U poslednje vreme sam preterano zauzet van bloga, pa mi je bloger alselone odlično došao da opravda moje izostanke.

Dakle, ladies and gentlemen, reč ima gost autor alselone. 

Big History Project su startovali Bil Gejts (Bill Gates) i Dejvid Kristijan (David Christian) da bi istoriju postanja, od Velikog praska do danas, približili na „hokingovski“ način svima. Po Dejvidovim rečima to je pokušaj da se na jedinstven način objasni istorija kosmosa, planete, Života i čovečanstva i ovaj projekat na interdisciplinaran način pokriva vreme od Postanka svemira do danas.

Prolog

Ovo je blog o dva matematička dokaza koji su tokom poslednjih deset meseci ozbiljno uzbudili svet teorijske, ili čiste matematike. Oba se odnose na prepostavke, ili hipoteze, o osobinama

Pišem ovih dana neki izveštaj, da ispunim obavezu koja me ne raduje niti inspiriše, ali mi od ispunjenja tog posla mnogo šta zavisi. Ukratko, ropski posao kakav svi ponekad moramo da obavimo. Ovaj moj uključuje i dosta čitanja o maničnim i depresivnim stanjima, pa sam naišao na jedan fenomen koji se može direktno primeniti na moj trenutni slučaj, a verujem i na mnoge koji ovo čitaju, makar ponekad u životu ili na život sam. Uostalom, prosudite sami.

Gost autor: alselone

  Da li biste voleli da ovo bude slika noćnog neba koje se vidi sa Zemlje?

Prelepo, zar ne?

Pravi odgovor bi, zapravo, trebao da bude - ne, ne želimo da vidimo ovakvo noćno nebo. Ovo noćno nebo nagoveštava jedan od najdramatičnijih događaja koji se dešavaju u svemiru - sudar galaksija.

У једној причи Чехова наиђем на овакву реченицу: ”Семјон Семјонович је седео на клупици и размишљао  о   незамисливом”.  Чеховљева прича се наставља, али ја сам код ове реченице стао, и моје мисли су одлутале

Dim i magla hladne fuzije 

Od svih trikova koje je pred našim očima izveo Jezdimir Vasiljević, opsenar srpskog političkog cirkusa devedesetih godina prošlog veka, meni je najzabavniji onaj kada je, 1996, otprilike, tada već u bekstvu od zakona, patentirao “elektro-generator zatvorenog strujnog kola” koji, po rečima ovog izumitelja, radi tako da “ruši tradicionalne zakone fizike”.  Iako tehnički detalji ovog izuma nisu nigde

a povodom predstojećeg kraja sveta…

  Kompjuterski generisane putanje tri masivna tela pod dejstvom uzajamnih gravitacionih sila

Zamislite da ste Bog i da živite u potpuno praznom prostoru, beskonačnom u svim pravcima. To je sve – nema zvezda, nema planeta ili galaksija, samo prazan prostor svugde oko vas. I onda, jednoga dana, iz čiste dosade, ili možda inspirisani nekom božanskom vizijom, odlučite da naselite ovaj prostor nečim - planetama,

 Reč ima gost autor alselone 

Čovek često postavlja pitanja o tome zašto smo se našli baš na ovoj planeti a ne na nekoj drugoj, zašto baš u galaksiji Mlečni put a od skora i od pojave teorije multisvemira postavljamo pitanje zašto smo baš u ovom svemiru, u ovakvim fizičkim vrednostima. 

Ovako postavljena pitanja mogu da nas odvuku na potpuno pogrešnu stranu. Jedan od najpoznatijih astronoma svih vremena, Johan Kepler, potrošio je decenije razmišljanja i istraživanja pokušavajući da odgovori na pogrešno pitanje - zašto je udaljenost Zemlje i Sunca baš 93 miliona milja. Odgovor na ovo pitanje kao i na sva slična pitanja nije matematički, on je filozofski. Pravo pitanje nije zašto je Zemlja udaljena od Sunca tačno toliko milja nego zašto smo se mi našli na toj i takvoj planeti.

U Markesovom romanu Jesen Patrijarha opisuje se događaj iz Generalove (partijarhove) mladosti, kada se zaljubio u lepu ali sirotu Manuelu Sančez, i njegovom pokušaju da je osvoji.  Nevičan udvaranju i stvarima ljubavnim, General pribegava jednom skoro mađioničarskom potezu ne bi li pridobio Manuelinu naklonost. Naime, pošto je devojka živela u siromašnom delu grada, diktator naredi i organizuje, tokom samo jedne noći, temeljito preuredjenje ulice u kojoj je devojka živela. Razjurio je pse lutalice, sredio i ulickao travnjake, drveće potkresao, kuće popravio i obnovio – rečju, pretvorio taj siromašni i oronuli deo grada u pristojan i udoban životni prostor.  Kao iz bajke, može se reći.