Trebalo bi da pisem kako se izgovara, jer mi se dopada tako slobodna upotreba samoglasnika  Inace, znaci „mesto gde se dolazi da se pokloni" ili tako nesto, posto potice iz vremena kada je jedno od plemena osvojilo regiju, pokorilo lokalne i onda napravilo grad gde su pokoreni trebalo da dolaze da se poklone vladarima.
Nego - Djibo, dan drugi, odosmo dalje u pustinju (ja i dalje tvrdim da smo vec usli u Saharu, ma sta geografija pricala), do Baraboulea, nekih 15ak km od granice sa Malijem. U Barabuleu vidimo najvece drvece fikusa koje sam do sada video, samo mi nije nikako jasno odakle

Putujemo u Sahel......yey!!!! Nadam se da je ovo sto osecam ono sto cu osecati ostatak puta..mada, i dalje hocu da budem negde drugde. Niko iz Bg mi ne pise, a ja bih da sam u Bg ovo jutro i da se budim kasno i da gledam jasenove sa prozora. Niko mi ne pise ni iz Indije/Tanzanije/Vijetnama/Japana/Amerike/Fidzija/Australije/Nemacke/Kirgistana/Koreje/Uzbekistana/Turske/Italije/Tanzanije/Perua/Brazila/Kostarike/Venecuele/Skotske....a mogli bi, znam gde su, bas recimo ovo jutro. Kopka me pitanje od juce, kuda bih bezao da hocu da pobegnem.............ispostavlja se da je jedini odgovor

Danas bese radni dan u Ouagadougou – u nedelju je bio neradni dan u pravom smislu – nista ne radi, ukljucujuci i Grand Marche (koju sam hvala bogu uspeo da izbegnem. Mrzim pijace, pocev od Vidikovacke, Zelenog Venca, Kalenica, Banovog Brda, Misir Bazara, Floreasca, Union Squarea, Grand Placa (Marakeskog, a i drugih) i svih ostalih. U nedelju sam blagoizvoleo upoznati i saradnicu iz ranijespomenute neefikasne multilateralne organizacije i sad mi je jasnije zasto je neefikasna. Da ne bih olajavao, saradnica je pocela da uci francuski prosle godine (i osim gramatike, recnika i

Pojma nemam zasto pisem ovaj tekst, osim da mi je inspiracija bila konstatacija moje koleginice da toliko nije imala sta da radi u Ouagadougou prosle nedelje da je pocela da pise blog o putovanju. Ovo ce najmanje biti blog o putovanju, barem ovom, a vise o putovanjima, sto fizickim, sto psihickim. I bice kucan ovako, bez dijakritika na c i s, jer slepo da kucam znam samo na engleskom, a da nabadam sh i ch ne mogu gledajuci (da ne spominjem z i y naopacke) bi mi oduzimalo previse vremena. Vremena, koje kako se cini nije da necu imati, nego me nervira neefikasnost :) Tekst nije putopis,