Ili svakom parada: jednima pederi, drugima tenkovi

Elem, seća li se neko šta to beše „Haški tribunal? Da, to je bila ona grdna stena što je Srbiju delila od Evropske unije i svetle budućnosti.  To, samo to i ništa drugo do to. Nema drugih uslova, nema dodatnih uslova, nema skrivenih uslova. Ponavljali komesari, ambasadori, predstavnici, a za njima horovi naših političara. Samo da se pošalje i osudi cela zločinačka Vlada, Generalštab, rukovodstvo policije. Još Milošević, još Karadžić, još Mladić, još Hadžić.

3, 2, 1 -  i... Trt! Ne stigosmo ni da odahnemo kad - Kosovo. 

Naravno, ružno bi bilo pomisliti da je to neka ucena i da naši prijatelji na taj način pokušavaju da pocepaju ili ponize našu zemlju. Ne, naravno. No se za svaku zemlju u toj harmoničnoj zajednici naroda i država mora znati gde su joj granice i dokle joj suverenitet seže. A Srbija, eto, ne seže dokle njen ustav kaže, niti rezolucija UN. nego dokle kaže Vašington, direktno ili preko čauša.

No čemu ovaj i ovakav uvod kad je tema sasvim drugo nešto?

Ili: Muk u Mraku

Da je Dobrica Ćosić poživeo verujem da bi ovo vreme opisao u romanu koji bi naslovio sa „Vreme laži". U tekstu objavljenom u „Vremenu" Đorđe Vukadinović (VREME 1241, "Strpljenje do novih obećanja") pobrojao je nedavno samo one najglomaznije i najopskurnije Vučićeve šarene laže; od sto milijardi evra koje čekaju na granici da svane sunce sa Nikolićem, preko fabrike čipova od 3-4 milijarde dolara do Mercedesa iz Rakovice. I ne zna se, prosto, da li je više lagao kad obećava da nešto neće ili da nešto hoće.

I sve je sjajno dok hipnoza traje i dok se i pučina, i vlastela, a bogami i učenjaci i filozofi dive njegovom bajnom nevidljivom ruhu što ga je sam skrojio pa tako gologuz i sa svojom taštinom u stalnoj erekciji šeće kroz od divljenja obnevideli špalir.

Posle dvogodisnje vladavine, sasvim je jasno da premijer Vucic ne ume nista drugo sem da proizvodi politikantski cirkus u kojem je on glavna Zvezda predstave:spasitelj  ili zrtva.

Tako je pre nekoliko meseci pocela cirkus predstava u kojoj mocni spoljni factor ucestvuje u prljavoj kampanji protiv hrabrog premijera Vucica pod plastom  problema sa cenzurom.  

U kreiranje ovakvog cirkusa, sem Vucicevih bot ministara,medija,   ukljucila se i urednica "Politike" Ljiljana Smajlovic,a donekle i professor Jovo Bakic  gostujuci u emisiji "Utisak Nedelje".(08/06/2014).

I

Почетна идеја ми је била да сакупим по 20 песама из 20 година, од 1977. до 1996. Не постоји ништа посебно значајно у избору година, то је лични временски прозор, тамо негде од шестог-седмог разреда до одласка у САД, ту негде док сам ишао у кафиће или око њих. Што се тиче избора музике, ситуације је управо обрнута -- ту је мало тога личног. У принципу, неке песме и ауторе (Фил Колинс, Бон Џови, Болтон, ...) нисам уврстио јер не могу да их смислим, али идеја ипак није била да поставим само оно што ми се допада, искључиво кул песме које сам слушао у мом искључиво кул (и празном) кафићу са мојим искључиво кул друштвом и девојкама, већ песме које су се слушале у пуним кафићима и које су сви знали, хтели не хтели. Сходно томе, крајњи избор је неравномеран у квалитету, има и добрих песама, а има и летњих хитића, песама које сам поново чуо после 25 година и довољно ми је за следећих 25, ...

Da ti je loše, veoma loše, znaš i po tome što više nemaš  nikog da ti donosi loše vijesti, već moraš lično da odeš po njih. Ili ih, kao ja, jednostavno, namamiš da ti same dođu... Ali prije toga obavezno naučiš da ih sačekuješ.

Piše: Rodolјub Šabić

Juče na Tviteru neko "podigne" fotografiju ovog "Obaveštenja"!

I, naravno, otvori se "rasprava" o Ustavu, zakonu, fašizmu, ljudskim pravima, politici, totalnoj kontroli, smislu i besmislu,  zdravlju, opštem i mentalnom ....

Budući da me je i neposredno "prozvao" (izvesno imajući u vidu moju funkciju Poverenika za zaštitu podataka

               Bivaju tako neka vremena ( retko, ali bivaju ) kada se samo dobro i lepo dešava. Eto, meni ovih dana srce puno do vrha, pa preliva na sve strane.
               U to ime, gošća mi je danas rođeno Malo Dete i njena priča koju je prošle godine poklonila sestri za rođendan:

Ja sam  jedan od onih tipiziranih, knjiških likova, koji su u osamnaestoj godini života bili komunisti.

Posmatrao sam je krišom.
Već na prvi pogled bila je drugačija od ostalih. Visoka i vitka, hodala je polako, gotovo obredno, korakom lakim i mekim kao sneg. Nosila je svečanu crnu haljinu koja joj je isticala tanak struk i naga leđa. Kosa joj je bila skupljena u punđu, otkrivajući dugačak i lepo oblikovan vrat. Krupne tamne oči bile su joj širom otvorene; gotovo da nije treptala.

"Totalitaritolozi" su radni naziv za pristalice teorije totalitarizama.

Piše: Rodoljub Šabić

Medijska "gužva" u vezi sa "kompromitacijom" ličnih podataka skoro 5.200.000 građana, praktično celokupne punoletne populacije Srbije još traje. S razlogom, naravno. Jer koliko god ne želeli da se bavimo spekulacijama, posebno ružnim i deprimirajućim, sasvim je izvesno da su otvorene brojne mogućnosti za zloupotrebu podataka ogromnog broja ljudi.
Link na veb sajtu Agencije za privatizaciju preko koga je bio moguć ulazak u bazu i preuzimanje podataka je naravno ugašen odmah nakon što su ovlašćena lica, moji saradnici upozorili Agenciju i formalno

Piše: Rodoljub Šabić

Pre neki dan, "pretrčavajući" preko nekih tekstova i podataka o "reformskim" aktivnostima i njihovim rezultatima kod nas, setio sam se jednog starog vica.
Šala, vic, baš poprilično stari, iz vremena kad sam još bio mlad momak, a kad nam je zemlja bila socijalistička. Pa je, s obzirom na ovu drugu okolnost, vic bio "bezobrazan" odnosno "opozicioni". Neki se verovatno sećaju. Radi se o priprostom čoveku koji pita svog sina gimnazijalca: Je li mali, jesu li Marks i Engels bili doktori? A kad dobije pozitivan odgovor prokomentariše ga: Pa majku mu,

Piše: Rodoljub Šabić

"To nisu stanari, to su de facto zakupci koji rade u poslovnom prostoru čiji je vlasnik grad Beogad, tako da mi nije jasno zašto se bune ako grad meri ono što je njegovo." Tako je juče  gradonačelnik Beograda odgovorio na pitanje novinara o popisivanju i merenju koje se vrši u Savamali,  a koje izaziva uznemirenje stanara.

Budući da na ovaj način, pored ostalog, gradonačelnik "uteruje u laž" Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koji se istim povodom ranije oglasio, ima rezona, bar radi onih koji bi gradonačelniku

Piše: Rodoljub Šabić

"Kaznio me je više puta, kaznio me je za nesto što je trebalo da kazni valjda ovog koji je 2008. godine bio ministar... Mi smo dali novinaru koji je tražio informacije onaj deo koji ne zadire u državnu i vojnu tajnu… Moja poruka Šabiću je da može da me kažnjava koliko god hoće, ali onaj deo koji ne može da se da (javnosti) prosto ne može i tu priča staje".

Ovako je ministar odbrane g.Gašić nedavno novinarima "objasnio" svoj odnos prema nalogu iz jednog rešenja Poverenika za informacije.  

Ministrovo "objašnjenje" zbog, za samo par rečenica, zaista "zavidne" koncentracije dezinformacija samo po sebi je "zanimljiva" priča.