Upravo sam pogledao zanimljivu emisiju na televiziji o tome kako su ove dve kompanije, USAID i IREX, donirale, praktično postavile nezavisnu medijsku scenu u Srbiji na noge. Mnogobrojni ugledni novinari iz Srbije su govorili u svim superlativima o pomoći koja je tokom više od decenije stizala ugroženoj novinarskoj profesiji u Srbiji. Čelni ljudi iz B92 i ANEM-a su bili puni svake hvale za ulogu USAID-a i IREX-a. U finansijskim terminima, ta pomoć je vredela, prema Veranu Matiću, 38 miliona dolara. 38 miliona dolara, kada pripada jednom čoveku, zvuči jako mnogo. Ove pare su ipak razdeljene po celoj Srbiji, na mnoštvu projekata, tako da to i nije toliko mnogo, posebno ne za američke standarde.

Između ostalih, i ovaj web na kome se mi javljamo, kao i TV B92, postoje zahvaljujući američkoj pomoći. Tokom emisije na trenutak se i pojavio snimak dragog nam bloga (u prvom planu je bio  blog marca de manccinija, nadam se igrom slučaja, da nije Завера!), kao i meni lično veoma dragog, prvog foruma b92.

Nekoliko snažnih utisaka је emisija ostavila na mene.

 

I have been accused of being a bit single-minded of late, of ignoring my family, neglecting my sport and obsessing over what I believe to be an outdated system. I'm sorry if that's the perception I've been giving, but I continue to lose sleep over the lack of balance on this planet. I just can't help myself.

I dream of self-sufficient circular housing for everybody that produces its own energy through nano-carbon windows, solar panels and wind turbines; housing that collects and processes its own water, which travels from drinking taps, to hydroponics systems for growing organic fruit

Sve je realno, ne irealno niti virtuelno, realno je, kao da se hoda ulicama tog grada.

Jedna od veoma čestih ljudskih čežnji je da se istovremeno bude svugde po planeti, posebno u gradovima koji je diče posebnošću a gde je mnogima otežan pristup iz raznih, uglavnom lukrativnih razloga  pa se iznalaze različiti načini ne bi li se do željenih predela i urbaniteta doprlo. Uobičajeno je da se namernici (oni što ih čežnja razapinje a prilike ih sputavaju da se na put otisnu) laćaju geografske karte predela ili plana grada iz bedekera za turise, tu nalaze odgovor, neki put i zadovoljenje svojih htenja. Drugi pak, koji mogu da učine situaciju prihvatljivu sebi i svojim putešestvenim izazovima i namerama pripremajući se za poduhvat, pre otiskivanja na poletanje proučavaju iz mapa okruženje gde će se naći po sletanju kako bi navikli svoju ljubopitljivost na budući doživljaj ali u meri da im se ne pokvari iznenađenje bez koga putovanje gubi draž. U oba slučaja, i jedni i drugi, mada sa veoma različitim i sasvim udaljenim porivima,  čine dakle isto, hvataju se geografske karte, plana grada i bedekera.

Oko podne na Terazijama ide mečka, sasvim bunovna i pita koji je datum, kažem koji je a ona gunđa sebi u bradu ... opet ste nešto zeznuli po planeti jer je mnogo toplo i gde je onaj sneg pa da spavam kako je red odvajkada a ja mucam da pojma nemam i onda ona odmahne šapom i ode niz Balkansku ...

Zatekoh se jutros u apoteci kod železničke stanice da kupim aspirin a onda uđe ona mečka, još bunovnija nego juče, tetura neispavana i traži neke pilulice za spavanje, mumla kroz zube da joj je zimski san neophodan na ovoj zeznutoj planeti, daju joj ali ona nema da plati, dam sitnu kintu za te pilule, uze ih, proguta iz mesta i ode uz Balkansku ...

Posle je nisam više video, ako je sretnete nađite joj se pri ruci ... sugrađaninu uvek treba pomoći .... 

ovaj nevjernički puk ne ume ni krismas da čestita

Ameriko, dok tvoji najbolji sinovi krvare po čitavom svetu, tvoju nevinu decu, ostavljenu bez zaštite, ubijaju, siluju i masakriraju maloumnici, zlikovci i manijaci: Qvo vadis Ameriko?

Pišem u zoru nove epohe. Možda ste pomislili da smaka sveta nije bilo. Varate se! Prespavali smo ga. I sada smo se probudili mudriji za svih 5125 godina Majanskog kalendara. Otvorili smo oči svesni da smo Planetu doveli do uništenja. Zagađenjem, uništenjem šuma, ratovima, silom bogatih nad siromašnima i veštački stvorenim bolestima. Grabežom za materijalnim.

Ovo će biti nabacano, jer sam se iznervirala, a kad sam nervozna možete da me hvatate i na zareze, na rusofilstvo, na antiamerikanstvo, na nepromišljeno, a napisano...baš me briga. Juče je kreten, kao što to obično biva pametan, povučen i u tegobama sam sa sobom, ušao naoružan do zuba u školu američkog gradića za koji jedva da je ko čuo sem onih koji u njemu žive, i pobio 20 dece. Brojkom 20 jer se tako bolje vidi. Dece stare od 5 do 10 godina. Ceo razred dece je pobio. Zamislite 20 dece ispred vas. Pobio je i 7 odraslih, njega ne računam, među njima i učitreljice koje su pokušale svojim telima da zaštite decu. Ubio je i svoju majku, bivšu učiteljicu, koja je i kupila pištolje kojima je pobio jadnu decu.

Taj masakr je samo jedan u nizu. Nema ni pola godine kako je ludak utrčao u bioskop i za sobom ostavio mrtve. I tako svako malo utrči neki neshvaćeni, a naoružan do zuba i pobije šta mu se na nišanu nađe. U trgovačkom centru, na fakultetu, školi, raskrsnicama...Ceo svet se zgrane, vest je par dana prva na listi najvažnijih, saučešća i suze...i opet.

"Ima jedna pecina stroga u kojoj zivi Babaroga" kaze decija pesmica. Ovih dana je (po ko zna koji put) dezurna Babaroga - Smak sveta...

"Smak sveta je pojava koja se javlja na svakih par godina."

"Dosao Smak sveta u Srbiju, pogleda oko sebe i kaze - Pa ja sam vec bi ovde. - i ode..."

A ja na sve kazem:

established [ -st b l sh d]: brought about, set up or accepted; especially long established; "the established social order"; "an established precedent"; "the established Church"; accepted, traditional, conventional, historic, customary, time-honoured
Ustanovljeno: uveden, postavljen ili prihvacen; dugo uvrezen, zvanicno prihvacen; "uspostavljeni drustveni poredak"; "ustanovljen presedan"; "zvanicna crkva"; prihvacen, tradicionalan, konvencionalan, istorijski, obicajni, vremenski potvrdjen

emergent [ɪˈmɜːdʒənt]: coming into being or notice "an emergent political structure";