Da vidimo otpr. 

SPN postigao najbolji rezultat opozicije od 2004. Zapravo prilično dobro, pogotovo imajuć iu vidu kakva ekipa heterogenih što amatera što šalabajzera ih predstavlja i poslovičnu agresivnu stigmatizaciju Đilasa koja ih je pratila. Proizvoljna baba u prozvoljnoj tačci Srbije koja gleda TV ili dođe do nekih "novina" nepogrešivo "zna" da postoje neki Đilas i Šolak (uvek u paru, Arsen i Gabi, Soni i Šer, Vlada i Bajka, Đilas i Šolak, nastavite niz) koji rade Srbiji o glavi pošto su opljačkali SVE.

SPS najzad NAJZAD u strelovitom

Slo24ultra biciklistička je trka u Sloveniji, koja se održava

gost autor-Emilia

Svi se pitaju ko su ljudi iz Crvene podrške, supertajanstvene inicijative za kojom bezuspešno traga cela intelligence „Kolektivnog Zapada"?? Evo, budite i sami tragač/ica Vašingterne i uradite profiling po ovom izveštaju sa osmomartovskih događanja u režiji BG leve scene. Za početak zapazimo da, kad su u pitanju čak i osmomartovski shvaćena prava žena, u BGu nesinhronizovano postoje barem dve leve scene, nešto kao dve leve noge.

Kao što svi bumeri znaju, nit se može nit se treba više zamarati detaljima o savremenosti.

Мој даншњи гост аутор је Небојша Бабић, новинар из Хрватске који је , по мом мишљењу, дао најбољу анализу дешавања у (У) Крајини:

Putin je osam godina trpio „zapadne partnere" i čekao 2022. da riješi problem Ukrajine, evo i zašto:

In the Grim Darkness of the Far Future There Is Only War

Story plot...

Nakon silnog tehnološkog uspona ljudska civilizacija se raspršila galaksijom i dosegla svoje zlatno galaktičko doba, koje se nakon hiljada godina blagostanja okončalo sveopštim ratom.
Devastirano, obogaljeno i unazađeno, čovječanstvo  je nastvailo  da obituje u raštrkanim, odvojenim zajednicama po mnogim svjetovima diljem Mliječnog Putešestvija.

KADA JE OVO PROČITAO, GROF OD MONTE KRISTA JE USTAO I OTIŠAO DA SE OBESI

 Vendi je toliko jecala da joj je dijafragma pritiskala srce. Klečala je u snegu ispred ulaza u lavirint i nije mogla da se pomeri. Pokušavala je da smogne snage da dozove svog sina. Potpuno nemoćna, pala je u sneg, a tople suze dubile su rupice kroz naslagane pahulje. Tragovi stopala vodili su do njene glave. Bili su to tragovi goluždravog, ali snažnog mladića, po snežnoj mećavi obučenog samo u nakupljenu togu, presečenu jakim opasačem. Pojava koja je ulivala strahopoštovanje, nešto što njen Deni nikada neće imati. Pružila je ruku prema gotovo božanskom biću, čije lice je ostajalo u senci zamagljenih hotelskih svetala, kao prema spasonosnom isijanju, ali je izgubila svest. Mladić je iskoračio prema njoj i tada je postalo jasno da je sirova snaga i neuništivost tela bila nenadano izostala na licu. Potpuno zbunjen i očigledno nepripremljen, pogotovo kada je reč o vremenskim uslovima, mladić se osvrnuo oko sebe pre nego što je dotakao končić na rukavu nepomične žene. Nije bilo nigde nikog. 

            Imao sam davno jednog prijatelja koji je sebe zvao Milorad Rodik i više od pola svog života ručavao po restoranima. Živeo je sam u malom stanu u centru grada koji je nasledio od tetke. Radio je kao savetnik u državnoj službi i za to bio dobro plaćen. Nije imao velikih briga u životu osim jedne, koju je odlučio da u potpunosti iskoreni. Bio je to povremeni gubitak kratkoročnog pamćenja.