Poskakujem nivom bespućem Fruške gore u potrazi za orlovima. Planina je mnogo poznatija po rizlingu i manastirima, nego po belorepanima, kliktašima i krstašima. A svi su oni tu, samo se trude da ostanu neprimetni.

Do skora je u ovom, jedinom sadašnjem staništu globalno ugrožene velike droplje u Srbiji bilo skoro 30 jedinki, a sada im je brojnost prepolovljena. Nestali su polno zreli mužjaci (samo jedan je ostao). Uzroci njihovog nestanka su nepoznati. Moj tekst o rezervatu Pašnjaci velike droplje dostupan je ovde. U ovom postu prenosim (donekle skraćene) komentare nekoliko diskutanata sa ptičarske Google grupe LigaPtice:

Posle nekoliko obilazaka parka Gir, ponovo smo se našli pred prijemnom zgradom, očekujući džipsi (Maruti Gypsy) sa vozačem i vodičem. Ovaj nacionalni park zahvata najveći kompleks aridne listopadne šume na zapadu Indije i radoznalim posetiocima nudi 38 vrsta sisara, 37 vrsta gmizavaca i, da ne zaboravim - skoro 300 vrsta ptica.

Ipak, za većinu posetilaca ovde kao da postoji samo jedna vrsta - poslednja populacija kritično-ugroženih azijskih lavova (Panthera leo persica). Otuda je prilično iritirajuće slušati pitanja iz mimoilazećeg džipsija: „Jeste li videli lavove?“ „Jesmo, pa šta? Mi smo ovde zbog ptica.“

Gost-autor: dr. Saša Marinković

(c) Szabolcs Kokay

Beloglavi sup je postao najveća ptica koja se gnezdi u Srbiji. Pod neobjašnjivim okolnostima, kod nas je prestala da se gnezdi najveća ptica gnezdarica Evrope. Velika droplja je napustila zemlju prošle godine, ali o tome nigde nećete naći informaciju. Nestanak impozantne

Da li su gvozdena šuma, ogoljeno i erodirano zemljište, vlažna staništa uništena urbanizacijom, drenirana kanalima za kanalizaciju, vodosnabdevanje i električne vodove, ili isušena radi veštačkog snega, osiromašeni biodiverzitet i izumrle vrste zaista najbolje što ova administracija ume da ostavi naslednicima i potomstvu?

Još jedno prerano ustajanje. Žurim da se na vrhu Avale nađem s prijateljima. N. i S. su pre par nedelja pronašli crnu žunu kako doteruje duplju za gnežđenje, a to je ne samo najveći evropski detlić, veličine vrane, već i jedan od onih koje nikada nisam video, samo čuo.

…iliti desni profil Beograda… ili top ten filmova mog života. Nekako sam krenuo od podužeg spiska, pa sam, rukovodeći se onom less is more, na sopstveno, nemalo iznenađenje, uspeo da spisak svedem na deset doživljaja. Neki filmovi su tu jer su ostavili trajan utisak. Drugi su tu jer sam se u njima prepoznao. Treći, opet, jer sam baš te uloge u životu i sam odigrao.

Friends of the Earth International je organizacija o kojoj sigurno znate bar po nešto. Neću da vas davim istorijom. Samo bi htela da vam kažem da dok sam ja letos šetala Evropom desilo se nešto bitno. O tome ću sad...

Ljudi iz Nigerije i Shell kompanija.

Juna meseca nakon 14 godina naftni gigant Royal Dutch Shell je bio primoran da plati 15.5 miliona dolara.

‘Blow, blow, thou winter wind
Thou art not so unkind,
As man's ingratitude.'
William Shakespeare

Čitam sad, pre neki dan neko je smislio da se višak CO2 može lepo čuvati ispod zemlje u nekim kontejnerima, i tako oslobodi nas koji živimo iznad zemlje tog famoznog viška! Koja ideja, a? Ispada kao kad moja ćerka sprema svoju sobu: na prvi pogled sve je čisto i lepo sredjeno, a ona nagurala sve ispod kreveta. Naravno da je ovo šala, mislim onaj deo oko čuvanja CO2 ispod zemlje. Onaj deo oko moje ćerke je 100% tačan. U njenu odbranu, ona ima

drug.clan:

Posto se desilo bas ono cega sam se ponajvise plasio osecam obavezu da se oglasim ovde na blogu (iako sam trajno banovan) i na toj mogucnosti se iskreno zahvaljujem Njanji (kao i na prethodnim prilikama koje mi je pruzila da istaknem uzasno stanje u kome zive ljudi na Haitiju).

Pre skoro mesec dana je nekoliko mojih prijatelja opet boravilo na Haitiju i potvrdilo strahove koje smo imali u vezi sa "obnovom" Haitija. Stanje u toj siromasnoj zemlji u kojoj pre 6 meseci zemljotres ubio 300 000 ljudi i ostavio 1.8 miliona bez krova nad glavom je i dalje uzasno, drzavna pomoc je skoro presahla, od obecane obnove skoro da nema nista a nailazi period uragana kojima je ostrvo veoma sklono (pre neki dan je lokalna oluja unistila kamp u kome je zivelo nekoliko hiljada ljudi koji su u prolece pristali da se presele iz grada u izolovane planine).

Pre otprilike dvadesetak dana američki kongresmeni Henry Waxman i Bart Stupak uputili su pismo američkoj administraciji za bezbednost hrane i lekova FDA (Food and Drug Administration) u kojem traže od administracije da preispita svoju prvobitnu izjavu o bezbednosti hemikalije bisphenol-A (ili

„Dragi sugrađani, ne možemo pobeći od osude istorije"

To je on rekao. Abraham Linkoln je to rekao.

„Dragi sugrađani, ne možemo pobeći od osude istorije. Nas, iz ovog kongresa i ove administracije će zapamititi, bez osvrtanja na naše osobenosti. Nijedna lična značajnost, ili beznačajnost ne može nas nijednog poštedeti osude. Vatreno kušanje kroz koje prolazimo će nas obasjati u svetlu časti ili besčasti sve do zadnje generacije. Svima nama, ovde prisutnima, darivana je u isto vreme i moć i odgovornost." (Godišnje obraćanje Kongresu, 1. decembar,

“Sada, kada imam 70 godina, uključen sam u borbu protiv Monsanta zbog toga što verujem da seljak nikad ne treba da se odrekne prava da upotrebljava sopstveno seme.  Moji preci su došli u Kanadu iz Evrope kasnih 1890-tih zbog ove zemlje, da budu slobodni, i da gaje ono što žele.  Sada se vraćamo feudalnom sistemu kog su oni ostavili iza sebe jer nisu bili slobodni, ustvari postajemo kmetovi na sopstvenoj zemlji” - iz intervjua sa Persi Šmajserom

iliti Crtice iz sulude poluprošlosti

Leta te ´91 krenula sam put Amerike.  Ostavila sam svog dečka, koga je tog istog leta ujela bubica zvana Milošević "Eh Tanja, nemaš ti pojma, Sloba će spasiti ovu zemlju", gledao me plavim očima nabijenim preteranom setom i nadom.  "Hm, čudno, ne sviđa mi se taj Sloba,