Dan prvi: Danas nas je uhvatila lavina na cetiristo metara od vrha…srecom smo uspeli da se sakrijemo u pecinu. Sad smo zaglavljeni ovde.  Imamo hrane za tri dana, imamo resho da topimo sneg za pice. Nadam se da ce iz baznog kampa poslati ekipu cim primete da nas nema. Sanja je malo nervozna, pokusavam da je smirim koliko mogu

Dan treci: Jos uvek nista. Kopao sam

Gorka aroma zaborava, neminovnost na delu. Zivot ide dalje, nove price se pisu, svaki dan stranica jedna. U proslosti nema buducnosti, u buducnosti proslosti nema. Sada i ovde, to je jedino vazno.

Historia est magistra vita…i toliko samo znati treba. Ne okreci se sine, i meni je moj otac pricao, u kontekstu drugom. Slusam oca, mudriji je. Slusam oca, sledim svoje

Sine moj...slušaj šta ti tvoj otac zbori. Nemoj i ti sine praviti iste greške. Nemaš razloga, jer imaš mene. Ja sam u životu mnogo grešio, mnogo puta radio stvari koje nisu ispravne. Kajem se sad, ali slaba je uteha...zato ti sine moj ovo i pričam.

Škola je važna, veruj mi. Ja sam to kasno saznao. U školi se više od škole uči, uči se život. Stiču

Ja sam kondor. Veliki, mocni. Letim iznad Anda, tamo gde niko ne moze. Gledam svet sa ove visine, tako je mali, tako je smesan. Letim i razmisljam…koliko bih visoko mogao kad bih hteo…

Ponekad zamahnem svojim krilima, cisto da uhvatim vazdusnu struju. I to me mrzi, ali eto, mora se. Letim iznad planina, iznad oblaka, iznad svega. Samo je sunce iznad mene, miluje

-Halo
-PA GDE SI BRE CEO DAN,ZOVEM TE STO PUTA !!!
-Nemoj da mi se deres u slusalicu,spavao sam,boli me glava
-PA POPIJ KAFETIN...IMAS POLA SATA
-Rekoh ti da se ne deres...i kakvih pola sata,sta pricas?
-POLA SATA DA SE SPREMIS...IDEMO
-Slusaj kume,ako ne prestanes da vices,stvarno cu da ti spustim slusalicu
-Dobro,ajde...za pola sata

Godina 1973. Jedan mladic, iznosenog kaputa, stajao je na autobuskoj stanici i cekao. Nije znao koji autobus ceka, znao je da ce da udje u  onaj koji prvi naidje. Za Beograd ili Zagreb, svejedno. Naisao je beogradski, on je seo u njega, i za sobom ostavio sarajevska nocna svetla, a sa njima i sve svoje uspomene, citav svoj predjasnji zivot.

Da, slavlje svuda oko mene. Sretna vam nova…ova…pa onda ona…i unapred kineska. Zelim vam sve naj naj, budite haj, pravo u raj…bla bla bla

Vesela lica, puna ih soba. Tebi zelim ovo, tebi ono…u godinama smo, uglavnom su deca zelje…i naravno zdravlje. Lako prelazi to preko mojih usana, primam tudje poljupce, i njihove zelje. Stanite malo, cekajte.

Osnivam partiju. Krajnje je vreme. Jer shvatam da nikome ne pripadam. Niko moje interese ne brani. E nece moci tako…

Partija ce okupljati sve nas jadne i nezasticene – pusace. Da, dosta je bilo ugnjetavanja. Dosta je bilo mrkih pogleda. Ako postoji pravda za Urosa, za gej-populaciju i ratne zlocince, onda ne vidim zasto bi mi pusaci bili u zapecku. Hocemo

Ko to nocas kuca na moj prozor? Ko to hoce da udje? Lakse malo, slomice se staklo. Pokazi se prvo…ko si, odakle si ? Ko te salje? Lozinku daj…

Ne otvaram ja svakome. Da to cinim, puna bi mi soba bila. Zato, tutanj. Znam da sam gad, takav sam se rodio. Zelim da budem sam...

Nekad sam pustao da udje svako ko kuca…a ne vise. Naucio sam lekciju.

Voleo sam je. Jako, najjace. Odgovorno tvrdim, retko ko je voleo tako. Voleo sam je dugih sedam godina…ma lazem, voleo sam ja nju mnogo duze…jer u pocetku nije htela ni da cuje za mene. Zainatio sam se, jer sam znao da vredi. I vredela je, svakog minuta, sata, dana, meseca…koje sam ulozio u osvajanje nje. I naravno, upornost se isplatila…uvek se isplati. Nije bilo srecnijeg od mene…

Danas je dvadeset sesti Januar…danas bi bilo osam godina nase veze. Pomesana su osecanja. Suza krene, suza se vrati. Secanja su tu, ne blede. Malo je ruznih. Volim je, lagao bih