не могу другове. све може али то... 

 osvojiti dejvis kup ili gren slem je velika stvar za svakog tenisera na svetu. iz sasvim racionalnih razloga. a i za svakog teniskog navijaca iz malo manje racionalnih razloga ali navijanje nikada i nije bilo bas racionalno. moze li se uz neku posebno nategnutu argumentaciju pronaci i interes da se zakup carsafa (pre?)plati pola miliona eura (ali samo ako marat safin dodje na turnir posle)? sajam knjiga pa atp turnir serbia open, finansijski izvestaji closed. to su brendovi beograda* (treceg najveceg grada na balkanu) po izjavi gradonacelnika, inace sklonog da nesuvislo izjavljuje.

mada, s tim carsafom smo vec dosli na temu - uticaj tenisa na srpsku palanku ili preciznije na srpske palanacke politicare (kao i da ima drugih, bar medju zivima).

Poštovani blogeri

- iskreno dirnut pažnjom blogera AO koji je ponudio da kod njega mogu da objavim svoj    tekst

a

angie, dejan jovic, margos...

ok, prisecamo se tog perioda ali ja necu pisati cega se ja secam. ja imam da pitam.

sta reci onima koji se ne secaju zasto danas sviraju sirene? kako reci onima koji imaju 5 godina da treba cutati minut?

pitam jer treba danas nesto da zapisem na praznoj tabli a ne zelim da sazidam temelj iskrivljenog pogleda na svet.

volim norvesku ali ne na taj nacin. i nikako ne zelim da se danas uce bizarne pesmice

pomozite ako mozete. ozbiljno pitam

 edit:

a nisam jedini koji se pita.

u sta verujete? glasanje dole preporukama. komentar uz glas vredi duplo.

1. sticks and stones can break my bones, but words can  never hurt me

2. sticks and stones can't break my bones, but words can  really hurt me

3. sticks and stones can break my bones, but words can really heal me

4. sticks and stones can break my bones, but words can really hurt me

ps - don't vote for government

Gavrilo Princip navijesti slobodu na Vidovdan 15/28 1914. godine 

BEOGRAD, 28. septembar (Tanjug) - Savezna izborna komisija održala je sednicu pod predsedništvom Borivoja Vukićevića na kojoj su utvrđeni konačni rezultati izbora za predsednika Republike.

овог пута сам озбиљан.

na danasnji dan 2001. godine tadasnjem predsedniku tadasnje jugoslavije vojislavu kostunici u njurorku je uručena nagrada instituta istok-zapad za svetskog državnika godine.

edit: fotografija nije sa dodele nagrade. ukoliko je neko ima neka prilozi.

ко ме зна бар површно зна, зна да презирем јувентус. хладан, корпоративан клуб, с више пара него страсти. имају хиљаде титула али ниједну нису у стању да прославе као романисти. не умеју. нема тог срца, нема те душе, нема те чежње. али то знање о презиру је погрешно, тј баш површно. јуве јесте клуб хладан и корпоративан али не могу га презирати. за њега су играли инзаги и пирло. истина не заједно. милано је ипак мало већи клуб.