Или када се слон нађе у стакларској радњи.

 

 

 

 

(Или: "Дечко, седи се на месту, не седи се код говорнице! Срам те било!" )

 

Прекјуче, у петак увече, на Филозофском факултету је одржана трибина - промоција књиге "Историја Републике Српске" са дискусијом присутних.

 

Promocija knjige "Istorija Republike Srpske": I Srbi "preko Drine" imaju pravo na svoju istoriju (ЛИНК)

 

На том скупу дошло је до инцидента који је преко медија доспео до јавности јуче поподне око два сата.

 

 

 

 

 

Gost autor: not2old2rock

 

Većina vas se seća Fikreta u Legendarnom Specijalnom vaspitanju u kojem umesto da je u učionici na slobodnim aktivnostima on se skita okolo, a usput bi nešto i da prikolje. Za razliku od filmskog obračuna domaca sa lokalnim dripcima koji se odigrava u po bela dana, horor scena u Novom Sadu odigrala se u sred noći. Akteri, tri dečaka od po dvanaest godina i nesrećni skitnica, dečaci su zapalili beskućnika dok je spavao i ovaj je posle nekoliko sati izdahnuo.

 

NS: Dvanaestogodišnjaci zapalili beskućnika (LINK)

 

 

 

 

Недавно је Министарство просвете, науке и технолошког развоја преко својих школских управа послало допис школама, заправо директорима, секретарима и наставничким већима школа, да у оквиру израде новог закона о основама система образовања и васпитања изнесу своја мишљења.

 

28.1.16.%2B-%2B1

 

Да, колико год то изгледало невероватно, у Србији је понекада могуће и водити дијалог о друштвеним питањима.

 

 

До сада сам већ схватио да у сваком миту и легенди, били они урбани или не, постоји обавезно зрнце истине.

Због тога ја и верујем у једну од тих легенди која каже да је покојни и за многе никад прежаљени најбољи син наших народа и народности, Маршал у фенси униформама и доживотни Прешједник СФРЈ,  много волео филмове.

И глумце.

Глумице нарочито.

 

Josip-Broz-Tito-Sofia-Loren01-620x350.jpg 

 
2016-11-25 00:01:59
Budućnost| Hronika| Istorija| Mediji| Politika

Burn, baby, burn!

tasadebeli RSS / 25.11.2016. u 01:01

2256FD3C55CC5D2C362A43

 

 

 

"U Rezoluciji se rad ruskih medija poistovećuje sa aktivnostima terorističkih grupa, poput Islamske države."

 

 
Никада нисам заборавио то септембарско јутро давне 1984. када сам се коначно вратио из војске у мој Београд.
 
Стигао сам возом из Ријеке рано ујутро. Маторци нису били у Београду, врата куће ми је отворила сестра, изљубила ме и вратила се у кревет да настави да спава. А ја сам себи скувао јутарњу кафу, сео на под своје собе, узео један блокчић и направио хронолошки списак свих дела Достојевског који сам током каснијих година помно пратио ишчитавајући све редом.
 
Још увек, и дан-данас чувам то блокче са тим списком дела тог епилептичара, шизофреника, неуспелог револуционара, робијаша, коцкара и вечитог дужника, извесног краткоталасног ФМ писца...
 
 
 
 
 
Ми смо, каже један несумњиво врсни познавалац књижевности, одрасли на америчкој култури, те „ако нешто читамо - читамо америчко". Он, додуше, уочава да се у последње време „помиње и (тај) Достојевски као писац".
 
 
 
 
 
 

нит' су ради Турци изјелице...

 

 

"Је ли, Тасо, а зашто ми не радимо у петак", питају ме пре неколико дана моје колегинице и колеге у школској зборници, све професори, високообразовани Срби.

"Па зато што је то Дан примирја који слави цела Европа, па ето и ми."

"Каквог примирја?"

 "Па у рату. На тај дан је потписано примирје и коначно заустављен покољ у којем је страдало 20 милиона људи."

 "У ком рату?" 

 "Па у Великом рату. Првом светском рату," кажем им ја.

 "Е, свашта! Па где баш сада пред тромесечје када треба да оцењујем ђаке!"

 Добро је, мислим се ја, што колега историчар тренутно није присутан у зборници. Таман би колабРирао као и сваки колабРирациониста да је чуо овај разговор.

 

 

 

tasadebeli

tasadebeli
Datum rоđenja:  07.10.1964 Pol:  Muški Član od:  18.07.2011 VIP izbora:  17 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana