или је наше око слабо и(ли) моћ нашег расуђивања о стварима које гледамо тако малена ...Андрић

Бог је ,по свему судећи окренуо леђа Земљи,али то не значи да је куцнуо час за ђавола , прво што ми напамет паде, moguce i prochitano negde , би, јер тај злодух затајених осетила умела је додуше да ти шареном лаажом дочара очекивано у причама које је непресушно млела из дана удан. докона, само је вребала жртву коју ће кликомпрстују у своје недореке привући сличећи риби Hiboku која једно око има па обавезно у пару живи ради прегледа околиша.овоа пута пар је био Отацми ,

Ако не пронађемо лек за белу кугу, ускоро нас неће бити довољно ни за колективну одговорност.(г. А.Баљак)

старо је правило да сваки догађај ваља забележити одмах чим се догоди,за врућа трага ,ако мислиш да је уопште вредно сачувати га од заборава.стога је од памтивека писмености сваком ко је наумио бележити догађаје свога живота правило да не ваља одлагати него што пре напишеш оно што си доживео то ће бити боље не само живље и разговетније него верније и истинитије знатижељним потомцима.

  јер не можемо говорити о себи ако не говоримо и о другима (г М.Вуксановић)

листајући рукописну збирку континуитета моје прозе набасах на ову истиниту причицу која ме врну деценију уназад , а која потсећа на дане неизвесног исчека да брод за бежанију из Либије пристигне преко немирног медитерана до луке у Ras la Nuf-у тог марта 2011.

(по дневничкој прибелешки с'краја 21. века)
 - привлаче ме прекомбиновани текстови кроз које је могуће бесконачно лутати
тек кад наслутим траг жижка за срећну потрагу амалгамације сличних прозно-поетичких покушаја  одважим се да гвирнем у нагомиланост садржаја мозговног ми дрангуларијума те ненасумце исчачкам их те преточим у састав умишљен за приказ блогочитаоцима који се ,кад узоће, приме на то ...... (к'о мушкатле) ,

Beogradska berza je nedavno objavila vijest o prodaji licence na Belex15, koji je kupila njemačka Bayerische Hypo und Vereinsbank Bank. Ideja ove banke je da, putem emitovanja certifikata koji bi bili vezani za Belex15 i kojima će se trgovati na berzama u Frankfurtu i Štutgartu, omogući pristup srpskim akcijama i onim investitorima koji ne žele ili ne mogu da ulažu direktno u Srbiju. Na taj način, kupci ovog certifikata postižu investicionu prisutnost na srpskom tržištu kapitala, a postižu diversifikaciju portfelja srpskih akcija u istom procentu u kome su one zastupljene u „15“-ici.Ovo

Jako davno su se dogodili moji prvi susreti sa Crvenim Morem i njih se sada sećam samo kada dobrano začeprkam po svojim fijokama u mozgu.

Pre neki dan sam nabasala na tekst nekoga ko je sve to doživeo po prvi put i momentalno me vratio  to vreme. Autor, na žalost ne želi da mu se ime spomene (iz meni totalno nepoznatih razloga - ali poštujem). Objavljen je na web site-u hrvatskog časopisa Scuba Life i uredništo mi je dalo dozvolu da ga u celosti prenesem vama.  Dakle, ovako je on doživeo Crveno More:

нов албум.

Алал вера Дорћолеееее !!

                 Gost autor: horhe akimov

Imam još koji dan pre nego krenem da radim duplo radno vreme, pa ko velim da podelim sa Vama lično priznanje i iskustvo. Drugi ljudi misle da nisam lenja i da ne odustajem lako. Istini za volju, ja sam jedna razmažena i osrednje lenja osoba koju su roditelji mnogo voleli i sve dozvoljavali. Kad mi se ne svidja u školi mama pise opravdanje, kad me muči šefica na poslu ja već mislim o drugoj firmi. Malo trpim ali baš malo, tek toliko da mi ne bude žao ali, velikih žrtava, nemam. Danas, vidim da me ta osobina koči u teranju stvari do kraja. Onda, istina je da znam da čovek nepretano teži lenjosti a stvari haosu i da je dobro stati tome na put. Ne služe li tome institucije društva, prisila, umetnost ili već koje instiitucije - labavije i jače.

Ove teme me interesuju od kada sam i sama postala roditelj i to gde su granice, šta da dozvolim a šta ne i koliko je dobro terati do kraja, ali me najviše zaokuplja koliko trpeti i šta. Medjutim ovaj blog uopšte nije o vaspitanju dece - ovaj blog je o vaspitanju i disciplinovanju samog sebe, tačnije mene i onih koji bi to da preispitaju kod sebe.

Često imamo goste, navikli smo se na njih kao na komšije u Beogradu. Razni ljudi pa i priče i iskustva drugačije. Mnoge sam i upoznala tako što su preko prijatelja pitali da budu kod nas neki dan. Ovog leta u posetu nam je došao interesantan čovek.

Nesigurni u sebe i svoje kvalitete mnogi “umetnici” žive u strahu da će biti potisnuti iz medija i izgubiti nesigurno parče lako zarađenog hleba i pribegavaju modelu ponašanja koje se kose sa domaćim vaspitanjem, estetikom, moralom, vaspitanjem, ukusom… A svi ti estradni ljudi nam lako ulaze u domove snažno utičući na psihu odraslih koji možda i imaju kakvu takvu šansu da se suprostave navali kiča i šunda ali, što je najopasnije, kreiraju kolektivni duh tinejdžera koji su nezainteresovani za školu, umetnost i prave vrednosti već se bave samo lakom zaradom, izvikanom garderobom, luksuzom i raznim duhovnim fasadama. 

Pre tačno godinu dana formirani su Ujedinjeni regioni Srbije, nevladina organizacija koju predvode funkcioneri Vlade.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja u svom parlamentu ima značajan broj predstavnika civilnog sektora i koji, pri tom, učestvuju u vlasti!

Na današnji dan, 14. juna prošle godine Ujedinjeni regioni Srbije upisani su u Registar udruženja građana APR.

Za tako kratko vreme ova nevladina organizacija uspela je da uradi stvari na kojima im treba odati priznanje. Sakupili su preko pola miliona potpisa za decentralizaciju, predali čak 5 predloga zakona, održali veliku konvenciju u Beogradu, formirali poslanički klub u Skupštini Srbije. I, sve to za manje od godinu dana.

 Padaju mi na pamet desetine smernih i siromašnih političara koji su se družili sa nama i tapšali nas po leđima dok smo im bili podrška za bolju, naprednu, poštenu budućnost. Našu bolju ZAJEDNIČKU budućnost. Kako je vreme pokazalo, ti naši dragi predvodnici su zaboravili da smo svi mi ZAJEDNO i DOSledno NAPREDno bili za bolju budućnost

"Pre rata nismo imali ništa a onda su došli Nemci i uzeli nam sve."
Ova doskočica može veoma precizno da opiše odnos sadašnje prema prethodnoj i sledeće prema sadašnjoj vladi. Uvek je neko drugi kriv, a mi eto hoćemo ali ne biva još. Napisano hermetički oslkava vladavinu SNS-a ali i svh prethodnih vlada od 2000. na ovamo. Slobina vladavina je drugačiji slučaj.

Parafraziraću Duško Kovačevića opisao Srbiju kao provincijsku železničku stanicu kroz koju prolaze i brzi i teretni vozovi a ni jedan ne staje da doveze robu ili preuzme putnike. Vozovi nam prolaze a mi im samo mašemo. Svaki šef stanice kad ga biraju obećava da će dnevno da staje 5 vozova i on to garantuje. I ništa. Kad mu prođe mandat sledeći obećava, osuđujući prethodnog da će 15 vozova dnevno da staju. I ništa. Mi sa koferima, kao budale, čekamo nekakav voz da se ukrcamo.