Ogroman krst dimenzija 18x11 metara? Ili....

Onaj zbog koga smo nosili crvene marame oko vrata i mahali buketima cveća sa beogradskih i ostalih gradskih i varoških trotoara mrtav je, evo, već skoro tri decenije. Tog 4. maja 1980. godine prestalo je da kuca, kako su nam tada pričali i pisali, srce najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti. I dan danas mi u ušima odjekuje pesma "Druže Tito mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo!" Pevala se uoči, a još više posle sahrane Josipa Broza Tita.

Da je ovih dvadeset i devet godina proteklo u mirnom i mudrom skretanju sa Titovog puta  na magistralu koja vodi

Bojler kao skener

Nakon dva ponovljena, neugodna iskustva sa domaćim osiguravajućim kompanijama, 2009. godine sam odlučio da stan i stvari u stanu osiguram kod jedne strane kompanije, registrovane u Srbiji - Wiener Städtische osiguranje a.d.o. Beograd. Uredno sam plaćao rate polise osiguranja, u nadi da nikada neću biti u prilici

Otišla Slovenija, otišla Hrvatska, tiho se izvukla iz "zagrljaja" Makedonija; raspala se/ujedinila/otišla i Bosna, otišla Crna Gora, a, nakon svega - otišlo je i Kosovo. A nije da nas nije koštalo. Celo to "odlaženje" koštalo je i "nas" i "njih" i ljudi, i sudbina.

Od svih "konstitutivnih" delova SFRJ, koji su, po Ustavu iz 1974. godine, imali pravo na "samoopredeljenje do ocepljenja" - ostala je samo Vojvodina. I to u momentu kad postaje moderno "odeljivati se" (paralelno s tim, postalo je, valjda, moderno i "ne dati nekome da ode").

Nije da nemam pametnija posla,

"S ulice se čuje bat nogu i pesma. Četiri godine čekala se pesma, četiri godine bat nogu. Ni ova pesma, ni ove noge."

Borislav Pekic, pisac. 

Zamolim drugara, inace navijaca, sta god da to danas znacilo, da mi pomogne rastumachiti karikaturu iz danasnjeg Blica. Tako iz objasnjenja mu saznam da je nekakav gospodin iz FK Crvene Zvezde prizvao na sebe pravednicki bes tuzilastva jer je na sebe metnuo nekakvu majcu sa nekakvim stihovima. Problem je sto ta pesmica koju je taj covek nosio na svojoj majci ima dva zavrsetka - jedan nevaljao i nepocudan i jedan bogougodan i pocudan, pa sad svako tvrdi da je bas ono drugo bilo na tapetu.

Naravno - cim se razresi ovaj morijartijevski kriminalni zaplet - srbija ce spavati mirnije, a u

Javnost se talasa ovih dana nad Nekim Bilbordom nekog, prica se, Univerziteta kao da se u najmanju ruku po tim bilbordima savetima ocitovao sam Gospod Bog Savaot , a ne dubiozni, te nazalost vrlo izvesni Univerzitet, u svom svom dubioznom imenu i vrlo Zbog Da Jedes Dubioznog nastavnog kadra i jos dubioznijeg, da ne kazem kriminalnog pocasnog doktorskog kora (vidi slucaj libijskog satrapa M. el Gadafija). 

Docepo se mali Bata ocevoga sata (Bilborda), pa mala po bilbordu sta hoce. Bilbord toka svesti. Big deal!

Za to vreme, a za razliku od (kazu) Univerziteta, jedna je moja komsinica,

Počinjući ovaj tekst četvrti put utvrdio sam da je (bar kad su moje literarne moći u pitanju) nešto patetike neizbežan sastojak.  Olakšavajuće je okolnost da vas neću daviti. 

Količina bezobrazluka kojom nas dnevno čašćavaju i najizdržljvije će uskoro naterati da u komunikaciji sa vlastima ostanu na škrgutu zubima i glagolima koji se pred decom ne koriste. A i to kao prelazni oblik do hvatanja one motke

Gost autor: Dejan Vesić.

Uz  dogovor sa kolegom Dejanom Vesićem, prenosim tekst sa njegovog bloga, jer verujem da će biti vrlo interesantan i za čitaoce bloga B92. Dejan objašnjava kako da se, na pravni način, izborite sa onima koji vas zasipaju neželjenom elektronskom i drugom poštom i porukama, uz citiranje konkretnih članova različitih zakona koji ovu materiju regulišu.

Sledi Dejanov tekst u celini:

----------

Od kada je i kod nas krenulo sa (kakvom / takvom) internet prodajom i (što je još gore) marketingom, neretko nađem 5 - 10 mailova dnevno gde se svašta nešto reklamira, prodaju Dell Boy proizvodi ili neverovatni načini za jednostavnu zaradu.

ili "Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami“

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia)

Približavajući se petoj godišnjici od njegove smrti, naša zemlja sve se više udaljava od vizije i puta koju je on imao za nju. Nije to više Srbija reformi, promena, čiji je politički kurs jasno trasiran prema evrointegracijama – „na dobrom putu“, već Srbija koja ponovo postaje žrtva gordosti i egocentričnog nacionalnog

Gost bloga: Mayo1

Ovo pišem iz pozicije čovjeka koji je malo više od pola života živio u SFRJ, a ostatak u današnjoj  Republici Hrvatskoj. Grad je isti: Osijek. Odmah da kažem da, kao Hrvat, nisam bio niti progonjen niti ugrožen i da mi je Titova Jugoslavija bila sasvim OK mjesto za život.  Nisam nikada sanjao tisućgodišnji san, kao ni moji prijatelji, poznanici, školski drugovi i kasnije poslovni kolege i poslovni partneri. Bio sam zauzet -  [dobrim] životom.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekoliko meseci, na Ginekološkoj klinici u Kragujevcu posle porođaja preminula je tridesetogodišnja Anđelka Popović. Nju su iz Zdravstvenog centra u Kraljevu zbog visokog krvnog pritiska uputili u Kragujevac bez pratnje lekara, iako je prema nalazu zdravstvene inspekcije imala glavobolju i povremeno gubila svest. Njen suprug tvrdi da iz Kraljeva nije bila poslata ni prateća medicinska dokumentacija, što je dodatno otežalo rad lekarima u Kragujevcu. On zahteva odgovornost i pokušava da dođe do relevantne

Autor: Rodoljub Šabić

Nesposobnost za ostvarivanje elementarnih oblika društvene komunikacije, kad je u pitanju čovek, naziva se autizam, a objašnjava se medicinskih razlozima, organskim razvojnim defektima. A kako se, kad je u pitanju ustanova, to isto zove i čime se objašnjava? Iako se izvesno ne radi o medicinskim razlozima ipak me je nešto s tim u vezi, podsetio na nedavnu „gužvu" povodom famoznih „Preporuka za izveštavanje o medicini".

Dobro je što se ta priča okončala na pravi način. Dobro je što je i sam inicijator, Ministarstvo zdravlja