Milan Nikolić

Ljudi aplaudirajte, budite ponosni na svoju državu, verujte njenim institucijama, uzdajte se u poredak pod budnim okom Pravde, ostavljajte Ceci darove na vratima, bodrite je da radi na novim pesmama tokom trajanja pritvora, čistite teren po Ušću spremajući se za momenat kada će ponovo izaći pred vas i poručiti vam:  "Ajmo Beograde, 'ajmo Srbijo! Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine!" U međuvremenu, vežbajte priznavanje, olakšavajte sopstvenu dušu i cenkajte se. 

Vreme otužnih refrena ne prolazi. Posebno onih koji trijumfalno

Teofil Pančić je u svom matičnom listu, pre neku nedelju, napisao nešto što mi je bilo indikativno za uvid u vibriranje građanske Srbije. Teofila pominjem jer je on jedan od retkih autora iz tog miljea s kojim se često slažem, a rado ga čitam i kad se ne slažem. Dakle, Pančić je rekao otprilike, nije mi tačan citat pri ruci, da je danas neprilično kritikovati Nikolića i da svako ko ima primedbi na vlast treba da ih adresira na Vučića. Ako to moja mašta nije nadogradila, ponudio je i obrazloženje u vidu tvrdnje da za kritikovanje Vučića treba stisnuti petlju, pa je takva kritika, u stvari, test, zaboravio sam čega tačno.

Prvo i osnovno, tenis je super. „Beli sport" je jedan od retkih gde vam drugi ne kroji kapu, gde nema ofsajda, igranja rukom, pasivnog napada ili faula „zbog ulaska u putanju". Zato je, kao uostalom i golf, igra za bogataše „operisana" od sudija. Drugo, nemam nikakav poriv, ni motiv da motiv da "hejtujem" Đokoviće. Ko god stavi sve na kocku i dobije, taj zaslužuje poštovanje, barem zbog hrabrosti,

S ANTONIC

  Koliko ima njih koji sasvim lepo žive od zabrinutosti za Srbiju tako da mi se sve više čini da ništa drugo i ne treba da se radi, osim što ćemo se prepustiti tim dušebrižnicim, pa će nam sve krenuti. Ma kakvi krenuti, nema te sile, pa ni države koja

AleXandar Lambros

Amfilohije je nevin. Krivi ste vi što religiju stavljate iznad svega. Nemate za šta da mu sudite. On je samo dosledan hrišćanin.

Napomena: Uz dozvolu autorke Jelene Vasić, prenosim integralni tekst koji je objavio CINS (Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije).

Veoma unosan posao vođenja BusPlus sistema Grad Beograd dodelio je kompaniji koja je, nakon polu-javnog konkursa čiji su uslovi iz takmičenja izbacili sve ostale firme, bila jedini mogući izbor

Piše: Jelena Vasić

Konkurs za veoma unosan, i istovremeno skup, posao naplate karata u javnom gradskom prevozu, Grad Beograd održao je po pravilima koje je sam doneo, ne poštujući Zakon o javnim nabavkama.

Piše: Aleksandra Cimpl  

Bila sam u Podgorici. Tri dana. Nebo je sve vreme bilo tmurno, ne od oblaka, već od silnih požara koji su ove godine nezaustavivo napadali šume oko crnogorske prestonice. Tmurna vrućina me podseti na ljute arapske zemlje u vreme pustinjskih vetrova. Lep grad, ta Podgorica, puna duhovitih ljudi. Sve vreme sam bila nasmejana. Ipak, jedan momenat me je potpuno razoružao, razbio moj osmeh i naterao me je da se osetim neslobodno.

Olja Knežević, crnogorska književnica  imala je promociju svog  romana „Milena i druge društvene reforme“ u divnom prostoru Gradske knjižare, u centru Podgorice.

Mislim da, bez imalo pardona, tzv. rijaliti „Parovi" treba da se zabrani, jer taj polusvet koji se tamo pući, krivi i prenemaže treba da se skloni iz medija i protera u mrak gde i pripada. Ako već ti džiberi i džiberke ne mogu da se sklone iz medija zbog tipično naših sentimentalnosti prema svakom obliku džiberluka, onda makar treba da se pomere u neki termin iza ponoći, što znači da bi opet bili u mraku. Samo neka ih sve skupa nosi đavo i neka se sklone iz prajm-tajma i sa svetla dana. Bio bi to suštinski reformski akt, važniji od, na primer, uvođenja eura u Srbiju ili od donošenja novog ustava o kome se, eto, ovih dana zdušno ćakula po čaršiji. Jer dok je tih „Parova", onako nakaradnih i nakrivo nasađenih, neće nam valjati ni jedna valuta i ni jedan ustav nam neće biti potaman. Mislite da preterujem?

„Ravna gora“ počela sinoć... Serije ne pratim, a od filmova... tek... Uopšte uzev, slabo sam instaliran ispred televizora. No, htedoh da vidim kako je ovo urađeno. I, na kraju, odgledah prvu epizodu.

Dramski umetnik Čedomir Petrović vs RTS

Lčno se ne bih mešao u sukob narečenog dramskog umetnika i Javnog servisa. Međutim, moje razumevanje bloga, kao oblika internet komunikacije, podrazumeva i komentare.

Zato i samo zato, koristeći pravo autora na blogu b92, postavio sam ovaj post.

Daklem, komentatora radi.