Ja Milan Jovanovic sa alternativnim identitetom Strongman Majamovic se kandidujem za ombudsmana za negu i zastitu prava seksualnih manjina. Nudim se da sa porodicom, kao strejt osoba prisustvujem svakoj gey paradi u Srbiji i zalazem se za jednaka prava. Nudim se da pisem clanke i ucestvujem na tribinama da pomognem da se promeni ukorenjeno uverenje da seksualno razliciti ljudi nemaju ili imaju manje prava.

Ovo je jedan atipican tekst. Ovo ne pisem kao Strongman, osrednji bloger vec ovo pisem kao Milan Jovanovic, suprug, otac i sin. Ovaj blog pisem kao covek koji veruje u porodicu, moral, cast, ... Ovo pisem kao covek koga tiranija, nepravda, licemerje,... nerviraju.

Ovaj blog se bavi pravima seksualnih manjina, seksualnih vecina, dece, odraslih, muskaraca, zena,... Ovim blogom zelim da ukazem na jednu degutanu pojavu o kojoj nedoreceno komentarise, o kojoj se suska u kulorarima bloga, razmenjuju se poruke, chatuje se... Nije lepo da kazem ali imam utisak da ako ja to ne kazem niko nece uzeti na sebe rizik da bude izlozen lincu necega sto je postalo karikatura gradjanskih i drugih prava. Ok. Tu sam. Ali cu da kazem. Gledamo se u oci.

Tog avgustovskog popodneva godine 256 pre nove ere, u Atina je bila nesnosna vrucina. Da je tada postojao Kamenko Katic, a nije, on bi sigurno proglasio Atinu najtoplijim gradom u Evropi. Stanovnici luksuznog, novosagradjenog atinskog naselja Akropolj su mahom sedeli u debelom hladu svojih vila ili su pak bili na privatnim plazama, krijuci se od vreline koji bi topila asfalt da je bio izmisljen, a nije. Da je postojao Kamenko Katic, a nije, on bi savetovao starije Akropoljce i ljude sa srcanim problemima da ne izlaze na sunce bez preke potrebe. Mudri Akropoljci su uvek bili ispred svog vremena i kao da su culi na TV nisu puno izlazili iz hladova lenjih rezidencija. Ulice Akropolja su bile tuhe. Tihe i puste. Skoro puste... Dva mlada policajca, Galis i Janakis, lenjim koracima su obilazili sektor 1. Njih dvojica su bili poprilicno nadrndani jer su morali da budu u uniformi u da patroliraju vrelom Akropoljkom kaldrmom umesto da uzivaju na plazi. Obojica su iz obliznjeg Termofila dobili prekomandu u policijsku stanicu Akropolj. Nema vise lezernog setnje u kratkoj policijskoj togi na dugoj plazi Termofilskog tesnaca. Nema vise nacara za sunce i mleka za suncanje. U prestonici je zelezna disciplina i mora da se nosi se nosi prestonicka uniforma. Nosili su dugu togu, cizme, stit, mac a i slem sto je prilicno nezgodno na ovoj vrucini koja bi topila asfalt da je izmisljen, a nije. Za pendrek nisam siguran ali tu je bio mac.

Kako saznajemo iz dobro obavestenih izvora 08.08 2008 godine u 20:08, u okolini Belanovice, uhapsen je mladic R.M. star 22 godine, pod sumnjom da je izvrsio delo teske kradje obijanjem trafike "Vise od autonomije - manje od nezavisnosti".

Za R.M. njegove komsije kazu da je fin momak koje pohadjao vecernju ministarsko/policijsku skolu, dok se preko dana se bavio tihovanjema. Saznajemo, jos, da je R.M. veliki

Kvalifikacija "ona je kurva" u drustvu obicno nailazi na zgrazavanje. To je, kao, nesto najgore. Vrlo cesto nije jasno da li je profesionalna kurva, ono *ebe se za pare ili je kurva po seksualnom ubedjenju, odnosno *ebe se kad joj se hoce. A meni kad nesto nije jasno, ja i pitam. Sta to podrazumeva i zasto je nazivaju kurvom? U vecini slucajeva je odgovor da se ona *ebala sa svima. I? Pa nema i. Mi se takvog njenog ponasanja gnusamo. Pa sta je tu za gnusanje? Koji muskarac, bez grize savesti, ne bi pristao da bude "kurva"? Sta ces lepse? Po*ebao si sve zenske iz blize, srednje daleke pa i dalje okoline a nemas tendenciju usporavanja. Pa zar nije to ono o cemu vecina muskaraca masta kad ugasi svetlo i mrda rukom ispod pokrivaca. Totalno seksualno posedovanje celokupne zenske populacije. Takav muskarac se u Srba kotira jace nego kraljevic Marko ili bilo koji drugi super heroj izuzimajuci Batu Zivojinovica. Takav muskarac nosi orel i titulu "*EBAC". Drugari ga tapsu po ramenu a devojke ga ceznjivo gledaju. Momci koji ga nepoznaju javljaju mu se sa cak druge strane ulice. Dok ono sto je za muskarca oreol slave, to je za zenu krst koji mora da nosi. Niko je ne tapse po ramenu. Nazivaju je kurvom. Gnusaju se. E jebi ga! Kako to, ista ulica u jednom smeru lici na auto put bez ogranicenja brzine a u drugom smeru nije ni asfaltirana i ne savetuje se za voznju? Kako to gnusanje lepo funkcionise kada su zene u pitanju a zapinje kroz palatalizacije, jodlovanja i dezintegracije pa se niko ne gnusa kada kolega muskarac koristi pokrete kukovima da bi dosao do sopstvenog zadovoljstva.

"Kad deca nisu besna kuca nije tesna"

Kod mene, u Nis. se kaze: "Nek' je sa srecu!"

Ono sto mi se, kod rodjenog borca, dopalo je reakcija na njegovo prvo povracanje kod duge serije hack cucnja. Video sam ga da je poceo da povraca, ali je nastavio kao sto mu je bilo zacrtano. Bilo ga je sramota, ali se je i malo zabrinuo. Cutao je ceo trening i tek na rastanku, nakon kratkog ali ubitacnog treninga, me je pitao:

"Milane, pitam teoretski... Ako povratim dok vezbam jel nezdravo? Jel se desava?"

"Ne brini, povracaces 3 - 4 puta mesecno. You can puke but you still gota keep going!"

Majami Bic je bio nalik Vrnjackoj Banji. Pun penzionera koji su dosli da greju promrzle kosti nakon decenija jurenja americkog sna. Sa ekspanzijom klima uredjaja postalo je prijatnije za boravak i mladjim ljudima brzeg temperamenta i vrele krvi. Priznajem i ekspanzija trgovine kokainom je, takodje, doprinela da se Majami pretvori u tresnjicu na na vrhu kolaca najporocnijeg provoda.

Sada je u Majami Bicu dugo vrelo leto, a nakon toga ide vruca jesen, pa topla

Pristojnost, odmerenost,... to su prve reci kada pomislim na Milana odnosno Micu, kako smo ga zvali. Bio je odgajan u duhu plemenitosti i dobrote, necega sto je skoro iskorenjeno u danasnje vreme. Roditelji intelektualci. Majka Sumadinka, stomatolog, zbog problema sa kukovima, teze pokretna. Divna zena, plemenitih crta lica. Pokojni mu otac Ljubisa, arhitekta cini mi se. Tih, pametan, duhovit covek.

Isli smo u istu osnovnu skolu, "Ucitelj Tasa", najstariju u Nisu.

Blic, 11. jun 2008

Mlada Katarina Vučetić, manekenka iz Niša koja je pre dva dana zaustavila Mirka P. (44) da ne skoči s mosta, kaže da će joj taj dan zauvek ostati u sećanju. Ona veruje da se sve u životu dešava s nekim razlogom i smatra da je sudbina baš nju u tom času poslala na to mesto. Takođe, odlučna je u nameri da uskoro pronađe Mirka i ode s njim na piće i razgovor.

Katarina se vraćala sa kastinga i odlučila da peške pređe Brankov most.
- Ni sad ne znam zbog čega sam to rešila, kao da me je nešto jače od mene vodilo. Pri sredini mosta ugledala sam policiju i gospodina koji je stajao s druge strane ograde. Pogledala sam ga u oči i u momentu mi je sve bilo jasno. Upitala sam ga zašto to radi, život je lep, možda je samo ružan dan. Odgovorio je da ne zna i tad sam shvatila da me je prihvatio - priča Katarina.

„Vi ste tu zbog vaših duŽnosti, ona nije“
Između dvoje slučajnih poznanika u kritičnoj situaciji razvio se iskren i otvoren razgovor. Katarina je shvatila da čovek nije bolestan već emotivno ugrožen i da mu je neophodna pažnja. Pogotovo je, kaže, pogodio momenat kad je policiji rekao „Vi ste tu zbog vaših dužnosti, a ona nije“.
- Rekla sam čoveku: „U tvojim očima vidim da možeš više. Imaš dvoje dece i za njih treba da živiš. Verujem da ćeš preći na moju stranu“. On je zatim pozvao mene da pređem na njegovu, ali odgovorila sam da sam već na njegovoj strani, čim sam tu. Ključni momenat bio je kad sam ga pozvala na kafu i sok, i to da on časti. Pružila sam mu ruku i rekla da nije lepo da me pred tolikim ljudima odbije. Samo me je pogledao i pružio ruke, a ja sam ga zagrlila i čestitala na hrabrosti kojom je uspeo da prebrodi taj trenutak - priseća se Katarina.