But now, after trying to go virtually every day (and managing three or four times in reality) since the beginning of this month, I find that I am not going to be disproven. My original hypothesis, which I have been propounding for as many years as I remember, seems to withstand the experimentation phase.

I do not like the gym.

The cows around town, on Trg Republike, on Knez Mihajlova, generally mind their own business. They accost no one for theatre subscriptions, tissues, or wilted flowers. They do not ask the time or directions to Delta City. They look straight ahead into their forward progression or innocuously feed on the weeds growing from cracks in the paving.

I find myself thinking in quips and quotes and bons mots. I am unable to sustain a thought for more than about three seconds before looking for new sensory inputs. I am deathly afraid that I may lose my train of thought and not even be able to finish this blog post. I might substitute a YouTube video instead. I might just encapsulate the whole thing in a three word sentence.

Facebook is slowly robbing me of my already challenged attention span.

In my continuing quest to learn the Serbian language (a quest which is often interrupted and curtailed by intervening events, obligations, and Tuesdays), I have come to realize that I have overlooked an essential part of learning this language that has nothing to do with my six-word vocabulary, my mastery of one tense and one grammatical case, or my inability to deal with multiple declensions.

Attitude.

verovatno ste culi da postoji "problem" sa carter letovima za tursku ovog leta.

u gornjoj vesti postoji i sledeca recenica:

"U pismu vazduhoplovnim vlastima Turske, Direktorat izražava nadu da će kolege iz Turske uvažiti stav srpskih kolega i omogućiti turistima iz Srbije da ih prevozi srpska avio-kompanija."

moje pitanje je:

da li je turistima iz srbije bas toliko stalo da ih prevozi srpska avio-kompanija?

"ako ovaj dacic sredi do nove ove vize bele, ovaj sengen, ja cu da glasam za sps."

O kad ce doci dan
da sletim u Japan
da vidim suncev dom
i s gejsom cinim lom

Za ovaj dugi put
spremicu dukat zut
i njegov mio sjaj
dajem za ovaj raj

sunce koje je granulo 20.oktobra u beogradu je nekima bilo iznenadjenje. vece pre toga uz koncert za trubu i jos 99 truba mogli ste jako lepo da pokisnete na trgu republike pa je utorak bio stvarno predivan.

nisam previse obracao paznju na  to sunce dok juce nije opet zakisilo u beogradu.

sad vec pokusavam da skontam u cemu je stvar.

neka

jedna od "tema" koje su uvek tu kad zatrebaju da se podgreje atmosfera je i vojvodina. e sad kako ce se sama tema nazvati zavisi naravno od pocetno ukopanih pozicija. autonomija vojvodine, separatizam vojvodine, ugrozavanje celovitosti srbije pa cak i "nasilno razdvajanje zivog drzavnog organizma". (uvek padnem sa stolice od smeha kad procitam ovu "konstrukciju" - vecno hvala gospodinu kostunici). svako ima neki stav, svako ima nesto da kaze, svakome krv kljuca na sam pomen... ma idealno da se zamuti voda. idealno za predizborna busanja u grudi. samo sto izbora nesto nema (sem na vozdovcu gde je "izborni proces" postao hronicno stanje).

secam se neke predizborne kampanje kada je boris tadic, predsednik demokratske stranke, imenovao bozidara djelica za kandidata te stranke za premijera vlade srbije (miting u areni na novom beogradu na nedelju dana pred izbore).

boris tadic, predsednik republike srbije, valjda nesklon promenama, parlamentu srbije kasnije je predlozio dotadasnjeg premijera vojislava kostunicu  (onima iz vojvodine poznatijeg kao kostunica doktor vojislav).

З А К О Н О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА

Пешак је дужан да преко коловоза и бициклистичке стазе прелази пажљиво и најкраћим путем, након што се увери да то може да учини на безбедан начин.
Приликом преласка преко коловоза пешак не сме да употребљава мобилни телефон нити да користи слушалице на ушима.
На путу са пешачким прелазом или посебно изграђеним прелазом, односно пролазом за пешаке, пешак је дужан да се при прелажењу пута креће тим прелазом, односно пролазом, ако они нису од њега удаљени више од 100 метара.
 ........................

овог пута сам озбиљан.

..................

Nema potrebe da čitate sve. Piše da nije baš lepo s Jelašićeve strane što je dao ostavku. Primio se dužnosti do 2012. godine. Sada kaže da je ostao godinu duže nego što je planirao. Ako je znao 2007. godine da neće ostati do kraja mandata zašto je prihvatio da bude na čelu NBS? Prema kome je bio odgovoran? Kome polaže račune?

...................

 Uvod: Kratak.