Pre neki dan u naletu dosade, odlucim da prosetam (ovde, gde niko nikada ne seta) do obliznjeg trznog centra. Nije daleko, kada iz moje ulice bacim pogled preko palmi, cini mi se da vazdusnom linijom nema ni petsto metara. Eh, vazdusnom linijom... Pominjao sam vec da ovde niko ne pesaci osim od prodavnice do prodavnice, ali neke setnje poput "aj'mo do Kalemegdana peske

Decacki san se konacno ostvario - prolece je, a ja zaista ne zivim u Beogradu. Samo sto tada nisam razmisljao o svim stvarima koje to zivljenje van Srbije nosi sa sobom. Dok ide "Lonely Day" od System of a Down pokusavam da vidim razlike u mom zivotu u odnosu na prethodna proleca...

Budim se u 7h ujutro, i uz vezbe proveravam mail - isto kao i u Srbiji. Tusiram se u kadi i silazim sa drugog sprata gde me ispred ulaza ceka skuter - isto. Od stana do posla petnaestak minuta motorom - isto. Na poslu isti dosadni klijenti sa uvek istim dosadnim zahtevima koji unistavaju i najsitniju

Kao sto mi neko rece: "Pa, sada ti tamo moras i kod zubara, doktora i frizera, sve tamo moras da radis!" Da, to ja jesam drzao negde u zapecku mog mozga, ali tek kada dodje do prvog susreta sa nekim od tih svakodnevnih rutina onda postanes svestan da nisi vise u Kanzasu, i da te je tornado odneo negde daleko, dalje od Oza! Za zubara ne brinem, ionako nikada nisam imao problema sa istima, osim sto su me redovno izbacivali iz ordinacije kada god dodjem jer im navodno trosim vreme sa "zubima poput bisera koji se ne kvare", kako su ih atributisali. Sto se tice doktora, iskreno se nadam da necu imati

Kao sto sam vec pisao Malezija je zemlja raznolikosti. Vecinski narod su Malajci,slede ih Kinezi , pa Indijci i Indonezani, ima dosta i Filipinaca i Tajlandjana. S'obzirom da sam ja na severu zemlje, gde su Kinezi vecinsko stanovnistvo, ja i nemam neki osecaj da se nalazim u Maleziji, vec kao da sam u sred Kine! Kinezi na ulici, po prodavnicama, u kaficima, po firmama, gde god da

Muka mi je od svega ovde. Od dnevnopolitickih tema kojima se svi bave, prepricavaju i komentarisu. Nikada mi lepse u zivotu nije bilo nego kada sam prestao da pratim politiku, i zalosno moram da priznam da me to polako popusta. Ocigledno sam predugo opet u Srbiji pa je to nekako i normalno.. tako bar kazu svi oko mene.

NE! To nije normalno, izvinite! 

Kada odes daleko od svoje zemlje, pa kada te tamo pitaju kako je bilo odrastati pod bombama a ti kazes da je bilo "normalno" pa kada vidis njihove poglede tek onda shvatis da to NIJE nimalo normalno...

Nakon 4 godine odsustva i putesestvija po Aziji put me je ovog leta odveo u Hrvatsku, u kojoj nisam bio bas od te 2009.godine. Nisam ni sanjao da kamen, maslina i miris rogaca mogu da nedostaju, ali eto i to mi se desilo, a da nisam ni bio svestan dok se nisam susreo sa svim tim.

Nije mi smetalo sto sam isao autobusom umesto kolima, ni sto se nije moglo spavati tokom puta zbog reli voznje vozaca nam milog, ni to sto idem na svega deset dana, nista nije moglo umiriti pozitivno uzbudjenje zbog povratka na mesto odrastanja.

Kineska cetvrt, kao u americkim filmovima - male radnje, niske zgrade, ma sve je nisko! Ulazimo u neki prolaz, penjem se stepenicama, tu zivi njihov prijatelj koji drzi salon za masazu. Izuvaju se pri ulasku, mislim se u sebi, ja ako se izujem, posle dvadesetak sati putovanja, trebace im duplo vise mirisljavih stapica nego sto je upaljeno, ali red je red, i morao

Posle dva meseca boravka u ovoj nadasve cudnoj i veoma mirnoj i lepoj zemlji desilo se i neminovno - upoznao sam konacno domacine - Malajce. Vec sam pominjao kako sam ovde okruzen Kinezima i da idem kod frizera Indijca, ali Malajce jednostavno nisam imao prilike da upoznam malo bolje. Nista o njima nisam znao osim da su malcice tamniji od nas i da su muslimani. To sam primetio odmah po sletanju, jer su sve zenske osobe imale pokrivene glave maramama, tj.burkama. Crvenkapa, zutokapa, tufnokapa ili sarenokapa - ima ih raznih, samo sto ne primetih nigde vuka, ali o zivotinjama drugom prilikom.

...ovu recenicu treba svako od nas da ponavlja u svojoj glavi...

 

...ma sta radio...

 

...ma gde bio...

 

...ma sta mislio o Njemu...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dalibor Kokic

Sledece jutro me budi neko, ispostavice se jos jedna(!?) od sestara koja je sinoc dosla kasno, pa je nisam upoznao, trazi nesto u sobi i izvinjava se sto me probudila.

Govorim da je u redu, ionako sam ja okupirao njihov prostor. Izlazim iz sobe u nameri da dodjem do kupatila, ali treba preskociti nekih dvadesetak nogu cija tela jos spavaju. Oprezno i tiho preskakutao