Negde pred Novu godinu, na pitanje jedne prijateljice, šta želim u 2009.god. rekla sam - u 2009.god. hoću i želim da učim francuski. Ovih dana sam u potrazi za dobrim učiteljima. Ovaj mačak Henri, izgleda da je uzeo 30-tak časova, sudeći po onome kako govori francuski. Ja ću uzeti više časova, a pošto sam sluhista i volim da učim, neću zanemariti taj svoj dar, iskoristiću ga i govoriti bar za klasu, dve , bolje od njega.

Krenula sam mojim starim Renoom4 od kuće. Nisam prošla ni par desetina metara, kad sam naišla na kraj kolone vozila, i skontala da je veoma dugačka , čim sam već nakon par desetina metara od kuće, došla na sam njen kraj. Opet rampa!

Ispred mene… automobila i raznih... do zaprežnih vozila …u tri reda! Kolona od skoro par stotina metara. Gužva. K’o da idemo u Evropu ili na more , a ne u centar Novog Sada! Svi stoje, nervozni k’o zapeta puška i čekaju start kao na trkama. Škrgućem zubima od besa. Čuje se neki neodređen pisak i … evo nadolazećeg uzroka

Da mi je neko rekao da ce doci dan kad cu ja biti u stanju da citam chick-lit stvari , rekla bih mu da je to nemoguce i da nemam vremena i nerava za te gluposti. To sam uvek stavljala u rang srceparajucih novela i zaobilazila u velikom krugu. Neki dan je bio Dan knjige , ili tako nesto, odlucim da svratim u moju omiljenu knjizaru, u kojoj uvek zaglavim, i odlucim da sebe castim povodom tog dana jednom neuobičajenom knjigom. Odlucila sam se za Plum Sykes i njeno chick-lit delo "Bergdorf blondes", ili kako ga mnogi zovu, samo "BB-s", toliko je popularno . Zbog surrounding circumstances, dosta

Поред свих обавеза, нађем бар с времена на време, који сат, да свратим у ону моју агенцију о којој сам вам већ писала, и обиђем оне моје. Разрађено је то, ради само од себе, нема више оних страшних писама с темама о суициду, (најело се то па побеснело!) али кад навратим, увек ми издвоје пар неких писама, којима се људи, а посебно, божемеопрости,

Opet jedno pitanje koje me u mom nasumičnom razmišljanju saleće. U poslednje vreme sijaset tumača majanskog kalendara, skoro sladostrasno nam saopštava - džaba ste krečili ! Složićemo se u jednom, da ništa ne traje večno. Bilo da su to planine, mora , svetovi, ili udaljene zvezde. Sve to bledi i nestaje , sooner or later. Mi, kao bića koja takođe nisu večita, prihvatamo to kao činjenicu.  Jednoga dana nestaće naša rodbina, prijatelji, političari, pa i mi sami, a i zemlja će jednoga dana prestati da se okreće oko svoje ose.

Pitanje je "Kada?"

 Po

Na današnji dan 24. septembra 1936. rodio se Jim Henson, tvorac Muppet lutaka, koje su obeležile period od 1976-1981 god., i mnogih drugih, setimo se Sesame str. Danas bi imao 72 god, i sigurna sam da bi nas još uvek uveseljavao.

Kreirao je fantastične i ljupke lutke i karaktere, kojima je pozajmljivao svoj glas-Kermit, Ernie, Rowlf the dog, Swedish chef i dr.

Bio je čudesan taj njegov svet lutaka i karaktera, pa ću danas, pošto sam full of atrocity, pokušati da se nasmejem, jer laughter through tears, still heals ! "Zaroniću" u moje tavanče sa vintage šmekom, i izvući

Tog septembarskog popodneva gledala sam kako gori. Kuća gde smo odrastali.

Spustila sam slušalicu, a olovka koju sam držala u ruci, ispala je iz nje i otkotrljala se niz pod balkona. Kotrljala se sporo do ivice, a ja sve što sam mogla bilo je da je gledam kako se kotrlja. Kad je nestala iza ivice, pomislih kako je to jedina olovka koju trenutno imam. Momenat saosećanja sa nedužnim prolaznikom par spratova niže, proleti na kratko mojom glavom.

Obuhvatilo

Nisam mogla da se obuzdam , a da vam ne pustim ovaj video nekog australijskog kantri pevača na koji sam naišla nedavno na mom omiljenom "boingboing"-u . Suze su mi pošle na oči od smeha, dok sam slušala ovu pesmu. Setila sam se mog sina kad je bio tinejdžer, i njegovih "opširnih" razgovora sa nama roditeljima.Klešta su bila igračka... za obdanište.... preslaba alatka , da mu izvučeš reči iz usta. A tek smejanje, kao lud na brašno, nečemu što nama uopšte nije bilo smešno! Simpatične godine! Da poludiš! Moja dobra prijateljica i njena ćerka upravo prolaze kroz tu

Za Novu godinu smo pozvani... ne znam ni gde... sve ! Obući ću farmerke, čizme, kapu, šal i neku toplu jaknu. Ponećemo po neko piće, i otići prvo u našu kafanu, koja btw, radi kao i svakog dana, i gde smo svi "rodbina". Ko nema bolju ideju, može da ostane tamo, sve neobavezno, celu noć.

Izaći ćemo malo napolje da čujemo Masima i vidimo neke ljude. Kad se smrznemo idemo kod prijatelja, standardna priča. A , onda tamo...igranka bez prestanka, divljamo uz stare stvari, i puca nam prsluk...

Ovako mi to, obično, uloodimo se, i nema stajanja, do jutra...

Ovoga puta, javljam se inspirisana njanjinim postom od nedavno. Uz nekoliko kvalitetnih linkova naslutićete vi i poneko mišljenje iz moje perspektive, i gledanje na svu tu think geek materiju. Ovo što sam našla na TED.com, jednostavno je fenomenalno! Dakle, radi se o Siftables projektu, o kompjuterizovanim, mislećim pločicama, koje možete slagati, mešati vašim rukama, po vašoj želji, a pomoću kojih onda možete računati, svirati, tj. praviti muziku, pričati sa