Gost-autor na ovom blogu danas je moj prijatelj i kolega dr Dejan Djokić, docent za modernu i savremenu istoriju na Goldsmiths College-u, Univerziteta u Londonu, autor knjige "Elusive Compromise: A History of Interwar Yugoslavia" (objavljene 2007.), i urednik knjige "Yugoslavism: Histories of a Failed Idea" (2003). Njegovim tekstom na ovom blogu, nas dvojica želimo prisjetiti na Vaneta Ivanovića, koji je umro prije točno deset godina.

Deset godina od smrti Vaneta Ivanovića (1913-1999)

Dejan Djokić

Vane Ivanović je umro 4. aprila 1999. Nekoliko

(Drugi dio intervjua s Anthonyem Giddensom. Razgovarao Dejan Jović, 10. juna 1999.)

Etnički nacionalisti tvrde da su višenacionalne države nužno nestabilne i nedemokratske. Mislite li da je to točno?

U onom smislu u kome je ovo pitanje postavljeno, ja vjerujem da su sve države na svijetu danas višenacionalne ili - da budemo precizniji - multikulturalne.

... svi ovi likovi popularne kulture imaju ili ce u najskorije vreme dobiti svoje spomenike u nekom od delova exSFRJ. Fenomen je toliko zanimljiv da se cak i New York Times njime bavio. List je objavio pozamasan tekst o novim balkanskim spomenicima.

Ja cu da stranu da metnem cinjenicu da je izasao tekst o necemu sto smo ovde na exYU prostorima uradili a sto nije "etno" , "izvorno" i da smo (konacno) napravili nesto sto jasno i bez problema, jezikom univerzalno prihvacenih simbola, komunicira sa ostatkom sveta, te da je neko napisao nesto o tome. Komunikoloshki ekscesu par excellance!

Pre nego se upustim u dve zanimljive varosarije koje ce zbog duzine ipak biti objavljene u dva razlicita unosa – jedan veceras, a drugi po Uskrsu – a od kojih se prva direktno nastavlja na moj prethodni blog unos, moram da vam obratim paznju na pravu pravcatu muzicku poslasticu koja se ovih dana pojavila na YouTube.  

Radi se naime o snimku iznimno dobre izvedbe oratorijuma nemacko-danskog baroknog genija Dietricha Buxtehudea „Membra Jesu Nostri” koju je izvesni korisnik ovog servisa okacio i na cemu mu svaka cast.  

Poslusajte u nekom trenutku slobodnog

Evo male youtube selekcije meni omiljenih melodija iz severnog susedstva. Mozda ih necete puno razumeti, ali su vesele i prilicno egzoticne.

U ostalom, kad vas budu pitali sta to slusate samo ih pogledajte i sa podsmehom kazite "Pa madjarski pop!" kao da se podrazumeva!

Lep izlet u muzicko vam svima zelim!

Nakon proslogodisnje tragicne svadje organizatora FESTA sa ustaljenim nacinom protoka vremena ovogodisnji FEST 09 je pravo osvezenje. Osim par elemenata iz publike, sve je na vreme. Bravo! Mali korak FESTA veliki korak ka civilizovanom! Bravo jos jednom.

U zelji da podelim jos neke utiske sa ovogodisnjeg FESTA ne mogu a da ne pohvalim i fantastican izbor filma koji je otvorio FEST. "Citac" je naime bio pun pogodak, ponajvise zbog bliskosti i izvesne slicnost dilema koje su u Nemackoj postojale 50tih i 60tih i Srbiji 90tih i 2000tih. Film koji pocinje kao softcore porn-ljubic, a zavrsava

Dok je kod nas teklo finale lokalnih izbornih cirkusa, Evropa je strogo uzdrzano (jedva preko 43%) zavrsila jedan ozbiljan posao izabravsi sebi "novi" Evropski parlament. Neko ce reci trijumf desnog centra, neko poraz levog centra - ja bi rekao trijumf kolektivizma u hiljadu i jedom razlicitom odelu i "Steady as she goes" za evropsku politiku trulih konsenzusa i nekakvog srednjeg puta koji vodi jos znacajnijem jacanju radikalnih politickih grupacija i uopste mediokritetstvu!

Dvadeset i nesto preko dana od kako sam otisao iz Srbije nisam pratio vesti. Trudio sam se da uzivam u novoj sredini maksimalno, u ljudima, hrani, senzacijama svakakve vrste. Danas sam seo i krenuo da citam unazad.

Ja jesam logoreican covek sa 1.000.000 reci za ono sto mi se desava, ali bih morao da budem apsolutno iskren sa vama i priznam da sada nakon 2 sata citanja vesti, komentara i reagovanja - nemam pojma sta da mislim.

Kako muzika ima tu osobinu da cesto za nas prica bolje nego mi sami, dosetio sam se da mozda ne bi lose da sa vama umesto reci podelim samo ovaj soundtrack

Obama je laureat Nobelove nagrade za mir. I, for one, sam potpuno srecan zbog ovakvog razvoja dogadjaja jer je prebacivanje nagrade iz domena "uradio" u domen "najlepse obecao da ce uraditi" podgrejalo nadu hiljadama badavana poput mene da vec 2011. godine, dok pricekamo da se sledece godine i Borat Sagdijev okiti ovom, kazu nekad i prestiznom, nagradom, viziramo svoje pasose za Oslo! 

Sada kada je sve u principu svedeno na trenutak u kojem je za Nobela potrebno napisati najlepsi sastav na temu "Sledece prolece u mom kraju" - sve je moguce!

Ispada da ce Nobelova nagrada za

Dalo intervju za nas najveci tabloid. OK. Ko sve nije bio u novinama, neka i njega mucenog. 

Onda ga se u jednom trenutku stavlja pred konstataciju:               "Za sve loše rezultate ove vlade krivite Mirka Cvetkovića".

Kraj citata.

FYI -- Mirko Cvetkovic je upravo onaj seriozni gospodin kojeg s vremena na vreme zaticemo na funkciji Predsednika Vlade Republike Srbije.

Odgovara nas opozicionar na tu konstataciju i kaze: "...Srbiji treba energičan premijer koji ima hrabrost da donosi odluke"

Dobro.

And now for something completely different from current politics... and yet, sadly, just about as depressing. A few B92 blog readers have emailed me asking if I have any tips on teaching their wives/girlfriends/boyfriends Serbian. Here's what I know - if you have any tips to add please do.

#1. Be nice. Serbian is a very hard language to learn.

In the first throes of love or infatuation, your new partner will inevitably volunteer to learn your language. Then he or she will actually try to learn some. Unless he or she is a language-genius or you live fulltime in Serbia surrounded

Super što ste svratili, baš mi je drago, raskomotite se...

U moru onih što se prave da se nije dogodilo (da ne računam one koji još drže Slobinu sliku, što javno na zidu - hrabrija varijanta: čitaj „ćao mozgu", preko onih koji ga čuvaju u fijoci - zlu ne trebalo, ko zna kako ćurak može da se okrene...), pored onih komsi-komsa koji bi želeli da se večeras nešto organizuje ali neće da se deranžiraju, čitaj: mrzi ih da se „cimaju", evo male žurke sa virtualnim mezetlukom i 'ladnim pivom...

Kome treba pacov u klopci?

Da li je moguće da niko ne čuje vapaj hora srpskih političara na čelu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u molitvi da im (nam) se dopusti nekakva, bilo kakva, časna odstupnica, kroz neki jezički kalambur kojim bi Srbija prihvatila Ahtisarijev plan praveći se da je zadržala i nešto obraza, ako već ne i svoju teritoriju, imovinu i građane?
I da li je moguće da im (nam) "naši prijatelji i partneri" iz "međunarodne zajednice" tu odstupnicu ne dozvoljavaju, usput ih (nas) još šamarajući, šutirajući u tur i valjajući se od smeha nad našom brukom i nemoći?