okej, prethodni blog je obrisao B92 jer nije ocenio unos kao autorski tekst, a čini mi se i da postoji u pravilima da se ne sme nastavljati blogom na tuđi blog, ili tako nešto. Bojan B je pokrenuo veoma važnu temu po meni, odnosno na neki način, temu od vitalne važnosti za Srbiju u ovom trenutku, njeno ponašanje na međunarodnoj sceni. Bojanovu repliku možete videti ovde, kao i konsekventnu diskusiju.

u njoj Boki kaže, i oko toga mislim da je konsenzus u Srbiji, kako kod komentatora na portalu B92, tako i šire od toga, da je u osnovama ovo međunarodna politika danas  - 

a povodom predstojećeg kraja sveta…

The world's legion paranoid masses announced the end of the world for May 21. I am not sure anymore why the world had to come to an end seven months ago, but it seems this month we will get another shot at putting our cosmic lives in order and getting ready for the New End of the World on December 21.

šalamala. ne nameravam da pišem o tome. o tome će Vučko, kako je najavio pred automatik-zaključavanje na prethodnom blogu, i ja se takođe stavljam na listu čekanja s interesovanjem. početak knjige svakako deluje obećavajuće.

 "One of Our Brothers Had a Dream..." is about Fisk's first interview in 1996. with the leader of al-Qaeda, Osama bin Laden in the mountains of Afghanistan. The title of the chapter is derived from bin Laden who explains that one of his fighters had a dream of Fisk, wearing a robe and with a beard, and who was approaching them on a horse, signifying that he was, according to bin Laden, a "true Muslim". Fisk immediately understood the context of the dream as an attempt by bin Laden to recruit him into his organization.

Usled višestrukog autorstva nad ornitološkim podacima, čitav tekst je copyright © Liga za ornitološku akciju Srbije. Svako neovlašćeno umnožavanje je zabranjeno.

Počelo je zaleđenog februara 1996. Noćne temperature su već duže vreme bivale uveliko ispod minus deset - sve smrznuto, Dunavom plove sante leda. Sedeo sam u jugu na onom parkingu na Ušću i uporno zurio u tmurno nebo. Kada bi se šoferka zaledila, štedeći gorivo usred embarga na uvoz, nisam palio motor – već primus, da odmrznem staklo, koliko-toliko zgrejem kola, sve vreme pazeći da ne zapalim sedište. I tako pokušavam da odledim svoju osmatračku čauru, napolju škripi sneg pod đonovima nekog šetača u perjanoj jakni... ugledam njegovo zapanjeno lice, sledim pogled i ugledam Čitu kako zavoznim veslima pokreće alaski čun onako kako je to uvek radio – samo u kupaćim gaćama. Nije mi bio prvi put da ga vidim, ali jeste prvi na toj temperaturi. Ipak, nisam se previše iznenadio, samo sam se osmehnuo – to je Čita. Ne sećam se više kako se zvao. Bio je trbušast, izrazito mišičavih ramena i ruku. Priča kaže da je bio bivši reprezentativac u džudou ili već nekoj drugoj borilačkoj veštini. Ako ne grešim, na vodi sam ga, kako vesla u čunu, poslednji put sreo negde u vreme bombardovanja, 1999.

Dok se jevrejsko-arapski sukob približava polako drugom stoleću, ono što se odigralo u prethodnih 8 dana bio je prvi, gotovo isključivo raketno-vazdušni oružani sukob, smatra Njujork tajms. Izraelski ambasador u Americi, Mihael Oren, smatra da se Izrael u ovoj poslednjoj krizi nije sukobio sa Hamasom, već sa Iranom.

- danas, 19. novembra obeležava se Međunarodni Dan Muškaraca u preko 50 zemalja sveta, osmišljen da slavi i podseti na polovinu čovečanstva o kojem postoje predrasude i stereotipi baš kao i o drugoj polovini, da se obrati pažnja na muškarce kojima je takođe unapred namenjen model, zahtevan model koji ćesto zahteva nemoguće od ljudskih bića samo zato da bi okolina kazala "e, to je pravi muškarac!", a moj predlog je da danas sretnemo nekog muškarca i da mu kažemo da je "pravi" da ga pitamo "kako si?" i da se zajedno podsetimo da je svaka muka manja kad se podeli, kao što je i svaka sreća kad se podeli - veća"   

Kažu stare priče da je najveća prevara đavola u priči o paklu u moći da ubedi ljude da - pakao ne postoji, ili u jednoj od varijacija iste tehnike "prevara" da su pakao drugi, ne mi. I još kažu da je svaki đavo - u detaljima,

"Detalj"u koji nas je "neki đavo" tako usput uverio je da muškarci tokom života i ne mogu biti diskriminsani, da je sva društvena moć koja im je namenjena sasvim dovoljna da provedu život bez teskoba i nepravdi koje su poznate ženama.

Vreme je za rušenje takve zablude, za razgovor o svemu i svačemu što bi valjalo menjati u modelu namenjenom muškima.

Jer ja kažem da je život upravo u detaljima i da je lakoća stereotipa (kojima smo, kao ljudi tako beznadežno skloni!) i u tome da - diskriminacija muškaraca ne postoji, da je muškarcima sasvim sve OK i da su muški samo izvor diskriminacije drugima, da su nasilni zbog fizičke snage, da su neosetljivi, da ne umeju da govore o svojim emocijama, da su sebični, da nemaju sposobnost empatije, da ne umeju sa decom, da su nestalni, nepouzdani, čitav spisak uvredljivih, diskriminatornih opaski nam prečesto "sleće" sa usana za muškarce, slično kao i za žene.

Ovako ja vidim da funkcioniše šef (ma ko to bio a ima tih molera okolo ...) Onog suda kada se nađe u nesaglasiju sa sudijama, logikom, činjenicama u istome tome sudu a koji obnašaju pravne poslove u ime pravde ...  ustvari u ime one 

I think it was in the spring of 2002 that I made my decision to prepare to abandon the UK. It was around that time that I entered my regular bank branch in the city centre, which had just reopened after renovation, to find that it lacked a single human being. The entire staff had been replaced by machines.
Mislim da je to bilo u proleće 2002 kada sam doneo odluku da se pripremim da napustim Veliku Britaniju . Negde u to vreme sam ušao u moju regularnu bankarsku filijalu u centru grada , koja je upravo ponovo otvorena posle renoviranja, da bi saznao da unutra nema ni jednog ljudskog bića.

Beleška na margini: volim kontra-blogove. Ovo, konkretno, je kontra-blog  Kolinovom blogu "Teorija Zavere". Ništa slađe od negativne motivacije :-)

Iako je ovo u neku ruku kontradiktoran koncept, bilo bi interesantno napraviti predlog liste "resursa" (pre svega knjiga, filmova - ali u ova čudna eksponencijalna vremena zašto ne i informativnih portala, foruma, privatnih blogova - ili čak wiki stranica sa važnim konceptima - a na kraju krajeva, zašto ne i fizičkih lokacija - klubova, udruženja, itd gde se nešto interesantno dešava) za koje priložnici smatraju da su ključni ili bar dovoljno vredni da budu alternativa nekom ustaljenom "viđenju stvarnosti", posebno onom koji se forsira sa najvažnijih medija. Možda je čak alter-globalizam preuska reč za ovu namenu, iako mislim da nije loša kao neka vrsta usmerenja.