Gel, Yine Gel !

Ne olursan ol, Yine Gel !

İster Kâfir ol , ister putperest ol, ister Mecusi ,

İstersen yüz kere bozmuş ol tövbeni ...

Yine gel ! Bizim dergahımız

umutsuzluk kapısı değil;

Umut kapısıdır. Yine gel...

MEVLANA

Dođi!

Dođi ko god da si,

ne mari i ako si nevernik,

ЈЕДНА СУДБИНА НА БАЛКАНУ 3.0

ПЕСНИКИЊА, ГЛУМИЦА, ФЕМИНИСТКИЊА

Драга (Димитријевић) Дејановић рођена је 18. Августа 1840. године у Старој Кањижи од оца Живојина Димитријевић, адвоката и мајке Софије. Школовала се у Винчиковој школи у Темишвару. Њено школовање је било прекинуто због нарушеног здравља као и селидбом у Бечеј. Ту

Pozajmljeno sa: www.zeleznice.net/forum/viewtopic.php2p=1152...

Opet u Beoizlogu, u „Paleti“ pijem produženi s mlekom, doduše posle podne i pišem, prisećam se. Zašto baš danas, novembra 2008 godine, zašto baš o tome? Bilo bi besmisleno i traćenje vremena tražiti nekakav logičan razlog. Kako reče P. Mabij (ponavljam se!) : „Logika odana sluškinja, nudi lažna rešenja.“

Elem, Subota, 18. April 2007 godine, pre doručka

Ispražnjen, očišćen, čist um. Neću se ovde i sada baviti Kritikom čistog uma, ostavljam to po strani ili za drugi neki put, uostalom zašto i zbog čega, otKANTovano je to davno. Dakle, čist um! NIRVANA podrazumeva, uz dugotrajno, posvećeno, uporno i predano vlastito mentalno, fizičko i fiziološko učešće, dostizanje potpunog pročišćenja, očišćenja, ispražnjenja uma. U Milarepi se

Napisah negde da sam prestao da živim od danas do sutra, živim od danas do danas, od sata do sata, od minuta do minuta, od sekunde do sekunde. Pre mnogo godina, jednog jesenjeg jutra, sa vrha Beograđanke, Duško Radović izreče: Ko se jutros probudio u Beogradu, vec je dovoljno učinio za sebe. Margos u jednom komentaru napisa: Život bre protrčava! Intenzivno, samo intenzivno, pa makar posle provedene noći

U mikronskom delu sekunde, u trenutku kad je desnom slepoočnicom dotakao beton, osmehnuo se: Gotovo je!

Mrak, tama, crnilo...sakrili su od njega krv koja je počela da mu kulja iz usta, da curi iz ušiju i nosa, raspukle lobanje. Miša je skamenjen, razrogačenih očiju klečao pored motora. Više nije mogao da čuje, posle nekoliko sekundi, Mišin promukao krik: Upomoć! Ljudi upomoć...ubio se...skočio je...

Svog prvog

Pre nego što pokušam da objavim svoju zapanjenost, tj čime sam zapanjen, šta me je to zapanjilo, moram prvo da terminološki da ne kažem lingvističarski da se pozabavim samim izrazom. Mislim da to nije teško...nekom našem dalekom pra pretku ili pra pretkinji, što je čini mi se bliže istini, berući pečurke i šumske bobice raznih boja, usput ih grickajući, i posle izvesnog vremena osetivši mučninu u stomaku,

Može se biti optimista i nemati nade. Već sam nekoliko puta citirao ove reči Francis Bacon-a (jednog od najvećih slikara XX a i ostalih vekova) ali nije na odmet ponoviti ih. Da nisam optimista odavno bih okončao ovo što neki, tepajući mu, zovu život, mislim, sopstveni. Način na koji bih to učinio nije bitan. I još nešto! Ja uopšte nisam usamljen!

Svi, ja vi...svi smo mi u istom kolu, samo koliko god groša dali,

Da li je to početak depresije? Ili je depresija već uzela maha? Da li to bežanje od ljudi, druženja, izbegavanje susreta, nemanje volje da sedneš sa onima sa kojima si voleo da se družiš i razgovaraš, grč u stomaku ili pod grlom pri samoj pomisli na to...da li je...? Ili je to ono: Pun mi je qurac i sebe i drugih, što bi bilo najgore, fatalno, odvratno?

Javlja se moja žena svojoj strini pred put u Lisabon i kaže joj: Idemo da napunimo baterije. Ljubinka, strina (horoskopski znak Devica kao i ja) je smejući se pita: Objasni ti meni kako se to pune baterije, ceo život pokušavam i nikako da mi uspe.

Odlučno rešim da jednom za uvek razmrsim tu oveštalu enigmu i omiljenu mediokritetsku pošalicu i obratim se lično i personalno jednoj prnprnđastoj gospođi kokoški. Ona za trenutak prekide nožno čeprkanje po bunjištu, malo nakrivi glavu, trepnu nekoliko puta da bi mi pokazala da se udubljuje u problem i na kraju mi odgovori: Ja sam se ispilila iz jajeta! Mudro, kažem, ali to jaje je snela vaša mama! Daaaaaa, zakokodaka

Sjedi Mujo kad eto ti Hase: Sjediš Mujaga i razmišljaš? Jok, odgovara Mujo, samo sjedim. Za razliku od Muje, meni se i kad sedim, stojim, ležim ili hodam, po glavudži motaju milijarde misli. Dobri i pošteni Dekart bi rekao: Postojiš, postojim, ergo sum. Jašta burazere, egzistiram iz sve snage. O ne, nikako ne bih da sebe ističem kao jednog jedinog, unikatnog, koji misli, ni na pameti mi nije. Mislećih ima na kamare.

Misli

već opalo je, ni travke nema, pustoš je svud... Još od Maja meseca počeo sam da se pribojavam  i strepim od brzodolazeće Zime i njene prethodnice Jeseni! Priznajem da sam se ovog Leta našetao bosonog u šorcu i golog mi atletskog poprsja, kao što odavno nisam. I sad dok ovo pišem, u gaćama sam (bokserice naravno, sitan karo) i bos. Suv sam k'o barut, svima oko mene puše se uši od vrućine a ja se noću ipak pokrivam frotirom i jednim ćebetom, zlu ne trebalo.

Tekst napisala fantomatsicna 

Dva puta godišnje kad prelazimo iz toplih u hladna godišnja doba i obrnuto, ja evo vodim borbu i akciju za SVRATIŠTE. Sigurna sam daje ono dobro poznato velikom broju redovnih posetilaca Bloga, jer se o njemu redovno i često piše.

Sam naslov već tačno govori šta vam je činiti..

Od pragovora pa naovamo, bilo je tajni. Biće ih i ubuduće. Ali šta je to tajna? Mislim da nema osobe na svetu koja ne bi mogla naširoko i nadugačko da iznese svoje mišljenje o tajni. Evo nekoliko primera:

Ko je Huveru naložio da Teslu drži pod prismotrom, do danas je ostala tajna.