Sve obichno.

Sasvim.

I dan i grad u njemu

i nebo nad njim.

Ni jedne mrlje od oblachka, prosharane bljeskavim zutim, sakrivenog sunca.

Nishta.

Obichna ulica i obichan pas u njoj.

Njushka beznadezno po djubretu, bachenog sa prozora zgrade, pored koje se zatekao.

Saobracaj uobichajeno tutnji, poneka sirena nervoznog vozacha talasa kroz naviknuti napon buke.

Na

Probala sam da nadjem transkript na srpskom-al bezuspeshno-ako neko zna bolje, molim da ga postavi.(poshto je bilo kritika, kada sam postavljala prvi deo, da bash super, al ne razumeju svi.)

  Najrasprostranjeniji oblik rada u srbijici je sluzbenik u administraciji-neko ko servisira potrebe gradjana, a za drzavu, shto se uzajamnih obligacija tiche,...barem bi tako trebalo da bude,... gde se jasno svojim specifikumom izdvojila udarna peshadijska jedinica-shalterska radnica.

A shto tako eksplicitno-zensko,...pa ovde su se dramatichno izborile u potrebno profilisanim skilsima, uredno prirodno modifikovanim i razvijenim do perfekcije zahteva radnog mesta - te

Ili početak jedne priče

Gost autor: Stjepan Mimica

Eto, posle tacno 20 godina, ponovo se nadjoh na hrvatskom primorju. Vise sticajem raznoraznih okolnosti nego sto sam imao zelju da ciljano idem tamo, ali tako je ispalo "najzgodnije" za ovogodisnju morsku avanturu.

I, kako je bilo? Pa, nije bilo lose, ali nije bilo nista "wow". Staro, klasicno SFRJ iskustvo sa mora, plus autoputevi bez kojih se danas verovatno niko ne bi uputio podno

Jedna od najociglednijih, na prvi pogled, razlika izmedju zivota u Britaniji i Beogradu je procenat stanovnistva koji zivi u kucama u odnosu na stanove. Dobro, to je mozda najvise izrazeno kad se pogleda Beograd, u drugim gradovima u Srbiji je to malo bolje rasporedjeno, kako mi se cini. Ali posle odrastanja u novobeogradskom okruzenju gde su zivele, po vertikali, 50 osoba na 50 kvadratnih metara, pravo je osvezenje ziveti u kuci sa okucnicom i, ako imate srece ili para ili oboje, solidnom bastom. Kad covek malo razmisli, to nije samo razlika izmedju Srbije i Britanije, nego je i u mnogim ostalim

Krug se najzad ponovo zatvorio. Posle 70 godina zajebavanja sa Jugoslavijom, i posle 2 godine (sto sposoban covek moze za kratko vreme da upropasti stvari) zezanja sa Djindjicem, najzad smo se opet vratili u nase prirodno stanje, u kome nam je tako lepo bilo za vreme Milosevica.

Nakon ove sprdnje na liniji terorizam-BanjaLuka-nepostojecejavnomnjenjekojesejavlja-Ugricic-rukometnesofersajbne-... napokon se sve lepo, otvoreno i bez pretvaranja vratilo u nas prirodni modus vivendi i opet mozemo mirno da odahnemo jer smo ponovo uspostavili svoju logicnu stabilnu ravnotezu, gde je opozicija "opozicija", gde je vlast "vlast"...

Eh da... Kanada, Australija, Novi Zeland, Sjedinjene Americke Drzave, i ostale sile osovine (razumes ti mene) napunise se nasih ljudi, u sirem smislu te reci, negde tamo u prvoj polovini devedesetih. A i kasnije...

I sam sam se nasao u Englesku negde u to vreme. Nisam vise mogao da izdrzim to hoce-padne-nece-padne, gotov-je-nije-gotov, devize-devize, i sva ostala ogranicenja slobode i prateca sranja, koja su tada verovatno teze nego sto bi trebalo padala jednom 20 something hodacu ulicama Beograda...

E sad, u to vreme, polovinom devedesetih, nekako i internet pocinje da uveliko promalja svoju glavu i slavu, pa se doslo do toga da je svakojaka susa i musa (gde ukljucujem i sopstvenu malenkost) uzela sebi za pravo da maltretira druge u cyber prostoru svojim (ne)vidjenjem sveta (i veka), a narocito u slucaju navijanja i politike.

   ‘Vreme je da Coca-Cola dobije mesto u SB UN.” 

junak iz jednog od romana James Ellroy-a 

Pročitala sam  ovo još pre  desetak godina,  dok se  još nisam  po prirodi posla bavila međunarodnim odnosima, pre NATO intervencije na Kosovu, mnogo pre  nego što ću se naći u situaciji da povremeno pišem o i javno komentarišem politiku naših vlasti i međunarodne zajednice oko konačnog statusa Kosova, da tvrdim da će to imati veze i sa podelom Iraka, a kamo li implikacije na Nagorno Karabah npr,  ili  sa blogerima raspravljam o pitanju

„Ovaj poslanik je došao na sednicu da bi svojim romskim, ciganskim mentalitetom ugrozio njen rad, on nije došao da brani Kosovo, već da provocira članove Odbora”

 Marko Jakšić, poslanik DSS

 Ne znam šta će reći Božidar Đelić, pretpostavljam nešto tipa "pitanje stila." Predpostavljam da će i Dule Nedeljković  imati nešto tipa urbani sleng ugrožavaju žene iz NVO sektora. Za one koji ne znaju šta znači širenje negativnih etničkih i drugih stereotipa o drugima i različitima, pa neka se malo raspitaju. Internet je divna stvar.

 *Ovo je potpuno  isti post kao i prethodni  današnji "Tako i oni o nama"  koji sam na sugestiju moderaotora i komentatora zatovrila a ovaj otvaram  da bi se, ako  ima još zainteresovanih , lakše komentarisalo.

“Ja nisam Toma Nikolić pa da javno pričam šta sam telefonom razgovarao sa Tadićem.“ 

Čedomir Jovanović, Utisak nedelje, sinoć

 „Na slavi kod Miškovića najviše se pričalo o meni.“ 

Čedomir