Najnovije mere koje će preduzeti naša vlada, odnose se na lične karte o posedovanju veštačkih implanata, proteza, manjih ili većih detalja na telu građanina ili još češće građanke, o prirodnoj ili veštački postignutoj erekciji i o prirodnosti boje kose i noktiju.

Prva mera je registrovanje postojećeg stanja, da bi se strani ulagači mogli uveriti u prirodnost, a i u količinu uloženog novca u građanina ili građanku.

Ovaj blog sadrži isključivo lične pivarske opservacije autora i ni na koji način ne odražava stav ili ukus Ambasade. Piva koja se pominju u ovom blogu sadrže pravi ječam i hmelj... i trenutno se ne mogu naći u beogradskim kafićima/kafanama, pivnicama i samoposlugama.

Teško je biti pivopija u Srbiji. Iako čak 4% državnog budžeta potiče od akciza i poreza plaćenih na pivo, izbor (?) se svodi na nekoliko varijanti fabričkog lagera (ako želite da saznate više o različitim tipovima piva - preporučujem ovaj tekst), koje se zakićene različitim šarenim etiketama i glamuroznim reklamama, pune i prodaju čak i u plastičnoj dvolitarskoj ambalaži. Pojave se poneki egzotični izuzeci od ovog pravila, ali nikako ne uspeju da se održe na tržištu. Otkud takva situacija u državi koja ima gotovo 300 godina moderne pivarske istorije i koja na trećoj najvrednijoj novčanici nacionalne valute prikazuje jednu od ikona lokalnog pivarstva?

* vidjeti pod crossover ;)

 Petrovgrad, 1890. godina, na času latinskog jezika, jedan učenik 2. razreda gimnazije, krišom čita pod-klupom-izvučenu knjigu. Reklo bi se – klasična scena, gotovo arhetipska. No, ovaj put nije u pitanju nikakakvo lascivno štivo, niti pustolovni roman Aleksandra Dime, koji su u to vrijeme bili jako popularni među njegovim vršnjacima. U pitanju je udžbenik iz Fizike.

дервиш

Позивам за свједока вријеме, почетак и свршетак свега – да је сваки човјек увијек на губитку 
Меша Селимовић

  Лепо се види – одговори Дон Кихот  –  да ниси упознат са пустоловинама: оно су дивови; а ако се бојиш, уклони се одатле и с раздаљине се моли, јер ући ћу у страшну и неједнаку битку са њима.

Последњих дана актуелна је реконструкција Владе, већина нас је изгледа прилично докона, па данима полемишемо ко ће бити нови министри. Неће нам ни нови ни стари министри очистити неочишћена дворишта, прочитати непрочитане књиге, средити несређене колегијалне односе...

Svim vernicima muslimanske veroispovesti, iskreno hrišćanski, čestitam kurban bajram, sa verom u boga da će na zemlji zavladati mir.

Ono što je mnogim hrišćanima nepoznato, jesu običaji koji su vezani za ovaj veliki muslimanski praznik. I zato sam i napisao ovaj blog.

20-25. februar 2013.

Verovatno najbolji način za proveru koliko nam se neka zemlja dopala jeste kada moramo da se neplanirano vratimo u nju. Kada sam shvatila da ću morati nazad u Laos kako bih odatle ušla u Kambodžu, osetila sam radost kao pri povratku kući. Radovala sam se tihoći Laošana nakon prebučnih Vijetnamaca, njihovoj blagosti nasuprot srdačnoj napadnosti potonjih,

Dan drugi, 7. oktobar

„Ono što je za zapadnog turistu egzotika, za lokalce je surova svakodnevica“ – ta misao me ne napušta sve vreme vožnje do grada.

Sa vlasnikom hostela u kojem sam odsela, krenula sam natrag u Bešišeher da kupim paknove za bicikl. Pogodili smo se da me vozi svojim džipom za petsto rupija (pet dolara) u jednom smeru. Najpre je tražio sedamsto, ali je nakon kraćeg cenjkanja spustio cenu. No, meni se i dalje čini previsokom.

„Put je naporan“, kaže. „Treba dva i po sata do grada.“

Draga moja,

Pariz me je dočekao umoran i siv. Zatrpan niskim oblacima. Teturao se kao mamurna skitnica, doduše dostojanstvenog držanja i u skupom odelu, ali pomalo zalutala u mračne ulice zaposednute senkama nekih ljudi što često psuju i preglasno pričaju. Sjaj prošlih godina mogao se naslutiti po gordim pogledima koje mi je upućivao kroz kapljice što su se kao suze slivale niz prozor hotelske sobe. Njegov pogled gord, a moj setan.

Сви знамо да Србија пролази кроз тежак период. Очекује се да привредни раст буде негативан у 2012. и, у најбољем случају, релативно низак у 2013. Незапосленост је опет на преко 25 одсто. Јавни дуг ускоро може доћи на границу високог ризика од 60 одсто друштвеног производа, а још није јасно како ће се обезбедити преокрет који може донети наду и побудити нешто оптимизма.

                                                                      U potpunosti marginalizovan
                                                                              od strane države

21. vek je

godinu i po dana ne uspevam
da pronađem posao,
znam mesto na kom ljudi požele želju
i onda odlaze svojim putem
preko napuklog asfalta i
tu sam da pokupim sitninu koju ostave u fontani

Upoznao sam ga na ArtWalk-u, to je neka umetnicka pizdarija koja se desava svakog drugog cetvrtka u Dauntaunu Andjelesa.

Postoji sjajna knjizara koja cela 2 sprata drzi u haosu knjiga, poredjanih i pobacanih nasumice, i svaka kosta Dolar. Nebitno ima li 300 listova i onaj papir kojim ne mozes dupe da obrises, ili je u pitanju fanzin koji je zaista napravljen od toalet papira. Ima i video kaseta, sumanuti naslovi.  Isto Dolar.

 Prisao je on meni, jer sam buljio u ovo 

Živeti u Srbiji i raditi u fudbalu, smatra se jednom od nesrećnijih igara sudbine. Nešto kao roditi se kao prase u Šumadiji; pre ili kasnije te pojedu. Bude nekad intresantno: čovek upozna ljude kakve nije ni sanjao da postoje, "navijači" prekidaju treninge i utakmice, novinari su uvek spremni da ti prirede "toplog zeca", igrači razapeti između obećavanih aviona-kamiona i realnosti, obrazovni nivo veoma nizak , a očekivanja uvek u nesrazmeri sa kvalitetom i mogućnostima.