Foto: Reži Kolombo

 

Dan Svetog Martina je praznik koji se u seocetu Pesi, u predgradju Ženeve obeležava u prvoj polovini novembra. Ako se, kao ove godine, dogodi kasno miholjsko leto, eto izuzetne prilike za lep ugodjaj koji nose šetnja brežuljcima posutim vinogradima, domaćinska atmosfera i sjajna vina.

Moj gost: Marijana Terzin, PR Amaterskog pozorišta Dadov

 

Ovih dana, Alternativni pozorišni centar Dadov u Beogradu obeležava 50 godina rada. Gotovo pola veka, Dadov predstavlja svojevrsni fenomen naše kulture. Nastao daleke 1958. godine u neobičnim okolnostima adaptirane privatne zgrade u Molerovoj 33, na Vračaru, Dadov je počeo rad sa idejom o repertoarskom, alternativnom pozorištu koje je trebalo da bude neka vrsta protivteže profesionalnim teatrima, poput „of Brodveja”, pariskih džepnih pozorišta, londonskih eksperimentalnih i sličnih trupa.

 

Dadov je skraćenica za "Dramski atelje Doma omladine Vračar". I to je bitno danas, pola veka od osnivanja, kada slovi za “republiku slobodnog duha, centar asfaltnog humora, beogradsku emociju” koja je uspela da na scenu iznese sve što drugi nisu mogli, hteli ili smeli da igraju i odneguje stotinak eminentnih glumaca, reditelja i dramskih pisaca.

Puškar je jedno od pet damova - svetilišta u Indiji koje bi svaki Indus trebalo da poseti za života. Obično se na hodočašća kreće kada čovek obavi sve važne poslove u životu: okući se, izrodi decu i izvede ih na životni put, ostvari poslovni uspeh - kada mu ostane da duhovnim pročišćenjem tekući život počne da privodi kraju i priprema se za onaj naredni. Indusi veruju da svako treba da proživi 82 miliona života, neke lepe a neke i ne.

 

Radoslav Stojanov, radnik "Šinvoza", umro je na protestu u Beogradu, u Domu sindikata, pre par večeri. Njegova kćerka Natalija, pamtiće poslednju rečenicu koju joj je rekao: - Žao mi je, mila, što nismo zajedno proslavili tvoj rođendan.

Njegov kolega Dragan Perić ubio se 31. avgusta. Dragan je umirao sa fabrikom - pričaju njegove komšije. - A, kada je bilo izvesno da neće moći da vrati kredit banci za školovanje sinova, presudio je sebi.

Pre nešto više od dve godine, ubio se i Milija Jovanović. Dva sata pre Milijine sahrane, njegova supruga rodila je sina.

Avganistan, priča prva

Bon je otelotvorenje promene. I to one duboke, uspešne, stalne, tekuće. Kada je Berlin podeljen i ostao opkoljen najpre Sovjetskom okupacionom zonom a zatim i Demokratskom Republikom Nemačkom, gradić na obali Rajne, malte ne igrom slučaja postao je glavni grad Savezne Republike Nemačke i odlično služio toj nameni u periodu stabilizacije i intenzivne obnove unuštene i osramoćene zemlje. Nestankom komunističkog bloka i prisajedinjenjem DDRa matici zemlji, prestonica se vratila tamo gde joj je mesto. Berlin je, prirodno, ponovo postao prestonica ujedinjene Nemačke. No, Bon nije čekao da doživi zlu sudbinu zaboravljenog i napuštenog grada. Grad je bio dovoljno pametan i sposoban da ne posustane, da se dočeka na noge i da nadje novu budućnost i novu snagu. Primer promena kroz koje je grad prošao je više nego poučan i treba ga proučavati i koristiti.

Danas je u Londonu, izmučen rakom pankreasa, od plućne embolije umro Džon Lord. Bio je jedan od osnivača i autora kultnih pesama grupe Dip Parpl.

Središnja, glavna ulica Madrida ove godine slavi stogodišnjicu. Prostire se od Kale de Alkala na istoku, samo par stotina od Prado muzeja, pa do Placa Espanja na zapadu i deli Madrid na severozapadnu Malasanju i istočnu Čueka. Centralna je gradska arterija, svojevrsan izlog grada, sastajalište i promenada, centar poslovnog života, ali takođe i stecište putnika, hipika, prostitutki ili jednostavno prolaznika sa jednog na drugi kraj grada.

Ceo vek Velika ulica odiše istim živim ritmom i provlači posetioce baš kao i njujorška Peta avenija ili Brodvej, londonski Konvent garden, pariska Jelisejska polja ili rimska Via Vitorio Veneto. Mada samo kilometar ipo dugačka, Velika ulica je najpozatija ulica u gradu, pista kojom su šetali i danas šetaju slavne ličnosti i pravi magnet za posetioce. U ovu ulicu i kvartove koji je povezuju hrle svi koji žele da osete ritam Madrida, popiju kafu u nekom od kafića, pogledaju dobru predstavu, film ili koncert, kupe knjigu, muzički ili disk sa filmom ili nešto u luksuznim prodavnicama i budu obasjani svetlima velegrada. I to sve u velelepnim i monumentalnim zgradama koje su projektovali najpoznatije španske arhitekte prve polovine prošlog veka.

Oltar u Katedrali Svetog Bava u Gentu smatra se najčešće kradenim umetničkim delom na svetu. Od kada ga je 1432. godine završio Jan van Ajk, ovo monumentalno delo je nestajalo, kradeno u tri rata, paljeno, rasklapano, kopirano, falsifikovano, krijumčareno, prodavano na crno, prebojadisano, cenzorisano, sakrivano, vraćano kao ratna reparacija, umalo razneseno, otkupljivano. Napadali su ga rušitelji ikona, oduzimali za Napoleona i Hitlera, hvalili Luvr i Pruski kralj, oštećivali konzervatori, sakrivali u podrumima zamkova i tajnim rudnicima soli, koristili kao sredstvo diplomatskih nagodbi, spasavali Austrijski dvostruki agenti. Kradeno je sveukupno 13 puta. Sve to doprinelo je stvaranju fame o najtraženijem i najžrtvovanijem umetničkom delu. Ako nije najuticajnije umetnilko delo na svetu, onda je verovatno najznačajnije u istoriji krađa umetnina.

‬Riots in England - one view‪

Photo: Lewis Whyld/PA/AP

‬Queen has a verse in their famous song "We are the Champions" that usually doesn't catch the ears of those listening‪: "No time for losers"

‬Recent events in big cities in England have me wondering if the losers have finally decided to take things into their own hands and make their‪ "own time"?