Na ulasku u megamarket stoji polica za novine i na njoj najnoviji broj Vremena (to su one novine koje su do skoro nešto i vredele). Na naslovnoj strani Najbolji Gradonačelnik i veliki naslov: ZAMERAJU MI ISTO ŠTO I... Ne vidi se poslednji red, jer je zaklonjen drugim novinama, ali mi je sasvim jasno šta piše ispod. Ipak, da bih otklonio svaku sumnju priđem i pogledam šta piše. Naravno, ono što sam i očekivao. 

 Izvor: Vašington Post, od danas

2861 cigaretu godišnje troši prosečan stanovnik Srbije, što nas stavlja na prvo mesto u svetu, ispred Grčke, Bugarske i Rusije. Izreka "Puši kao Turčin" ispada totalno besmislena jer prosečan stanovnik Turske popuši 2,5 puta manje cigareta od prosečnog Srbina ili Srpkinje.

U tekstu Vašington Posta se napominje da se cigarete najviše troše u Istočnoj Evropi, a da je jedini izuzetak Rumunija, koja je 1997. godine donela stroge zakone koji su dali rezultate. Pitanje je samo ko bi se usudio da slične zakone propiše u Srbiji.

.

.

.

               1.

               Posmatra je krišom, tek krajičkom oka, dok ova lagano korača kroz čekaonicu, nogu pred nogu, sitno i tiho, a opet, tako pravog držanja da ne može da skine pogled sa nje. Majušna je, sa licem premreženim sitnim, mnogobrojnim borama koje neporecivo govore o tome da je iza nje već veoma dug i ispunjen život. Mirna elegancija finog crnog šeširića na njenoj glavi nenametljivo je podvučena tričetvrt zimskom jaknom i udobnim cipelama za štrapac.

     I tako...

Poštovani prijatelji

Na prethodnom blogu, pričom o nevidljivom ocu, obratila sam vam se sa molbom za savete i pomoć.

Ovom prilikom želim da zahvalim svima koji su dali svoje savete i predloge u rešavanju nimalo jednostavne životne situacije

Ukoliko želite da učinite jedno dobro delo, pomozite malom Martinu da ostane sa svojim samohranim ocem 

 Martin Marinković,  205-9011004104840-59 Komercijalna banka 

Glumi: Ernest Borgine

Direktor fotografije: Samuel Bayer

Muzika: Michael Brook

Montaža: Jay Cassidy

Scenario i režija: Sean Penn

“Mili, kada ćemo ozvaničiti ovu našu, može se reći dugotrajnu vezu? Vreme prolazi, a mi nikako da stanemo pred matičara. Roditelji nam sede na grbači i rođaci, a i ova silna deca koju izrodismo se pitaju, da li ćemo konačno postati muž i žena?! Znam da je brak prevaziđena institucija ali zašto mi baš da živimo ovako moderno? Eto, ne moramo u crkvi da se venčamo, ne moram ni venčanicu da kupim niti da je iznajmim.

Ovim blogom želim da podstaknem diskusiju o temi, koju na sasvim dobar način otvara ovaj, čini mi se zapostavljen tekst.

 "Zatvorenost medija govori o zatvaranju društva i obrnuto. Ako je suditi po medijima, i na osnovu stanja u njima, može se slobodno reći – u Srbiji vanredno stanje je redovno. U atmosferi hapšenja, koja je samo produbila i proširila strah, kod političara svaki govor potencijalno je oproštajni, a svaki nastup u medijima izgleda kao retka prilika za odbranu i zaštitu. Ova „agora“ sa koje se mogu pročitati drugačiji stavovi potvrđuje da nije sve tako crno. Vlast previđa da su informacije kao voda i uvek nađu svoj put.

U čemu je fora sa masovnim kuvanjem po tv kanalima?

neću da objašnjavam poruke blogova koje ljudi ne mogu da vide. 

htela bih samo da kažem (a tiče se isključivo stila), mnogo je veći prostakluk koristiti se eufemizmima nego reći "mater vam jebem". 

da li je ovo manje nekorektno?

neko je napisao ozbiljnu i tešku priču. i ta priča psuje majku onome uz čije pesme plače. možda deluje kontradiktorno, al ne verujem. ustvari, jako je jasno. 

poruka je slična

prva posleratna, a ova ratna 

obe istinite