je bilo bolje da sam sačekao taj dan (nije daleko) pa da onda objavim, ali i ovako mi je interesantno.

Sve je, naravno, izmišljeno; a ako postoji neka sličnost sa stvarnim likovima i događajima ‒ namerna je. 

* * *

EKSKLUZIVNO: MIHIN DŽOKER ZA UTAKMICU SA HRVATIMA

(Beograd, 16. mart 2013; ****)

                               

Mnoge mi stvari sa ovim smakom sveta nisu jasne.  A volela bih da mi neko razjasni. Želim da ovaj put budem adekvatno pripremljena. Nadam se da će udružene snage mojih blogokolega i koleginica uspeti da mi pojasne te nedoumice.  Da se odmah razumemo! NIsam ja potpuno neiskusna sa smakovima svetova. Imala sam ih ja ranije. Ali, to su bili mali smakovi sveta koji su se uglavnom ograničavali na moje privatne svetove ili u najgorem slučaju svetove koje je delila omanja grupa individua. Nikada se nisam suočavala sa tako globalnim smakom sveta o kojem svi sada pričaju.

 

" Don't seekhappines !  Happines is like orgazam.If you think about it too much it goes away" 

Jutro

Robot

 и   пријатељима

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Romani-koje-izdavaci-predlazu-za-Ninovu-nagradu.lt.html

 

 Четвртак 26. 08. 2010. 

Много прљава и слана вода је била, уби ми очи а ни кожи не прија, те одох под туш на плажи.

U javnosti se neko vreme spekuliše da će doći do prevremenih izbora. Nekako je zamrlo ono “vlada je jedinstvena po svim pitanjima” a sve češće se čuje “ne bih smeo da se zakunem da izbora neće biti”. Ako se ne varam neke novine objaviše fotografije Zemuna oblepljenog plakatima Vučića sa naočarama i natpisa “Sigurnost” sugerišući nam da se SNS uveliko sprema za izbore.

 

 

Otvorim prozor neko jutro da provetrim sobu i ukaže mi se, a bilo je izuzetno rano, jedan prizor, scena, događanje, eukaliptus, možda šljiva, nisam mogao da odredim iako sam ceo dan potrošio na pokušaj razumevanja i onda …    

 

EEEEEEj, naaarooode moooj i braćo moja, okupimo se oko ovog svetog stega, donesite ispod njega svoju herojsku srcad da branimo otadžbinu, jedinu koju imamo, vratimo svoje ime i čast na kartu sveta odakle zlotvori pokušaše da nas izbrišu, da opet kao što beše nekada jedemo zlatnim kašikama,  pomerite zato svoju dupad da opravdate nebesnost koju nam odavnina pretci podariše i budimo ih dostojni, vratimo naše granice na daleke horizonte gde nekada behu, pod ovim stegom ćemo junaštvom opet steći naše bogatstvo i nikada više nećemo ići golokuri, ej, opet kažem, otadžbina zove, ne oglušite se da ne bi posle sebi spočitavali kad oni koji sada priđu budu blago delili.

Ama narode moj, šta je bre ovo sada, šta činite, steg nije za to, tu je da nas okupi i ohrabri danas kad su svi protiv nas, manite se sada krojenja i šivenja, morate biti strpljivi i golokuro čekati da vaše herojstvo bude nagrađeno njihovim gaćama po evropski dezeniranim …

Jbga, izgleda da mi ne veruju … ustvari, ok je, genetska stvar a dijagnoza je “daj dok ima” … ovi zaista brzo uče, savladaše lekciju za ciglo par stotina godina …  

 … dođe veče i odoh na piće sa drugarima. Pričam šta sam zorom video a oni kažu da je to ovde uobičajena slika, pogotovo kad kao neka  budala otvoriš  prozor tako sabajle …

Beograd je stari grad, kažu preko hiljadu godina kako se spominje i za to vreme nastala je kroz bezbroj promena urbana matrica, prvo po grebenu od Kalemegdana ka Terazijama i posle sve do Vračara i nazidalo se unutar nje tušta i tma zgrada, rušilo se vremenom samo od sebe ili se neko oko toga pobrinuo, milom a bogami bilo je i sile. Uprkos svim turbulencijama i pošastima koje su se oko Ušća nadvijale mnogo toga je preteklo i grad je to nasleđivao vekovima kao svoje sopstveno nasleđe i zaostavštinu. Nekada o zaostavštini nije vođeno mnogo računa, uglavnom su vlasnici, bilo da je to država, grad ili domaćini, određivali šta je za čuvati a šta može da se promeni i grad je rastao podstican uglavnom njihovom voljom i potrebama. Posle je nadošla nova forma civilizacje znatno uznapredovala, pretežno sa zapadne strane i ustanovljeno je da u nasleđu postoje neki arte facti čija pojava prevazilazi uobičajene i stereotipne arhitektonske ili urbanističke vrednosti, uočeno je da se može pročitati iz toga šta se i kako tokom istorije događalo sa gradom i u njemu, pokazuje vrednost pregalaštva predaka i lokalni kulturni model po epohama. Onda je sledilo kanonizovanje zaštite delova nasledstva za koje je ocenjeno da zavređuje i tako sve do danas.

 Narod se nađe ovde odjedanput obezglavljen a posledice strašne, niti da gleda, niti da diše a usta za reći, popiti i pojesti štogod odoše u bestraga, mišljenje do sada nije preterano upražnjavano pa oko toga bar nije bilo nekog zakeranja.

 

 Nadvila se neka sumorna maglina nad ljudima i dođoše oni da spas potraže i dočeka ih Jedan od zaduženih za narod, prvi u rangu iz koga je iskrilo iskustvo stečeno preturanjem preko glave toliko toga, od radikalnih svetonazora, onda činjenja u levom mišljenju sa predznakom nacionalnog, pa doticanja demokratije u prolazu i najzad dosezanja do uzdržane evropejske provinijencije. Zaista, iako bez glave, narod je instinktom osetio gde treba da priđe i izlaz iz magle zatraži.

Zavapi narod mahanjem ruku pred Jednim od zaduženih jer govor narodu beše uskraćen a on, Jedan odgovoran i preduzetan, obuče baštovansko odelo, zaseja u bašti seme za naglavljivanje obezglavljenih,