Naravno da je ona bila najpopularnija među nama dečurlijom. Držala je malu budicu na samom kraju korzoa, preko puta pošte i taman toliko skrajnuto da se moralo preći preko ulice ne bi li se do nje došlo. Tako su se grickalicama snabdevali oni srećnici koji su bili dovoljno odrasli da se svake večeri vrte u uvek istim krugovima od Minipove poslastičarnice na jednoj, do nje na drugoj strani najzelenije ulice moje varoši.

                                      (Rečnik reči i izraza ili umete li da prevodite sa bebećeg)

 

 ( Rečnik će biti apdejtovan kako budu pristizali novi prilozi. ) 

 

Abuka - jabuka

 

Agodo - jagoda

Ajdomon - aerodrom

               Noć se spustila naglo. Samo je nahrupila u sobu kroz širom raskriljen prozor koji se u tom trenutku sa treskom zalupio. Po svim pravilima tog letnjeg dana još uvek je trebalo da bude sunčeve svetlosti ali su je zakrilili gusti tmasti oblaci koji su se iznenada okupili nad varošicom kao po nekom nemuštom pozivu. Vetar se pojavio niotkuda, širok, drčan, sklon neprimerenom ponašanju, razuzdano razbacujući svojom sirkovom metlom sve što mu se našlo na putu.

gost autor: dr zurin otac

 

 

            “Svim blogericama i blogerima koji su navršili sedamdesetu godinu života – sretan 8. mart! “                                

 

Sve su priče nalik jedna drugoj, ali se samo poneke zauvijek upamte.Bio sam kormilar na topovnjači, ili "peljar" - ma što to značilo! (Onaj koji šarenom mjernom motkom mjeri dubinu rijeke!)  Na moru nije bilo potrebno mjeriti dubinu budući su postojale precizne karte sa prethodno izbaždarenim dubinama morskog dna za svaku od uvala u koju smo pristajali.

Načuvši glasine kako je blog na umiranju, da su mu kreativni potencijali iscrpljeni, duh izhlapio, a lice ublijedilo, odlučio sam da mu priskočim u Upomoć. Poslužio sam se  starim zaboravljenim trikom iz art arhive bloga b92.

Te skockah jednu omanju hazart izložbu, tek da vas priupitam - hazartujete li inače?

 

 

Manitu (Kidja feat. docsumann)

gost autor: gavros

S jeseni i moje dvorište požuti a zemlja je majka koja nikada ne umire. “Žičane grablje, vrbove metle, motorna skupljačica lišća…” – nežno pevušim dok parkiram džip nad humkom pored garaže. Obično, tu, na tom mestu setim se Lepog; prosto, preplavi me neka topla, dirljiva seta; majke mi, dođe mi da zaplačem.

 

                                 

 

     

 

 

Министар образовања најавио је да ће се новим Законом о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) променити састав школских одбора. До сада су школски одбор чинила по три члана из редова запослених, родитеља и представника локалне самоуправе. Уколико се усвоји предлог министра, биће пет представника локалне самоуправе и по два представника родитеља и запослених. Представнике локалне самоуправе бирају странке на власти. Мандате свих чланова верификује скупштина општине. У последње време се у неким општинама догодио преседан – одборници нису желели да верификују мандате наставницима које је наставничко веће изгласало. Нису им политички били по вољи. Тада је постало јасно да политичарима више није довољно да постављају своје кадрове за директоре, већ да желе да се питају за све, укључујући и за оно у шта се нимало не разумеју. Широм Србије у школским одборима (који су надређени директорима) седе недовољно образовани људи који одлучују о важним питањима, која се тичу не само запослених већ и свих ђака, па и њихових родитеља.

 Naklon Maestru! Mir njegovoj duši. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

leb naš nasušni

Vetra daj...

Predstava je rađena po motivima knjige „Seks za početnike” Jasminke Petrović i pripovetke „Mrtvo more” Radoja Domanovića. Skukob duha palanke i životvorne energije polazna je osnova za dramsku priču koju energično razmaštavaju svi akteri. Od groblja do kafane, od škole do pijace – mapirali smo mesta u kojima duh palanke bivstvuje. Palanka od pamtiveka oponaša pozorište – ona režira, glumi, određuje scenografiju, kostime – pustili smo je da uđe u pozorište i od toga napravili predstavu.

Dobro nam došli, drugarice i drugovi iz Beograda! Predstava će biti prikazana zahvaljujući dobrim ljudima u subotu, u 20.00 sati Magacin u Kraljevića Marka 4-8, u Beogradu. 

P. S. Prestava je bila zabranjena, bez razloga, ali sa povodom; pa sam zbog silnih peripetija bio odsutan s Bloga, ali je bilo brojnih drugra blogera koji su se javili i pružili podršku. Hvala im! 

U naredna dva posta, nakon ovog, opisaću vožnje od Leskovca do Beograda (za 1 dan) i nazad, preko planine Gajtan do Đavolje Varoši, kao i neka kraća putovanja u proteklom mesecu, ali najpre uvodni tekst o mojim biciklima i vožnjama u prošlosti.

* * *

Naučio sam da vozim bicikl (u Leskovcu obično kažemo bicikla, u ženskom rodu) negde oko 7. godine. Na kevinoj bicikli, bila je zgodnija jer nije imala ram, kao muške. Naravno u stojećem stavu, pošto mi je sedište bilo previsoko. I, naravno, leđa izguljena od tog istog sedišta. Kasnije su već došle Poni bicikle,

Nedavno sam vozio svoj prvi brevet (biciklistički maraton) i bilo je to stvarno nezaboravno iskustvo. Svašta se izdešavalo. Bilo je jakog vetra, kiše, umora, snalaženja u "prirodi", pa i malo suza na kraju (nešto u vezi s mojom decom i ovom medaljom sa slike). Ali idemo redom...