Imam još koji dan pre nego krenem da radim duplo radno vreme, pa ko velim da podelim sa Vama lično priznanje i iskustvo. Drugi ljudi misle da nisam lenja i da ne odustajem lako. Istini za volju, ja sam jedna razmažena i osrednje lenja osoba koju su roditelji mnogo voleli i sve dozvoljavali. Kad mi se ne svidja u školi mama pise opravdanje, kad me muči šefica na poslu ja već mislim o drugoj firmi. Malo trpim ali baš malo, tek toliko da mi ne bude žao ali, velikih žrtava, nemam. Danas, vidim da me ta osobina koči u teranju stvari do kraja. Onda, istina je da znam da čovek nepretano teži lenjosti a stvari haosu i da je dobro stati tome na put. Ne služe li tome institucije društva, prisila, umetnost ili već koje instiitucije - labavije i jače.

Ove teme me interesuju od kada sam i sama postala roditelj i to gde su granice, šta da dozvolim a šta ne i koliko je dobro terati do kraja, ali me najviše zaokuplja koliko trpeti i šta. Medjutim ovaj blog uopšte nije o vaspitanju dece - ovaj blog je o vaspitanju i disciplinovanju samog sebe, tačnije mene i onih koji bi to da preispitaju kod sebe.

Često imamo goste, navikli smo se na njih kao na komšije u Beogradu. Razni ljudi pa i priče i iskustva drugačije. Mnoge sam i upoznala tako što su preko prijatelja pitali da budu kod nas neki dan. Ovog leta u posetu nam je došao interesantan čovek.

Moj prijatelj, vrlo, vrlo cenjeni muzičar koji živi i radi u Minhenu ( a deca nam se vole kao da su sestre od tetke u najmanju ruku, što mi je, moram priznati važnije) i njegova super cool žena ( a moja drugarica, što mi je još važnije) svečano su nam saopštili negde u januaru da dolazi čuveni, super čuveni i totalno cool lik po imenu Tommy Emmanuel. Pojma ja nisam imala ko je čovek ali u sud mojih prijatelja verujem. I tako smo decu nabacili jednoj babisiterki da je u duetu zabavljaju, a mi smo, otišli na koncert. Da sam znala da ko će me tamo dočekati - bolje bih se pripremila. Ipak susret sa ovom muzikom bio je dirljiv i zanosan, napet i opuštajući, uzbudljiv i opasan.

VOLELO SE DVOJE MLADIH,

SEST MESECI I GODINU.

KAD SU HTELI DA SE UZMU ...

DA SE UZMU, AMAN, ZAMAN

DUSMANI IM NE DADOSE ...

"Umro Majkl Dzekson."

Iskusno kucam u pretrazivacu "Michael jackson died". Najbolje sto uspevam da nadjem, da bih potvrdio Ivanovu informaciju, je da je Majkl u bolnici i da je u komi. Samo jedna mala, meni skroz nepoznata, internet stranica tvrdi da je mrtav. Na sajtu CNN uzivo snimak iz helikoptera bolnice u kojoj je Majkl Dzekson. Kucam.

"Nije jos potvrdjeno."

"Dovezen je u bolnicu nakon prestanka rada srca."

"Zvezda takvog kalibra ne umire dok je ne opeva CNN."

 
"Crko je! Crko je!"

Jos je i podvriskivao je sa izrazom lica, kao da cestita novu godinu. Ispostavilo se da je slicna atmosfera i u celoj firmi. Do nas dopire prilicno glasna muzika i zamor. Kolege iz druge kancelarije, znatno vece od nase o necemu glasno razgovaraju ali ne razaznajemo detalje od muzike. Zvuci od prilike kao kad nasa reprezentacija postigne go na veoma vaznoj utakmici. Marko koji je okrenut zidu i koji je do tada isto imao slusalice se prikljucuje:

"Sta je ovoj budali."

"Majkl Dzekson je u bolnici. Kazu i da je umro."

"Pa sto se ovi ovoliko raduju."

Na to nismo imali odgovor.

Kalif na mesto kalifa "Najavio borbu protiv kriminala". Kada proguglamo ovo što sam naveo pod navodnicima vidimo da mu nije prvi put. Vatalo ga to, da najavljuje, i pre 5 meseci i pre godinu dana, i pre godinu ipo. Valjda voli čovek da najavljuje. Ja mislio da se to ne objavljuje već samo pohapsiš bagru, ali dobro. Osim toga, čovek u sivoj majici na bratele, obnovio je ideju progresivne levice zvane JUL iz 1999 godine koja se zove "ekonomski patriotizam". NO COMENT. Ali moja omiljena izjava od istog autora, koja je vešto isečena u potonjim emisijama je da je Srbija prehrambeno bezbedna. WTF? Čak se teško nalazi i na netu. Ali je dobro što smo u situaciji da izvozimo bezbednost.

Malo po malo počeli smo da se ljubimo u usta. Ona je imala 15-16 a ja malko više. Da stvar bude još grđa njeni i moji se znaju i povremeno posećuju. Naš odnos, i pored toga što sam uvek imao stalnu devojku manekenske visine i građe, razvijao se u prirodnom smeru. Zbog neusaglašenosti dimenzija naših polnih atributa uspeli smo da se deflorišemo iz ko zna kog pokušaja. U međuvremenu je ona solidno savladala tehnku flaute, saksofona i još po nekih duvačkih instrumenata falusnog oblika, samo da meni bude lepo. Mislim da nam je to bio drugi seks sa obostranim uživanjem kada sam zaboravio da zaključam vrata od svoje sobe. Nikad pre i nikad posle se nije desilo da ćale proba da otvori vrata od moje sobe a da ne kuca. Ali eto desilo se baš u trenutku kada … ovaj, sa ćerkom naših kućnih prijatelja koja je maloletna. Ona se nije ni malo potresla, čak joj je bilo i smešno. Ali ja sam totalno izgubio erekciju na nekoliko nedelja a u odnosu na nju i duže. Sa njom ništa nije moglo da ga zadrži uspravnog.

On je stvarno bio Junak naših dana!

Imali smo se čime ponositi, mi, današnji jugonostalgičari, Titini pioniri, oni što su, možda naivno, ali zaista verovali u bratstvo i jedinstvo.

 Jeste, i prepirali smo se, ko je bolji, On ili Beneš!? A voleli smo ih i jednog i drugog.

Beneš je bio impulsivan, emotivan i malo mangup, ali neodoljivog šarma i udarca. A On, on je bio staložen, sabran, uredan, vredan, taktičan.

Tada

Ja bih onda mogla i da ćutim (ili tutim)...

(to spada u domen naučne fantastike - moram da progovorim, pa makar na lakat - pripisuje se Krleži ova izreka, a u narodu se to kaže opisnije)

Ja bih onda samo stavila link do dobrog teksta  blogerke miniko63 i ne bih komentarisala ništa....

Ne bih ostavila mogućnost komentara...

Ukinula bih i mogućnost ostavljanja preporuka i skupljanja poena na račun tuđeg

Odmah na početku: Da, priznajem, fan sam ''Velikog brata''.

Nisam na forumima, ne glasam, ne sedim pred tv-om, ali pratim, onako sa distance i uglavnom znam šta se tamo dešava. Znam ko se izblamirao, znam ko se izglupirao, znam ko ne zna zemlje i gradove sveta, znam kako Čanak sprema omlet. Ako nekog zanima, mogu da mu prepričam - na pp, da ne davimo ostale.

Nego, baš me zanima, ko će pobediti, ko će dobiti 50.000 evra.

by Mikele

„Zove te deda" kaže mi žena i pruža slušalicu.

„Kaži Dedoviću đe gori i koje su te muke popanule", počnem ja a on me prekine:

„Dođi sutra u devet u K.C., sreo sam Zuju i rekao mi je da ima nešto da razgovara s tobom, koliko sam razumeo, oko nekog posla, nemoj da zaboraviš".

Dedović se inače pajtao uglavnom s mojim