Kažu da je ovih dana u Holivudu zavladala strašna panika. Istina je da ona traje duže ali sada je definitivno kulminirala. Novak Đoković, novi idol mladih širom sveta je dobio prizanje koje se od mnogih svetskih autoriteta knjiži kao "najbolji sportista na svetu". Kako sad oni nakaradni umovi po raznim holivudovima da prodaju filmove u kojima su Srbi zli silovatelji i nevaspitana marva? Kako, kada ceo svet zna ko je Novak a samim tim i ko je Srbin? Maniri, šarm, upornost, ... to su sve osobine koje krase, što bi moja komšika rekla, našeg Đoleta.

Definitivno je došlo vreme u kome niko pametan ne spori vanserijski rad, upornost i srčanost našeg sportiste krunisanu najvećim uspesima. Ovo "niko pametan" čini mi se ne obavezuje puno skijaškog tatu Kostelića koji staje rame uz rame sa onim nenaštelovanim novinarom is susjedstva koji je skorašnje rukometno prvenstvo Evrope uporedio sa Hitlerovim olimpijskim igrama. No u svakom žitu ima kukolja. Jebeš kukolj.

Zorana je naša reprezentativka u sreljaštvu, svetski prvak, sportista godine u Srbiji, ... Dakle kvalifikovano lice da brani boje Srbije na olimpijskim igrama u Londonu. Ovo će biti prvi od nekoliko intervjua sa našim olimpijcima koje planiram da imam na stranicama ovog bloga.

Zorana je rođena 1986. godine, studira ukrajinski jezik, uči engleski i ruski, vesele je naravi i ima izuzetan takmilčarski duh. 

 

1. Obično se devojčice igraju lutkama a dečaci sa pištoljima... Otkud tvoja ljubav ka oružju?

Igrala sam se i ja lutkama kada sam bila mala ali, kada sam malo porasla, ispratila sam svoju sestru koja se pet godina duže bavi ovim sportom, pa sam tako i ja počela. 2000. godine nam je preminuo otac i bavljenje sportom mi je postao doslovno beg od svega. Tu sam upoznala dosta novih ljudi, stekla nove drugare i svidelo mi se. Tako sam počela da dolazim češće na treninge, a nakon prve medalje na evropskom Prvenstvu, znala sam da je to moj poziv. Tada je sve dobilo na ozbiljnosti.

 Pažnju mi je privukao današnji tvit Karleuše:

Ubrzo se pojavio na tviteru i link ka njenom tekstu koji sam odlučio da prenesem.

Zorana Djindjica sam upoznala malo pre nego sto je postao gradonacelnik Beograda. Vracala sam se iz Minhena, mrtva umorna i nesrecna. Sve sto sam zaradila, spucala sam na gomilu cipela i biznis kartu do Beograda. U torbi nisam imala vise ni cvonjak. Dete kreten. Kao i uvek, avion je bio pun pevaca koji nisu hteli da mi kazu ZDRAVO. Doduse, i tad sam, kao i sad, delovala kao da cu odgristi glavu svakom ko mi pridje. Ko se usudi. Prkosno sam gledala kako provejavaju pored mene, same u tom "biznisu"...to mi je tad znacilo...valjda da im nekako "vratim" za sve...sta god to bilo. Nikad me nisu voleli. Ti neki pevaci talibanskih imena, i talibanskog stajlinga. I taman kad se zaculo BOARDING COMPLETED, u avion je usao Zoran Djindjic.

U savrsenom odelu, savrseno zgodan i savrsenog osmeha.

On je bio 1A a ja 1B. Samo mi.

 

Potpalublje radi punom parom.

U 'zidnim' kao i svakim novinama, postoje različite teme.

Moj izbor za danas:

Goraždevac, pet godina kasnije

Pametniji popušta

Ćut, bolan erotika

NOVO NOVO NOVO: ALAVA

UPDATE

 

Lutajući prethodnih dana između potpalublja, palube i VIP salona, u poplavi prisećanja Letnjih hitova, Disko hitova, Normalnih ljudi (one druge uvek, po navici, preskačem),  generacijskih i ličnih priča, setih se nečeg što je meni godinama obeležavalo leto:

IZBOR - ''Vjesnikov izbor iz strane štampe'. Format b5, idealno za putovanja. A unutra s-v-e-g-a!!!

Kako sam samo bila ponosna kad na železničkoj stanici - ne sećam se da sam to igde na drugim mestima viđala - kupim ''Izbor''. smestim se u kupe, sačekam da voz krene, izvadim

Da, priznajem:

- lenja sam

- sve radim u pet do dvanaest

- subjektivna sam

- gledala sam 'PINK' opet.

Ovim moja lista nije iscrpljena, ali dovoljno za večeras!

 

Kao i svaka lenja osoba, ostavim obaveze za kraj, za poslednji trenutak. Naučila sam da torte jedem drugačije - i da

Juče je mladi skaut Mohamed Džaišam pokušao da nožem ubije predsednika Maldiva Maumun Abdul Gonama. Srećom, tu se našao mladi muslimanski fundamentalista Mohamed Muršid koji je, ne hajući za svoj život, hrabro uskočio, pohrvao se sa napadačem i spasao predsednikov život. Tom prilikom, Mohamed je zadobio samo lakše povrede. Može se reći da je napad bio očekivan, jer je predsednik Maldiva poznat po svojoj tvrdoj fundamentalističkoj politici, dok se mladi skauti ove zemlje zalažu za mir u svetu i poštovanje raznolikosti.

 

Zainteresovaše me neke stvari oko VIP blogera i blogerki koje opazih poslednjih dana. Najpre, prijatno sam se iznenadio saznavši da je Strongman zaslužio taj status. Svaka čast - mislim da je opravdano. A onda, na nekim blogovima poče napadanje VIP autora i razmišljanje da li zaslužuju da budu u tom ekskluzivnom klubu.

Pomislih, verovatno sam propustio neke lekcije iz Osnovnog blogerskog vaspitanja (jedan od predmeta koji je predvidjen novom reformom osnovnog obrazovanja; već od prvog razreda osnovne škole). Pogledah ponovo par postova mesije bloga b92 Dejana Restaka, i nadjoh:

VIP

Ovoga dana Prekinu svadju. Potraži zaboravljenog prijatelja. Obustavi sumnju i zameni je poverenjem. Napiši ljubavno pismo. Podeli neku vrednost. Daj laki odgovor. Podrži mlade. Pokaži odanost rečju i delom. Održi obećanje. Odvoj vreme. Predupredi ljutnju. Oprosti neprijatelju. Slušaj. Izvini se ako nisi u pravu. Pokušaj da shvatiš. Prezri zavist. Preispitaj svoje zahteve drugima. Pomisli prvo na nekoga drugoga. Budi zahvalan, ljubazan, otmen. Smej se malo više. Zasluži poverenje. Bori se protiv zlobe. Osudi samozadovoljstvo. Izrazi svoju zahvalnost. Moli se svom Bogu. Obraduj

U svakoj nedelji postoje dva dana o kojima ne treba da ste zabrinuti: dva dana kroz koje treba da se vodite od straha do zebnje.

Serija emisija Insajdera na B92 prikazala je malverzacije u našem fudbalu i pokrenula je mnoga pitanja na koja do sada nema odgovora. Mišljenja o serijalu su podeljena. Dok jedni (uglavnom brojniji) govore da je dobro da se neko konačno odvažio da otvoreno govori o temi o kojoj sve i vrapci znaju, dotle drugi ističu da je celokupna akcija strašan udarac na naš najpopularniji sport sa mračnom pozadinom i željom da se uprljaju sveti likovi naših poznatih sportskih rukovodilaca i ceo fudbal baci u blato.

Još nakon prve od šest epizoda očekivao sam da na blogu osvane tekst koji bi dao više odgovora ili ponudio neki dodatni pogled. Nažalost, evo i više od nedelju dana od poslednje epizode serijala a još niko ne piše o ovoj temi. OK, možda blogeri nisu sportski tipovi a možda imaju mnogo važnije teme koje im ne ostavljaju dovoljno vremena da se bave "najvažnijom sporednom stvari na svetu".

Javlja Dušan Jovanović Bule, iz Jameriku

 

Nenad Medić osvojio prvi u nizu turnira na Svetskom prvenstvu u pokeru koje se održava u Las Vegasu.

 

Po najnovijoj mapi rizika za ulaganje, Srbija je svrstava u poslednju, najrizičniju grupu zemalja. Odlika ovih nesretnih 80 zemalja je da su "strukturno vrlo slabe i imaju neefikasne legislative i/ili trenutne ili predstojeće krize likvidnosti, ozbiljne nedostatke u poslovnom okruženju i/ili sadašnju ili veoma očekivanu političku nestabilnost. Nemaju kapacitete da odgovore na ekonomske krize". 

Da ne redjam sada one "ququstanove" i druge zemlje od kojih se očekuje da su u ovoj grupi (obeležene crvenim na mapi), pomenuo bih samo da su od nas bolju ocenu sigurnosti ulaganja dobile čak i zemlje kao što su Butan, Papua Nova Gvineja, Lesoto, Svazilend, Tanzanija, Mozambik, Gabon, Burkina Faso, Kamerun, Botsvana, Senegal, Alžir, Libija, Egipat, Liban Jordan, Dominikanska Republika, Honduras, Jamajka, Gvatemala, El Salvador, Kosta Rika, Panama, Kolumbija, Peru, Paragvaj, Urugvaj... 

Eksperiment u blogovanju 

Две недеље, а други пут сам био на вратима. Четири године пре, породице која је провео 24 сата у граду на ушћу реке у Атлантиц Дуоро. Али тада, као и град нам на неки начин другачији од Лисабон. Иако је главни град и велике мегаполис мјешавина свих свачега, Порто дефинитивно је компактан и некако интимнији, обичнији. Поготово ако, као ја сада, долазе у раним јутарњим сатима и отишли на стари кернел Рибеиро, на обали Дуора. Дакле нема више туриста навале, столови и сунцобрани затамњивати не погледа и не препречују време, прозори су домаћице каци одећу и обавити прву јутарњу размјене информација, док су домаћини ретких мирних и мирно испијају кафе локалним местима. Деца бесплатно трчкарају и играју се налази испред куће, на улици у луци. Шетња од неколико сати у јутро је била лијепа, а све накнадне замке.