Nije me bilo neko vreme ali strpljen i spašen sada sam u prilici da najavim skorašnje lepe događaje koji će se iz patriotsko-ekonomskih razloga upriličiti i na srpskom tržištu!

Nema više razloga za paniku, stižu novi i lepi proizvodi koji omogućavaju da konzument, po svom izboru, u sebi uvek ima dovoljno ljubavi i/ili mira ali i mržnje i/ili rata.

Od kako je počela svetska ekonomska kriza (SEKA), stalno slušam o tome kakve su i kakve će biti njene posledice za nas obične smrtnike i tzv. umetnike na slobodi: odpuštanja, nezaposlenost i ostali oblici svakodnevne strave i užasa. Slušam, takođe, kako vlade u raznim zemljama donose neke mere koje bi trebalo da ublaže tragediju. Po drugoj strani, jako malo se priča o tome ko je, kako i zašto izazvao SEKU i, shodno tome, kakve će posledice biti za one koji su je stvorili.

Uzrok za SEKU još uvek nije centralna tema, iako je za uspešno lečenje važno da se nađe i definiše uzrok bolesti. Nije teško dati odgovor na pitanje zašto se o tom uzročnom aspektu SEKE ne govori mnogo, jer je jasno da bi onda neki moćni ljudi trebalo da odgovaraju zbog izazivanja planetarnog kolapsa koji će, kažu, tek da eskalira.

Ne propustite! Komad DJOKER je sjajan. Napravili su ga naši ljudi okupljeni u grupi JA BOO, vrhunski i školovani muzičari, koji su se devedesetih odselili u Toronto. Free download master verzije je ovde.

DJOKER (a song for NOLE)

From the Balkan strip
a boy with eastern grip
king of ace, he'll make you love it
it's that charming face
but don't be fooled cause love means nothing
in the game he plays
a-ha, a-ha
you think you're ready now
Nole came to play, Nole came to play
ALE, ALE, NOLE, NOLE
Nole MAJSTORE

Pozivam sve zainteresovane na retrospektivnu izložbu: Nune Popović i grupa Magnet - Živela sloboda! Otvaranje je u petak, 18. novembra, u 19 časova, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, Dunavska 37. Izložba će trajati do 15. decembra 2011.

Izložbu prati i istoimena monografija, kao i veb-sajt www.magnet.nune.biz

Postavka se sastoji od velikih printova izabranih fotografija Magnetovih akcija, dokumenata, faksimila, press klipinga i sačuvanih artefakata, uključujući i video snimke. U monografiji je sve predstavljeno još detaljnije, sa mnoštvom off the record priča i podataka, ali i analizama Magnetovog delovanja. Veb-sajt takođe nudi dosta materijala i mislim da ga vredi pogledati, a vremenom će biti dopunjavan.

Prenosim tekst Zorana Panovića, gl. urednika dnevnog lista Danas. Podsetio me je da je prošlo petnaest godina od kada sam sa grupom Magnet izveo Rekvijem za Srbiju i od kada je počeo da izlazi Danas. Tekst je na mene ostavio snažan utisak.

Lajbah u Pionirskom parku

Priča je indikativna i poučna. Pojavila se u Danasu 17. juna daleke 1997. Samo osam dana od prvog broja našeg lista. Dakle, 16. juna 1997, oko 5. časova ujutro u Beograd je stigla još jedna grupa Srba s Kosova. Uglavnom se radilo o ljudima iz Istoka koji su činili i prvu grupu, što je više dana već protestovala u Pionirskom parku zbog brutalnog izbacivanja iz stanova namenjenih povratnicima na Kosovo.

Te dve grupe nešto se nisu podnosile, iako su ljudi imali iste probleme. Pristigli Srbi su se uputili u Saveznu vladu, ali su već tada znali da se radi o uzaludnoj proceduri koju su već prošli.

Višednevni protest pod vedrim nebom dobio je, međutim, nesvakidašnju podršku. Alternativna umetnička grupa „Magnet" izvela je tačno u podne u Pionirskom parku performans pod nazivom „Rekvijem za Srbiju".

...samo da nije "..the proverbial straw that breaks the proverbial camel's back ".

Razmišljam, kad bi se pisale naše biografije, nije bitno koliko kome beznačajne ili značajne, koliko bi nas taj posao rado dalo nekom drugom da ga uradi za nas!

Mali broj, ja mislim. Ili mislim da mislim, a u stvari su drugi smislili za mene. Jedan od njih:

‘I do now have to say', said Don Quixote, ‘that the author of my history was no sage but some ignorant prattler, who started writing it in a haphazard and unplanned way and let it turn out however it would, like Orbaneja, the famous artist of Úbeda, who, when asked what he was painting, replied: "Whatever emerges"' (Don Quixhote, Part II, chapter III).

To da samo budale nikad ne menjaju mišljenje je mudrost često na mestu, to da društvo ne ceni naše česte promene mišljenja fakat, a to da mišljenje umemo da promenimo toliko brzo koliko brzo umemo da se premestimo iz jednog konteksta u drugi me podseća na knjigu "Mulitplicity" Rite Carter i njen intervju za BBC R4.

Blogovi o Wikipediji Mirele i GajeR, gde se što autori a što komentatori dotiču preseka fluidnog kvaliteta mnogih Wiki priloga na jednoj strani, posebno širokog spektra tema na drugoj strani i sveprisutnosti Wikipedije na trećoj, me podsećaju na grafičku ili office automation snap-to-grid opciju u mnogim aplikacijama, gde grafičke ili tekstualne primitive poravnavamo ne po pojedinačnim pixelima, pošto je teško mišom brzo „uloviti" pojedinačne pixele na ekranu, nego aplikaciju podesimo tako da linije ili paragrafi mogu da krenu iz svakog n-tog pixela, desetog, na primer. Brzo postaviti kursor unutar 10x10 kvadrata nije veliki problem ni za manje vešte korisnike, pa se unutar ovakve opcije brzo i intuitivno radi.

Tačnije, podsećanje ide do rezolucije statičkih i dinamičkih osobina našeg znanja, sposobnosti korišćenja tog znanja, manipulacije, proširivanja i, uopšte, beskonačnog refaktorisanja tog znanja.

Rezolucije kao jedne od osnovnih normi našeg postojanja, čipkane zavese na prozoru između udobne kuće iz koje nije lako izaći napolje, i visokog plavog neba prošaranog tajanstvenim oblacima.

Osuđeni na prostor i vreme kako ih sad razumemo osuđeni smo i na logiku granulacije i sekvennciranja, pa onda i na slučajnost i tenziju koje tako neka zaokruživanja donose.

Reči iz naslova sa jedne strane, BetaDataFerrett sa druge su nekoliko reči kojima me britanski Economist podseća na nova komešanja koja donosi Web 3. Ovaj ferrett (? domaća lasica, potreban zoolog prevodilac!) je program koji manipuliše, petlja i postprocesira podatke o stanovništvu, dostupne preko weba, da bi građanstvu ponudio razne statističke i ostale derivate, a koji nudi američka vlada.

Meni ime programa budi vesele asocijacije (moja žena tvrdi da smo mi muškarci detinjasti do četrdeset i neke, a posle toga podetinjimo):

- Možda sam omašio u prevođenju, ali ferrett ima nekakve veze sa lasicama (weasel) - živuljkama koje su inspiracija za englesko: weasel words - lukavo korišćenje reči u ne baš najpoštenije i najmoralnije svrhe.

- Za lasice je karakterističan i weasel war dance - ratni ples lasica

U dvorištu moje osnovne školi stoji nas gomila. Baš kod onog natkrivenog dela ispred ulaza gde smo igrali "između dve vatre".  Pada mrak. Uglavnom su to  ljudi sa kojima sam išla u gimanziju, sa kojima sam se družila tada i tokom studija... i poneko iz osnovne. Čekamo. Razmišljam kako je lepo što su tu oni ljudi koje smatram inteligentnim osobama. Drugi ne bi ni čekali naravno. U jednom trenutku neko nas je pozvao. Ulazimo. Iznutra to više nije hol moje škole već neka svečana sala, slična onoj u Skupštini grada (Beograda). Puno je ljudi u odelima. Pokazuju nam vrata. -Tamo je ulaz ..u Evropu! Jer to je ono što smo čekali. Idemo kroz hodnike, dole, pa gore, stepeništa puno, nema prozora, veštačko osvetljenje, puno podseća na hodnike u Studenjaku .. Pokazuju nam naše sobe. Kažu nam da je sada žurka, proslava i da možemo da se pridružimo. Krećemo kroz hodnik negde stepeništem nadole, u neku diskoteku. Žurka je negde tamo odakle dopiru grozomorni zvuci nekih narodnjaka. -Ne, hvala! Ostaćemo u sobi! Pravićemo mi sami svoju žurku. OK! Ispalo je više kao sedeljka. Bio je i jedan bloger oko čijeg godišta smo se Žmu i ja natezali to popodne.

 I onda sam se probudila!

I tako.. zavalite se. Kvalifikacije su danas, a trka sutra u dva. I ako vas neko pita, formula se u stvari kaže momua ili nešto tome slično.

... I da, ovo je poklon blog za Snežanu Mihajlović.

Kristina Hendriks (Christina Hendricks)  izabrana je za najseksipilniju ženu u glasanju koje je organizovao Esquire magazin, a u kojem su učestovovale žene.

 Pažnju na sebe skrenula je ulogom u seriji Mad Men, u kojoj svoje atrubute, shodno vremenu u kojem se serija dešava prilično sakriva. No, žene su videle..

      ( ili predlog za grupno ignorisanje )

Povod za ovaj tekst je iskočio neočekivano.  

Naš kolega Saša Radulović, VIP bloger ovdašnji, znate ga, često piše tekstove koji su posvećeni uglavnom ekonomskim temama. Moglo se naučiti svašta iz njegovih tekstova a i iz komentara na njegove tekstove.

Jedan sam od ljudi koji je ponekad komentarisao njegove tekstove.
Naravno, ja sam video da je naš kolega malo previše svestan svoje pameti i svog znanja ili, prosto, seljački rečeno, malo je bahat u dijalozima. Čini se da je u dijalozima ulazio

Одвратан дан...Подсетник Србији на блато у коме грца, из којег никако да се ишчупа - једном за свагда...

Црвено слово у календару срамоте и бешчашћа...

...

Спава ли Србија још увек? Земља Трнових Ружица...земља искривљених огледала...земља пропуштених прилика...

...

Да

“Tekst koji sledi je moj pokušaj da se zajedno setimo jednog čoveka za kog smatram da zaslužuje nagradu, nešto nazvano po njemu

Stalno svima ima nešto preče i nešto važnije ili «nije vreme». Ta je ideja samo jedan od mnogih razloga pisanja ovog teksta. Manji i nevažniji."

Novosadska ZmaJovina gimnazija imala je sedamdesetih (i kasnijih) godina prošlog veka profesora Dimitrija Zekavicu, predmet srpskohrvatski