Čitulju ovu pišem velikom čoveku. Velikom umu. Velikoj duši.

Čitulju pišem a čoveka oplakujem. Suze klize, slova mute. Blagi jecaj duša ispušta.

Nije se lako od čoveka oprostiti.

Da je bio lošiji, ne bi teško bilo. Da je bio bolji, ne mogu ni zamisliti.

Teška su slova koja se mrtvoj duši posvećuju.

Bio

 

 

Koji je razlog naseg postojanja? Ha? Filozofsko suvise? Ok…ajde ovako…sta vas u zivotu najvise usrecuje? Znam da sada naviru odgovori ko ludi, zavisno od

Izmakao sam stolicu ispod sebe,i za tren je sve bilo gotovo…gusenje, mrak, neka svetlost, sve jaca…a onda-sto za rulet !!!

-Dobar dan gospodine, polozite ulog

-Ali, ali…sta je ovo?

-Kako sta je…pa rulet

-Vidim da je rulet…ali odakle, kako…pa ja sam…

-Da,jeste…ali ovde se odlucuje gde cete dalje…polozite ulog

 

 

Hajde brate da se zarakijamo.

Nek topovi tuku. Nek kursumi lete. Neka straze vicu.

Nek ratuje kome se nocas ratuje

Meni se nocas sa tobom besedi…

Jel se secas ,onomad, kad smo bili klinci? Kad smo zajedno, bez razlike, za Bajram isli od kuce do kuce i trazili pare i kolace? Pa onda opet za Uskrs na jaja isli? Ko je tad

 

Pogledom me svojim okamenila. Prodoran pogled, tako nežnog bića, nisam ni sanjao da me može tako oboriti. Pogled nežnosti, pogled iskrenosti...pogled sanjara, čiste duše. Pogled u mene...

 

Osmehom me svojim očarala. Vesela duša ta je moju dušu veselu probudila. Nešto što je dugo uspavano bilo, što dugo nije svetlost dana videlo.

Suma hrastova iznad kuce moje. Suma stara, prastara. Ni najstariji se ne secaju. Suma moja, mog detinjstva slika…

Malen sam jos bio kad mi je moj stari branio. A ja sam u inat hteo. I isao sam, krisom. Svakog dana sve dublje, sve dalje. Svakog dana novu sam avanturu smisljao. A pred vece sam se vracao kuci…pre oca, da ne bih batine dobio.

Kad sam momcic postao,

 

 

 

Ima jedna…bezobrazna

Startovala me preko MSN-a…uzas jedan

Kaze, svidja joj se kako pisem…ma kakvo pisanje, kazem ja, sve je to fikcija

Ma nema sanse…misli ona da sam ja nekakva romanticna dusa…svasta. Mani se devojko corava posla, gadna sam ja sorta. Pisem ono sto ne mislim, govorim onako kako pisem…tuga pregolema.

 

…i pada danima. Ne prestaje. Kao da je neko drugo doba. Kao da leto nije, kao da Beograd nije. Pada…

 

Mokar stojim pod drvetom, i cekam. A bas sam se lepo obukao, beli sorts, bela majica i bele patike. Patike sad vise i nisu toliko bele, no ne mari…a nje nema. Dogovorili smo se u pet, a sad je dvadeset minuta previse. Ja pod drvetom, mokar, a ona

 

Jedna davna zurka, gomila alkohola i nedozreli klinci. I dim. Prvi put upoznat, prvi put uvucen…ljubav na prvi pogled. Ljubav koja se delila u krug. I posle toga…zaborav. Onaj tako mocan, tako realan…tako…tako zarazan…

Dosla je zatim druga zurka, treca…deseta. Ljudi su postajali manje bitni, a taj divni dim sve vazniji. Idealna veza. Onda sam prestao da iscekujem,

 

 

Sad cu druze moj da ti ispricam jednu koju nikom nisam...
Bila je jedna...pa recimo zena...prelepa zena
Upoznali smo se jednog avgusta,ne mogu ti reci gde
Bila je u uskoj plavoj suknjici i zutoj bluzici...i bas je bila,ono,seksi
Ali bash

Uputila mi je samo dva pogleda,i to je bilo dosta
Prisao sam i rekao da se zovem Goran
I ona