Душан Анђелковић: Аписова ружа

Избегавао сам нарочито параде и пријеме. А Ружа је баш њих волела. Једном смо се враћали из јарко осветљеног Официрског дома, са бала, кад су на улици страховито смрделе и шкрипале пумпе за чишћење нужника и црна, катраном премазана кола за одвожење измета.

Те ноћи сам бесомучно псовао војску и униформу. Можда је Ружа то рекла Апису? Моја сумњичавост према њему претворила се у мржњу кад ме је преместио у Обавештајно одељење Главног генералштаба, којим је безмало руководио иако формално још није био у обавештајној служби. Па он ме једва познаје! Значи да због Руже вршља по мом животу, бацакајући ме где хоће. Можда ме уклања? Или намерава да надзире сваки мој покрет и миг?

Моје огорчење што сам се покорио Ружи већ се претворило у безумну љубомору и грубост. Кидао сам јој хаљине и разбијао бочице са парфемом; натерао сам је да и она престане с радом у школи; само што је нисам тукао. Као да сам желео да од њене лепоте остану само крпе.

15782-crna-ruka-580x0.jpg

 

ОД „ТРИ КЉУЧА“ ДО „ЛЕПОГ ИЗГЛЕДА“

Београд, почетком прошлог века

“Лежао сам затворених очију, али видео сам и кроз спуштене капке. Тако сам видео много више него отворених очију и оно што је било далеко од мене, па чак и у неком другом времену. Али све је било помало искривљено, у чудној нестварној светлости,

 
2017-03-01 20:32:46
Literatura| Ljubav| Život

Ljubavna osveta u šest verzija

amika RSS / 01.03.2017. u 21:32

ЉУБАВНА ОСВЕТА У ШЕСТ ВЕРЗИЈА

Године 1926. до 1928, тада још непознати енглески књижевник Дејвид Херберт Лоренс, тражећи благу климу као лек за „грудобољу“, сместио се у вили у околини Фиренце са својом женом Фридом. Имао је ту несрећу (или срећу?) да Фриду затекне ин флагранти са њеним

 
2017-01-25 07:14:04
Društvo| Literatura| Ljudska prava

Ako dugo gledaš u ponor

amika RSS / 25.01.2017. u 08:14

ДО ГРАНИЦЕ ЗЛА И ЉУДСКЕ НЕСРЕЋЕ

            „Ако дуго гледаш у понор“, роман Енеса Халиловића (1977, Нови Пазар), објављен је у престижној библиотеци „Албатрос“ Јагоша Ђуретића (која се приближава двестотој књизи) у издавачком предузећу „Албатрос плус“, Београд, 2016. године. Овај други роман Халиловића, који је и песник, приповедач и драмски писац, носи поднаслов „Дијалог о празнини“. Та празнина – понор која, када је дуго гледаш, „ гледа у тебе“ (Ниче) су 90-те године прошлог века у малом граду који се немерљиво обогатио увозом тексас-платна за фармерке у чије ролне су била уметнута паковања дроге. Зарада од те „трговине“ створила је моћ да се управља људима и институцијама.

            „Мафија је држала град као тор – пише Халиловић - имала је сваку власт, полицију, војску, скупа кола и фирме... И цијели град претворио се у бивљу пијацу“ на којој је све на продају, док је држава „производила само смрт“.

IMG_9543.JPG

 

ПОСРНУЛИ АНЂЕЛИ – НИН-ОВА НАГРАДА

У финалу за НИН-ову награду нашло се четворо писаца - Владан Матијевић за роман "Сусрет под необичним околностима" (Лагуна), Ивана Димић за "Арзамас" (Лагуна), Владимир Табашевић са насловом "Па као" (Лагуна) и Владислав Бајац са романом "Хроника сумње" (Геопоетика).

Жири НИН-ове награде критике за најбољи роман године, у саставу Тамара Крстић, Јасмина Врбавац, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица (председник), претходно је од 170 књига у ужи избор уврстио 11 издања.

Име 63. добитника НИН-ове награде биће познато 16. јануара у подне, најавио је тај недељник а свечано уручење биће урпиличено у Југословенској кинотеци 23. јануара у 17х.

НИН-ова награда први пут је додељена 1954, а прошле године награђен је Драган Великић за дело "Иследник".

 
2017-01-09 21:05:49
Literatura| Sport| Umetnost

Mefisto protiv Aljehina

amika RSS / 09.01.2017. u 22:05

МЕФИСТО ПРОТИВ АЉЕХИНА

Аустријски писац  Штефан Цвајг (1881-1942), аутор 40 књига и близу 20 књига превода, хуманиста,  “грађанин света” и велики путник, при крају живота написао је “Шаховску новелу” (Schachnovelle) објављену постхумно, која је вишеструко занимљива:

chess-story-german-schachnovelle-Fischer.jpg 

 На броду који из Њујорка плови за Буенос Ајрес група путника је платила 250 $ да одигра партију против шаховског првака света Мирка Чентовића, “сина дунавског лађара из Југославије”…

“Доспели смо до 17. потеза – пише Цвајг у новели - и на наше изненађење настала је ситуација која нам се учинила повољна по нас јер смо успели да “це” пешака доведемо на претпоследње поље - c2; још само потез и враћамо краљицу. Наравно, нисмо се осећали баш лагодно, сумњали смо да нам је ову наизглед лагодну ситуацију ‘подметнуо’ Чентовић... Већ се Мек Конор машио да пешака помери на последње поље, када га неко ухвати за руку и шапну: - Забога! Не!

 
2016-12-25 11:42:02
Društvo| Kultura| Umetnost

Radnička klasa ide u RAJ

amika RSS / 25.12.2016. u 12:42

РАДНИЧКА КЛАСА иде у РАЈ

radnicka%2Bklasa%2Bide%2Bu%2Braj.jpg

Мрђан Бајић: Радничка класа иде у рај

 

ЦРНИ ПРИНЦ – сателит непознатог порекла

 Преврћући старе, затурене фасцикле нашао сам текст из Галаксије бр.61 из маја 1977. године о Земљином сателиту ЦРНИ ПРИНЦ који, на висини од 30.000 км, ротира у правцу супротном од свих вештачких сателита, као што планета Венера ротира супротно од свих тела у Сунчевом систему и који је неземаљског порекла.

  1977. година? Ха, од пре 40 година – помислио сам. То је наука одавно разјаснила

  Међутим, назив ЦРНИ ПРИНЦ ми је остао у свести и потражих новије и коначне податке о њему.

  И ту почиње тајна која још увек траје. ЦРНИ ПРИНЦ или ЦРНИ ВИТЕЗ  не само да није разоткривен већ је његова мистериозност вишеструко потврђена.

ufo_nasa.jpg 

 
2016-12-08 19:57:34
Kultura| Literatura| Umetnost

Energija pitanja

amika RSS / 08.12.2016. u 20:57
ЕНЕРГИЈА ПИТАЊА

Из романа ВРТОВИ ВАВИЛОНА

На улазу испред Пеђе се испречи вратар. Мали, глават, набијен.

- Малочас сам изашао – подсети га Пеђа.

- Знам – одврати он. – Такви су опасни. Дигни руке. И сачекај да питам.

- Шта да питате?

- Када ће помрачење!

Е, вала ћеш ти помрачити, помисли Пеђа. Јачи јеси, увежбан, али непросветљен. Заплашен од нечега што се овде догађало...

Окренуо се и махнуо руком:

- Момци, идемо! Овде је само један; к`о ниједан!

 
2016-11-23 18:39:14
Literatura| Moj grad| Život

Vetar zvani košava

amika RSS / 23.11.2016. u 19:39

ВЕТАР ЗВАНИ КОШАВА

 Старо београдско предање каже да ветар звани кошава увек траје одређени број дана, као да је покреће неки моћни хронометар. Кад једном почне, дува најмање три дана, ако уђе у четврти разноси хладноћу све до седмог. Старији суграђани тврде да зна и дуже да развезује своје моћне мехове и да то, тада, траје чак двадесет и један дан. У градским летописима, веле, записане су године када се то догађало и више пута годишње - тада се са запрегом могло преко Саве, па богами и преко Дунава: од куле Сибињанин Јанка до близу Панчева. Али увек дува исти број дана: три, седам или двадесет један...

Који то механизам одмерава? Каква су то мерила, који мериоци?

Слегали су раменима и избегавали поглед:

- То се не зна... А ни не пита...

vetar.jpg

 

amika

amika
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  12.01.2009 VIP izbora:  11 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana